Herojski trijumf jugoslovenskih vaterpolista na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu

Za sportiste iz Jugoslavije najuspešnije Olimpijske igre održane su u Los Anđelesu 1984. godine, a pored mnogobrojnih osvojenih medalja, zlato je zasijalo i na grudima vaterpolista. Ratko Rudić je skoro pravo iz bazena seo na selektorsku klupu i uspeo da svojim znanjem i harizmom, tim koji je podmlađen u odnosu na prethodna takmičenja dovede do zlatne medalje.
Tri nosioca srebra sa Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine Milorad Krivokapić, Zoran Roje i Milivoj Bebić predvodili su neke nove mlade nade jugoslovenskog vaterpola Denija Lušića, Pericu Bukića, Gorana Sukna, Tomislavav Paškvalina, Igora Milanovića, Dragana Andrića… na pobedničkom putu u Los Anđelesu. Kanada, Kina i Holandija su rutinski savladane u prvoj fazi takmičenja i „plavi“ su se bez poraza plasirali u finalnu grupu. U završnoj grupi, prvo je sigurnom igrom savladana Australija, da bi onda usledio vrlo težak meč sa Zapadnom Nemačkom, u kome je posle velike borbe i mnogo poteškoća izvojevana pobeda od 10:9. Posle uvedljive pobede protiv Španije, bilo je jasno da će poslednji meč u grupi protiv domaćina Sjedinjenih Američkih Država odlučivati o osvajaču zlatne medalje, a „plavima“ je zbog bolje gol razlike i nerešen rezultat u tom meču bio dovoljan za osvajanje najsjajnijog odličja.
Vaterpolo tim Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine: Igor Milanović, Tomislav Paškvalin, Dragan Andrić, Zoran Roje, Milorad Krivokapić, Zoran Petrović, Perica Bukić, Andrija Popović (gornji red). Deni Lušić, Veselin Đuho (srednji red). Milivoj Bebić, Željko Klarić (sudija), Goran Sukno, Dušan Klisović (sudija), Božo Vuletić, Selektor Ratko Rudić, Predsednik VSJ Đorđe Predin, doktor Ivan Brković i Aleksandar Sajfert (donji red).Dan „D“ bio je 8. avgust 1984. godine, a „finalna“ utakmica je bila vrlo uzbudljiva. Amerikanci su vodili tokom većeg dela meča, pred kraj treće četvrtine su čak došli i do vođstva od 5:2. Sukno je do kraja treće četvrtine smanjio na 5:3, tako da su „plavi“ u poslednju četvrtinu ušli sa dva gola zaostatka. Posle nešto mirnijeg početka poslednje četvrtine u kojem nije bilo golova, na 4 minuta do kraja Lučić udarcem iz daljine smanjuje na 5:4, da bi u sledećem napadu Jugoslavije, na tri minuta i tri sekunde pre kraja Milivoj Bebić izjednačio na 5:5. Sjajno su se Jugosloveni branili do kraja meča, izdržali su nalete domaćina (najviše zahvaljujući Miloradu Krivokapiću, koji je bio perfektan na golu) i sačuvali za Jugoslaviju u tom trenutku pobedonosnih 5:5. Posle 16 godina i Meksiko Sitija 1968. godine, olimpijsko zlato je ponovo zasijalo na grudima Jugoslovenskih vaterpolista. Zlato u Los Anđelesu još više dobija na težini ako se zna da je prosek godina reprezentativaca bio manji od 23, a da ih je sa klupe predvodio tada vrlo mladi stručnjak Ratko Rudić, koji je selektirao odlične igrače, ali i učinio sve da tim bude fizički najspremniji od svih učesnika vaterpolo turnira i najviše uradio da u reprezentaciji bude vrlo izražen duh zajedništva. Odmah posle sirene za kraj meča, u bazenu je počelo veliko slavlje „plavih“ a iako u odelu, u bazenu se se našli i selektor Ratko Rudić i predsednik Vaterpolo Saveza Jugoslavije Đorđe Predin.
Drugu olimpijsku vaterpolo titulu Jugoslaviji doneli su: Milorad Krivokapić, Deni Lušić, Zoran Petrović, Božo Vuletić, Veselin Đuho, Zoran Roje, Milivoj Bebić, Perica Bukić, Goran Sukno, Tomislav Paškvalin, Igor Milanović, Dragan Andrić i Andrija Popović. Selektor: Ratko Rudić.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This