Ikona Jugoslovenskog skijanja – Bojan Križaj

Bojan Križaj je nesumnjivo najveći jugoslovenski i slovenački skijaš svih vremena i čovek koji je bio i ostao simbol muškog alpskog skijanja na prostorima bivše Jugoslavije.
U kući Bojana Križaja skijanje je imalo poseban status, otac mu  je bio skijaš, a on je prvi put stao na skije sa samo tri godine. Sa ozbiljnijim treniranjem je počeo u skijaškoj školi u Tržiču, a već kao vrlo mlad skijaš je označen kao veliki jugoslovenski talenat. Još dok je bio dečak išao je na takmičenja u inostranstvo, a skijaški idol u to vreme mu je bio čuveni Žan-Klod Kili. Prvi odličan rezultat na velikim takmičenjima je ostvario na omladinskom prvenstvu Evrope 1975. godine, kada je u slalomu osvojio zlatnu medalju. Skijajući te godine kao predvozač na trci Svetskog kupa u Mariboru, oduševio je publiku lakoćom svoje vožnje, a tadašnji direktor ski reprezentacija Jugoslavije Tone Vogrinc ubrzo ga poziva u reprezentativni tim.
Križajev uspon u seniorskoj karijeri počinje u sezoni 1976/77, kada ostvaruje svoj prvi plasman među najboljih 15 slalomaša sveta, da bi potom ostvario i svoj prvi plasman na podijum u trkama Svetskog kupa i to na trci u italijanskoj Madoni di Kampiljo. Najuspešnija sezona za Križaja u Svetskom kupu bila je sezona 1986/87, kada je osvojio mali Kristalni globus u slalomu.Prvu, istorijsku pobedu za jugoslavensko skijanje u trkama Svetskog kupa, Bojan Križaj je ostvario 1980. godine na slalomu u švajcarskom Vengenu. U slalomima Svetskog kupa Križaj je pobeđivao još sedam puta, i to još jednom u Vengenu, dva puta na domaćem terenu u Kranjskoj Gori i po jednom u Madoni di Kampiljo, Marksteinu (Francuska) i kanadskom Bromontu. Poslednju pobedu u slalomskim trkama Svetskog kupa, Bojan Križaj je ostvario 1987. godine u austrijskom Kicbilu. Najuspešnija sezona za Križaja u Svetskom kupu bila je sezona 1986/87, kada je osvojio mali Kristalni globus u slalomu, sprečivši na taj način legendarnog Pirmina Curbrigena da te sezone osvoji Kristalne globuse u svim disciplinama. Bojan Križaj je karijeru u Svetskom kupu završio sa 8 pobeda, 33 plasmana na podijum i preko 100 top-ten plasmana.
Na Zimskim Olimpijskim igrama u Lejk Plesidu 1980. godine, Križaj je u veleslalomu osvojio sjajno četvrto mesto, pri čemu mu je olimpijska bronza izmakla za svega dve stotinke. Može se slobodno reći da je posle odličnog nastupa u Lejk Plesidu, Bojan postao velika sportska zvezda u Jugoslaviji. Velika popularnost mu je donela četiri godine kasnije čast da u ime svih sportista položi zakletvu na otvaranju ZOI u Sarajevu. Bojan Križaj je bio idol generacijama u Jugoslaviji, koje su skijanje pratile osamdesetih godina prošlog veka.Uprkos velikim očekivanjima jugoslavenske javnosti, Križaj u Sarajevu nije uspeo da osvoji medalju, veleslalom završava kao „samo“ deveti (u toj trci istorijsku medalju za Jugoslaviju je osvojio Jure Franko), a u slalomu je bio za nijansu bolji, sedmoplasirani. Na Zimskim Olimpijskim igrama, Bojan Križaj je trebao da nastupi još jednom, u Kalgariju 1988. godine, ali ga je u tome sprečila povreda.
Na Svetskim prvenstvima u alpskom skijanju, Bojan Križaj osvojio je jednu srebrnu medalju, i to u slalomu na prvenstvu u austrijskom Šladmingu 1982. godine. Na SP-u u Valtelini 1985. godine bio je peti u slalomu i osmi u veleslalomu, dok je na SP-u u Kran Montanji 1987. godine u slalomu bio šesti.  Svoju karijeru je završio 1988. godine na trci u austrijskom Zalbahu, i to na vrlo zanimljiv način. Križaj je tada stao na pola staze i odskijao u legendu. “Promoter tog scenarija je bio Tone Vogrinc, tadašnji trener jugoslovenske reprezentacije. Razmišljali smo kako da napravimo kraj karijere i došli smo na tu ideju. Ljudi su to sjajno prihvatili i mnogo mi je drago zbog toga.” – podsetio se Križaj svog poslednjeg nastupa u karijeri.
Bojan Križaj je bio idol generacijama u Jugoslaviji, koje su u velikom broju pratile skijanje osamdesetih godina prošlog veka. Bio je u svoje vreme jedan od najboljih svetskih slalomaša, a cela Jugoslavija je sa nestrpljenjem očekivala svaki njegov okršaj sa legendarnim Ingemar Stenmarkom, za koga većina ljubitelja skijanja, pa i sam Bojan smatra da je najbolji skijaš svih vremena. Većina Jugoslovena će reći da boljeg skijaša nismo imali, a i ako smo možda imali boljeg, sigurno je da popularniji i harizmatičniji skijaš na prostorima od Vardara do Triglava se do danas nije pojavio.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This