Gde je završila olimpijska zlatna medalja Muhameda Alija?!

Gde je završila olimpijska zlatna medalja Muhameda Alija?!

Na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine zadivio je planetu i postao svetska bokserska zvezda. Baš u „Večnom gradu“ Kasijus Klej počeo je da piše jednu od najlepših stranica „plemenite veštine“. Iako je pokazanim u ringu postao za mnoge sportski GOAT (greates of all time), čini se da je mnogo više pažnje u medijima privlačio kontroverzama koje su ga pratile tokom cele karijere. Jedna od svakako najvećih je i kontroverza koja je poznata gotovo svim ljubiteljima sporta o zlatnoj olimpijskoj medalji koju je Muhamed Ali bacio u reku nezadovoljan tretmanom koji je imao kao olimpijski šampion u svom gradu, a šta je zapravo istina i gde je najvredniji trofej sa Olimpijskih igara iz Rima pitanje je koje već preko pola veka muči mnoge ljubitelje sporta…
Olimpijska zlatna medalja, san svakog sportiste i uspeh koji vas svrstava među sportske besmrtnike, a u zemlji koju predstavljate od vas stvara nacionalnog heroja. Tako je u gotovo svim slučajevima, pa je i mladi osamnaestogodišnji Kasijus Klej očekivao nešto slično pošto je na Olimpijskim igrama u Rimu osvojio zlatnu medalju za SAD u boksu, Olimpijska zlatna medalja, san svakog sportiste i uspeh koji vas svrstava među sportske besmrtnike, a u zemlji koju predstavljate od vas stvara nacionalnog heroja. Tako je u gotovo svim slučajevima, pa je i mladi osamnaestogodišnji Kasijus Klej očekivao nešto slično pošto je na Olimpijskim igrama u Rimu osvojio zlatnu medalju za SAD u boksu, ali i dobio priznanje za najboljeg boksera olimpijskog turnira, a nešto kasnije i za najboljeg sportistu Igara. Ipak, ako je iz daleke Italije i delovalo da će biti tako, po povratku u rodni Luivil u Kentakiju shvatio je Klej da je situacija malo drugačija. Umesto da bude zvezda i junak u svom gradu, Klej je doživeo da u najvećem gradu Kentakija, koji je tih godina bio žestoko rasno podeljen, dobije isto zvanje koje bi imao i da nije osvojio najveću sportsku medalju, „crnčuga“. Takav stav njegovih sunarodnika žestoko je pogodio mladog boksera, koji je maštao da će po povratku iz Italije biti heroj svog grada, a ne sportista čija će rasna pripadnost biti važnija od onoga kakav je čovek i od toga što je napravio veliki sportski uspeh za svoju domovinu. Ali to je tih godina bila uobičajena pojava u Americi…ali i dobio priznanje za najboljeg boksera olimpijskog turnira, a nešto kasnije i za najboljeg sportistu Igara. Ipak, ako je iz daleke Italije i delovalo da će biti tako, po povratku u rodni Luivil u Kentakiju shvatio je Klej da je situacija malo drugačija. Umesto da bude zvezda i junak u svom gradu, Klej je doživeo da u najvećem gradu Kentakija, koji je tih godina bio žestoko rasno podeljen, dobije isto zvanje koje bi imao i da nije osvojio najveću sportsku medalju, „crnčuga“. Takav stav njegovih sunarodnika žestoko je pogodio mladog boksera, koji je maštao da će po povratku iz Italije biti heroj svog grada, a ne sportista čija će rasna pripadnost biti važnija od onoga kakav je čovek i od toga što je napravio veliki sportski uspeh za svoju domovinu. Ali to je tih godina bila uobičajena pojava u Americi…
