Kad je Haris Brkić pljunuo Acu Petrovića

8. januara 1998. godine u beogradskom “Pioniru“ igran je evroligaški meč između Partizana i Cibone. Bio je to prvi duel dva evropska velikana posle raspada Jugoslavije, a zbog načina na koji se ta zemlja raspala meč je imao i dodatnu tenziju. „Pionir“ je bio krcat, „Grobari“ su napravili „paklenu“ dobrodošlicu za goste, ali Cibose to nije poremetilo. Uspeli su predvođeni Veljkom Mršićem i Gordanom Giričekom da trijumfuju sa 78:70, ali se duel osim po prvoj posleratnoj pobedi Cibone nad Partizanom, pamti i po jednom duelu koji se dogodio sredinom drugog poluvremena…
Od kako su žrebane grupe za Evroligašku sezonu 1997/98, 8. januar 1998. godine je zaokružen kod svih ljubitelja košarke u Srbiji i Hrvatskoj. Tog dana je Cibona prvi put posle krvavog rata koji je bio najtužniji deo raspada jedne zemlje gostovala Partizanu, a interosavanje za taj duel je bilo neverovatno. Mnogo godina kasnije, posle tragičnog stradanja Harisa Brkića, negova majka Radmila podsetila se za srpske medije incidente svog sina sa Acom Petrovićem, kada je i otkrila da razlog za Harisovu nesportsku reakciju nikada nije saznala: „Jako sam se iznenadila, i nikada nisam saznala zašto je pljunuo Acu Petrovića, trenera. Prošao je pored njega i pljunuo ga. Pitam ga kako te nije sramota, šta je bilo? „Pusti Boga ti, da ne pričamo.“ Kasnije sam tek čula, koliko je tačno ne znam - ovaj mu je svašta govorio, dobro je Haris igrao, želeo je Petrović da ga isprovocira. Spominjao je familiju ili koga već, tako da je njemu pukao film. To je valjda bio jedini način da reaguje.” - rekla je tada Radmila Brkić.U Srbiji se tih godina živelo dosta teško, standard je bio nizak, ali to nije sprečilo najvernije navijače Partizana da kod tapkaroša, iako je cena ulaznice u zvaničnoj prodaji bila 6 DM, za to vredno parče papira izdvoje i do 100 nemačkih maraka.
Za goste je spremljen „pakao“, zviždanu su i vređani od prvog trenutka, uz skandrianja koja će tih godina nažalost biti sastavni deo svakog duela srpskih i hrvatskih klubova. Posebno se na meti „Grobara“ našao tadašnji trener Cibone Aleksandar Aca Petrović, popularni „Aca trica“, kome su navijači Partizana naizmenično skandirali „Aco Srbine“ i „Aco pederu“. Petrovića to uopšte nije poremetilo, šta više, sva ta skandiranja je primao sa osmehom, svestan činjenice da dokle god je pažnja navijača usmerena ka na njemu to će manje biti vređani njegovi igrači na terenu, čime će bar malo skinuti veliki pritisak sa njihovih leđa.
Od starta susreta gosti su poveli i prednost nisu ispuštali gotovo tokom celog meča. To je unelo dodatnu nervozu na tribinama, ali i među domaćim igračima na terenu, što se najbolje videlo sredinom drugog poluvremena. Bili su „Crno-beli“ u zaostatku kada je legendarni Haris Brkić krenuo u prodor, ali mu je lopta iskliznula sa ruke i izašla van terena. Pošto je lopta u aut izašla kod klupe gostiju, Aca Petrović je to iskoristio da nešto dobaci tadašnjoj velikoj nadi srpske košarke. Brkića je to očigledno isprovociralo posle izgubljene lopte i u trenucima kada je njegov tim bio u zaostatku, pa je dok se vraćao na svoju polovinu terena odjednom se okrenuo i pljunuo ka licu legendarnog igrača i trenera. Za goste je spremljen „pakao“, zviždanu su i vređani od prvog trenutka, uz skandrianja koja će tih godina nažalost biti sastavni deo svakog duela srpskih i hrvatskih klubova. Posebno se na meti „Grobara“ našao tadašnji trener Cibone Aleksandar Aca Petrović, popularni „Aca trica“, kome su navijači Partizana naizmenično skandirali „Aco Srbine“ i „Aco pederu“. Petrovića to uopšte nije poremetilo, šta više, sva ta skandiranja je primao sa osmehom, svestan činjenice da dokle god je pažnja navijača usmerena ka na njemu to će manje biti vređani njegovi igrači na terenu, čime će bar malo skinuti veliki pritisak sa njihovih leđa.To su primetile i sudije, koje su Harisu odmah dodelile tehničku, a Aca Petrović je za to vreme prišao do svoje klupe, uzeo peškir i potpuno hladan, kroz osmeh, se obrisao, svestan da je uspeo u svojoj nameri da isprovocira jednog od najboljih igrača Partizana.
Mnogo godina kasnije, posle tragičnog stradanja Harisa Brkića, negova majka Radmila podsetila se za srpske medije incidente svog sina sa Acom Petrovićem, kada je i otkrila da razlog za Harisovu nesportsku reakciju nikada nije saznala: „Jako sam se iznenadila, i nikada nisam saznala zašto je pljunuo Acu Petrovića, trenera. Prošao je pored njega i pljunuo ga. Pitam ga kako te nije sramota, šta je bilo? „Pusti Boga ti, da ne pričamo.“ Kasnije sam tek čula, koliko je tačno ne znam – ovaj mu je svašta govorio, dobro je Haris igrao, želeo je Petrović da ga isprovocira. Spominjao je familiju ili koga već, tako da je njemu pukao film. To je valjda bio jedini način da reaguje.” – rekla je tada Radmila Brkić.
Cibona je na kraju trijumfovala u meču koji je bio „više od sporta“, pa su gosti zadovoljniji napustili „Pionir“. Susret dva bivša evropska prvaka dugo će se pamtiti po euforiji koju je izazvao, po prvoj pobedi Cibone protiv Partizana posle raspada Jugoslavije, ali i po Brkićevom pljuvanju ka licu Ace Petrovića, a kako je ono izgledalo možete da se podsetite na snimku koji je pred vama.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This