Bokšićev gol kojim je uzeo Kup Jugoslavije budućem prvaku Evrope i sveta

Kad zastanete pred Hajdukovom vitrinom u kojoj su izloženi trofeji za osvojena prvenstva i kupove, najveću pažnju će vam sigurno privući veliki, 17 kilograma težak, srebrni pehar koji je Hajduk osvojio kao poslednji pobednik Kupa Maršala Tita (Jugoslavije) 1991. godine.
Danas je teško i zamisliti uslove i atmosferu pod kojim je odigrana utakmica tog čuvenog finala između Crvene zvezde i Hajduka. Raspad Jugoslavije bio je očigledan, prvi njegovi znaci javili su se na stadionima, i to baš na mečevima hrvatskih i srpskih klubova. Samo nekoliko meseci nakon događaja uoči neodigrane utakmice Dinama i Crvene zvezde u Zagrebu (13. maja 1990. godine), u Splitu se dogodio prekid utakmice između Hajduka i Partizana, koji je na najjasniji način oslikavao stanje u zemlji i predviđao šta će se dalje dešavati. Iz tih razloga utakmica finala Kupa Jugoslavije odigrana je u naelektrisanom ambijentu i posle zahteva Hajduka da se odloži što je savez odbio.
Crvena zvezda i Hajduk sastali su se u Beogradu 8. maja 1991. godine, na stadionu „JNA“. Vreme je bilo kišno i tmurno, a na tribinama nešto više od 7.000 ljudi koji su različitim reakcijama ispratili intoniranje himne „Hej Sloveni“. Zvezda je mislima već bila u Bariju u kome je za desetak dana trebalo da igra finale Kupa Šampiona, ali je u najjačem sastavu izašla na megdan ekipi Hajduka.  Usamljeni Alen Bokšić primio je loptu na tridesetak metara od gola zvezde, između tri protivnička fudbalera, a onda se stuštio u nezaustavljiv trk. Izbio je sam pred golmana Stojanovića i ne čekajući da mu ovaj izađe u susret, loptu snažnim udarcem poslao u gornji ugao. Trener „Bilih“ Josip Skoblar nije igrao bunker, što bi verovatno bilo samoubilački, već hrabro, povremeno napadački, sa odbranom koju je povukao daleko ispred svog gola i sa konstantnim presingom na igrače Zvezde. Takva igra dala je rezultat protiv indisponiranih Beograđana, i dok su Splićani stvarali šanse, “Crveno-beli” su uglavnom pretili šutevima sa distance koje je Mihačić bez problema zaustavljao. U 65. minutu dogodio se ključni detalj utakmice. Usamljeni Alen Bokšić primio je loptu na tridesetak metara od gola zvezde, između tri protivnička fudbalera, a onda se stuštio u nezaustavljiv trk. Izbio je sam pred golmana Stojanovića i ne čekajući da mu ovaj izađe u susret, loptu snažnim udarcem poslao u gornji ugao.
“Znam da su čelnici Olimpika iz Marseja došli kako bi gledali Zvezdu protiv koje su desetak dana kasnije igrali finale Kupa Šampiona, a ja sam pred njihovim očima odigrao odličnu utakmicu i postigao taj gol, pa su me tog leta i kupili. Sećam se da mi je lopta malo pobegla, pa se nisam ni nadao da će završiti u mreži iz Stojanovića.” – pričao je kasnije o utakmici junak Bokšić.
Nakon pogotka utakmica je krenula neželjenim tokom. Dvojica prijatelja iz detinjstva Siniša Mihajlović i Igor Štimac neprestano su se verbalno provocirali. Prvo je Štimac u 59. minutu zbog prigovora zaradio žuti karton, a samo minut kasnije istu opomenu dobio je i Mihajlović zbog starta sa leđa nad Štimcem. Dvojica prijatelja iz detinjstva Siniša Mihajlović i Igor Štimac neprestano su se verbalno provocirali. Prvo je Štimac u 59. minutu zbog prigovora zaradio žuti karton, a samo minut kasnije istu opomenu dobio je i Mihajlović zbog starta sa leđa nad Štimcem. U 70. minutu sve se zakuvalo – Mihajlović je neoprezno faulirao Kovača, što je izazvalo veliku gužvu na terenu. Dotrčao je do njega Ante Miše i uhvatio ga za kosu što je ostalo kao upečatljiv momenat sa ove napete utakmice. Interesantno je da su Mihajlović i Miše pohađali istu osnovnu školu u Borovu. Sudija Fazlagić iz Čapljine nije imao drugo rešenje, pa je isključio najratobornije - Mihajlovića i Štimca.U 70. minutu sve se zakuvalo – Mihajlović je neoprezno faulirao Kovača, što je izazvalo veliku gužvu na terenu. Dotrčao je do njega Ante Miše i uhvatio ga za kosu što je ostalo kao upečatljiv momenat sa ove napete utakmice. Interesantno je da su Mihajlović i Miše pohađali istu osnovnu školu u Borovu. Sudija Fazlagić iz Čapljine nije imao drugo rešenje, pa je isključio najratobornije – Mihajlovića i Štimca. Rezultat do kraja nije promenjen i Splićani su tako stigli do devetog trofeja u Kupu i to protiv favorizovane Zvezde, koja je te godine bila šampion Jugoslavije, Evrope i sveta. Štimac je, iako isključen, što je bilo protiv pravila, primio „Titov“ pehar iz ruku izaslanika Predsedništva SFRJ Vasila Tupurkovskog. I to, pokazaće se kasnije – poslednji, jer se raspadom države raspao i jugoslovenski fudbal, pa su se kasnije igrala neka nova takmičenja i dodeljivali neki novi trofeji. Hajdukov ekonom Juko Strinić sakrivao je pehar punih 17 godina, a kasnije je opet izložen u trofejnoj dvorani na splitskom „Poljudu“.
Podsetite se fenomenalnog gola Alena Bokšića kojim je Hajduk uzeo pehar Kupa Maršala Tita u trajno vlasništvo:

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This