Ubrzo po povratku sa Igara, mladi Klej je svratio u lokalni restoran na ručak, gde ga je sačekao novi šok… Konobar je odlučio da ga ne usluži, jer nema nameru da služi „crnce“ i saopštio mu je da mora da napusti restoran, zbog čega se razočarani Kasijus uputio ka „Second Street Bridge“-u odakle je kroz suze skinuo svoju medalju sa vrata i shvativši da mu ona uopšte nije promenila život i da je i dalje samo običan „crnac“, bacio je u reku Ohajo. Ova priča odmah je obišla SAD, ali i celokupnu planetu, pa je priča o mladom uspešnom sportisti koji je zbog rasizma bacio svoje olimpijsko zlato u reku Ubrzo po povratku sa Igara, mladi Klej je svratio u lokalni restoran na ručak, gde ga je sačekao novi šok... Konobar je odlučio da ga ne usluži, jer nema nameru da služi „crnce“ i saopštio mu je da mora da napusti restoran, zbog čega se razočarani Kasijus uputio ka „Second Street Bridge“-u odakle je kroz suze skinuo svoju medalju sa vrata i shvativši da mu ona uopšte nije promenila život i da je i dalje samo običan „crnac“, bacio je u reku Ohajovrlo brzo na celoj planeti poslužila kao jedan od glavnih argumenata u borbi protiv rasne diskriminacije, koja je čini se tih godina bila „na vrhuncu“. Ipak, kada je rasizam konačno pobeđen i priča o Klejovoj bačenoj medalji počela je da izgleda malo drugačije.
Američki mediji su 15 godina posle tog događaja počeli da pišu da je priča o bačenoj zlatnoj medalji, tada već najpopularnijeg sportiste planete poznatog pod novim imenom Muhamed Ali, zapravo samo jedna obična „urbana legenda“, koju je on sam plasirao i da legendarni bokser zapravo nikada nije bacio zlatnu medalju. Tada su i neimenovani Alijevi prijatelji izjavili da on nikada ne bi bacio zlatnu medalju, ali da je zaista više ne poseduje, jer ju je nesrećno izgubio tokom selidbe. Tada je i Bundin Braun, čovek koji je tokom Alijeve karijere bio u njegovom uglu kratko prokomentarisao: „Ha, belci su stvarno pali na tu foru!“
Mnogo godina kasnije, Ali je na konkretno pitanje gde se zapravo nalazi njegova zlatna medalja sa Olimpijskih igara u Rimu 1960. godine rekao: „Ne sećam se šta sam zapravo uradio sa tom medaljom.“ Alijev odgovor samo je dodatno produbio nagađanja, ali sama činjenica da veliki šampion više nije posedovao medalju koju je osvojio u Rimu navela je tadašnje čelnike MOK-a da mu u poluvremenu finalne utakmice košarkaškog turnira na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine Sama činjenica da veliki šampion više nije posedovao medalju koju je osvojio u Rimu navela je tadašnje čelnike MOK-a da mu u poluvremenu finalne utakmice košarkaškog turnira na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine između Amerike i Jugoslavije iz ruku tadašnjeg predsednika Huana Antonija Samarana uruče kopiju zlatne olimpijske medalje sa Igara u Rimu.između Amerike i Jugoslavije iz ruku tadašnjeg predsednika Huana Antonija Samarana uruče kopiju zlatne olimpijske medalje sa Igara u Rimu. Bio je to po proceniji medija jedan od najvažnijih i najemotivnijih trenutaka Igara u Atlanti.
Šta se zapravo desilo sa zlatnom medaljom iz Rima koju je osvojio Kasijus Klej nikada se nije saznalo, a pitanje je i da li će. Mnogi ljudi i dalje tragaju za njom, čak su i tokom više od pola veka pojedinci bezbroj puta bezuspešno pokušavali da je pronađu u reci Ohajo. Sa druge strane, dosta je i onih koji tvrde da je cela priča iscenirana u borbi za prava Afroamerikanaca, da nikada nije navedeno ime restorana u kome se navodni incident dogodio i da je za Luivil u to vreme olimpijska zlatna medalja bila suviše velika stvar da bi se dozvolilo da bilo ko vređa olimpijskog šampiona na javom mestu. Bilo kako bilo, ovo je svakako jedna od najinteresantnijih priča iz karijere legendarnog Muhameda Alija, a mi željno očekujemo vaše mišljenje o njoj i odgovor na ključno pitanje da li verujete da je mlađani Kasijus Klej zaista bacio svoju zlatnu medalju u reku ili ipak verujete da je cela priča iscenirana i da je u pitanju samo jedna obična urbana legenda?!

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Share This