Bob Bimon – Skok u večnost

Bob Bimon je bio prvi favorit za osvajanje zlata u skoku u dalj na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968. godine. Svi su očekivali njegovu pobedu, ali baš niko nije očekivao da će uraditi ono što je uradio.
Mladi Bob Bimon, tada 21-godišnjak sa ličnim rekordom od 8,33 metara je otvarao svojim skokom finalno takmičenje. Po vrlo tmurnom danu u Meksiko Sitiju, Bimon se na otvaranju tamičenja zaleteo koliko je brzo mogao, uhvatio dasku u milimetar i završio toliko daleko da je optička sprava, prvi put upotrebljenja na tim Mladi Bob Bimon, tada 21-godišnjak sa ličnim rekordom od 8,33 metara je otvarao svojim skokom finalno takmičenje. Po vrlo tmurnom danu u Meksiko Sitiju, Bimon se na otvaranju tamičenja zaleteo koliko je brzo mogao, uhvatio dasku u milimetar i završio toliko daleko da je optička sprava, prvi put upotrebljenja na tim Olimpijskim igrama, morala da se preda, jer je bila projektovana “samo” za daljine do 8,5o metara. Svetski rekord je tada bio 8,35 metara i svima je bilo jasno da je Bimon oborio Svetski rekord, ali niko nije mogao ni da predstavi koliko je njegov skok neverovatan. Sudije su počele da šire ruke, jer je svaki metar bio previše kratak da bi se izmerilo Bimonovo dostignuće. Olimpijskim igrama, morala da se preda, jer je bila projektovana “samo” za daljine do 8,50 metara. Svetski rekord je tada bio 8,35 metara i svima je bilo jasno da je Bimon oborio Svetski rekord, ali niko nije mogao ni da predstavi koliko je njegov skok neverovatan. Sudije su počele da šire ruke, jer je svaki metar bio previše kratak da bi se izmerilo Bimonovo dostignuće. Na Olimpijskom stadionu u Meksiko Sitiju nastao je haos, sudije su većale, merile, premeravale Bimonov skok, svima je bilo jasno da je reč o velikom rezultatu, ali sudije nikako nisu uspevale da izmere tačnu dužinu skoka, pa je čak morao da bude i zaustavljen start trke na 400 metara dok se ne utvrdi tačna daljina Bimonovog skoka. Kada je konačno izmerena dužina skoka, svi na stadionu su zanemeli. Na semaforu je stajalo 8,90 metara, Svetski rekord je oboren za tačno 55 centimetara. Rezultat je svetlucao na semaforu, bio je to jedan od najfantasatičnijih podviga u istoriji atletike, možda i sporta uopšte.
Bob Bimon, međutim, nije dobro poznavao metarski merni sistem, tek kada mu je iskusni Ralf Boston objasnio koliko je to stopa i inča, shvatio je šta je uradio. Bimon je prvo pao na kolena, a zatim je počeo da skače „kao lud“, da bi na kraju zaplesao pored svih skakača. Za ilustraciju koliko je Bimonov rezultat neverovatan, važno je napomenuti da je do tog trenutka službeni Svetski rekord u skoku udalj bio obaran 13 puta, a prosečan rast rekorda je bio 0,06 metara.
Bimonov “skok u večnost” stajao je kao Svetski rekord pune 23 godine. Jedne magične večeri u Tokiju, granicu snova je prvo pomerio Karl Luis u finalu Svetskog prvenstva 1991. godine. Skočio je 8.91, ali je na zaletištu sledeći bio Majk Pauel, Luisov veliki prijatelj van staze, ali najveći rival na njoj. Slično Bimonu, Pauel je do maksimuma napeo sve mišiće, kao panter se vinuo kroz vazduh i doskočio do 8.95.
Podsetite se fanstastičnog skoka Bob Bimona iz Meksiko Sitija 1968. godine, koji je jedan od najupečatljivijih sportskih trenutaka 20-og veka.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This