Kamila Skolimovska – Čudo od deteta koje nije dosanjalo sve svoje snove

U Sidneju 2000. godine Kamila Skolimovska postala je najmlađa olimpijska šampionka u bacanju kladiva, kada je sa nepunih 18 godina ličnim rekordom od 71,16 metara zadivila planetu. Posle toga usledio je mali pad u rezultatima u njenoj karijeri, samo nekoliko zapaženijih plasmana, ali onda kada je ponovo krenula ka vrhu, tragedija je zaustavila Kamilu na putu ka potpunom ispunjenju životnih i sprtskih snova.
Kamila Skolimovska rođena je 1982. godine u Varšavi. Pošto je njen otac Robert čuveni poljski dizač tegova, koji je osvajao medalje na velikim takmičenjima, ne čudi Kamilina ljubav prema sportu. Za razliku od oca, Kamila se ipak odlučila za “kraljicu sportova”, ali za disciplinu koja i nije baš popularna među devojčicama, bacanje kladiva. Pažnju na sebe atletskom svetu je skrenula sa nepunih 15 godina, kada je na Evropskom juniorskom prvenstvu u Ljubljani osvojila zlatnu medalju. Nastavila je i posle tog takmičenja sa sjajnim rezultatima tokom juniorskih dana, ubrzo je postala i nacionalna rekorderka poljske za seniorke, da bi 1999. godine “na svom terenu” u Bidgošću, postala i šampionka planete za devojčice do 18 godina. Na Olimpijske igre 2000. godine u Sidneju, Kamila Skolimovska nije bila favorit. I pored solidnih rezultata te sezone, nije se očekivalo da jedno još uvek dete dođe do zapaženijih rezultata. Ipak, posle diskvalifikacije zbog dopinga tadašnje najbolje kladivašice sveta Mihaele Melinte, otvorila se šansa koju Skolimovska nije propustila. Sa samo 17 godina i 331 dana hicem od 71,16 metara osvojila je zlatnu medalju, postavila olimpijski rekord i postala najmlađi olimpijski šampion u bacanju kladiva u istoriji. Olimpijska titula donela joj je i veliku popularnost širom planete, mediji su pisali o novom atletskom čudu od deteta, a posebno je slavna postala u svojoj domovini, gde je zahvaljujući ostvarenom rezultatu u Sidneju dobila i orden “Zlatni krst za zasluge”, jedno od najvećih priznanja u Poljskoj koje sportista može da dobije.Te godine je debitovala i u seniorskoj konkurenciji, ali na prvenstvu sveta nije uspela da se plasira u finale. Ipak, sve to je bio samo uvod, za neverovatnu godinu koja je bila pred njom.
Na Olimpijske igre 2000. godine u Sidneju, Kamila Skolimovska nije bila favorit. I pored solidnih rezultata te sezone, nije se očekivalo da jedno još uvek dete dođe do zapaženijih rezultata. Ipak, posle diskvalifikacije zbog dopinga tadašnje najbolje kladivašice sveta Mihaele Melinte, otvorila se šansa koju Skolimovska nije propustila. Sa samo 17 godina i 331 dana hicem od 71,16 metara osvojila je zlatnu medalju, postavila olimpijski rekord i postala najmlađi olimpijski šampion u bacanju kladiva u istoriji. Olimpijska titula donela joj je i veliku popularnost  širom planete, mediji su pisali o novom atletskom čudu od deteta, a posebno je slavna postala u svojoj domovini, gde je zahvaljujući ostvarenom rezultatu u Sidneju dobila i orden “Zlatni krst za zasluge”, jedno od najvećih priznanja u Poljskoj koje sportista može da dobije.
Posle uspeha u Sidneju, usledio je za mnoge potpuno očekivani pad u rezultatima Skolimovske, na prvenstvu sveta u Edmontonu 2001. godine nije uspela da dođe do medalje. Naredne godine dolazi do svoju prve medalje posle zlata u Sidneju, kada na Evropskom prvenstvu novim nacionalnim rekordom Poljske 72,46 metara dolazi do srebra, a mesec dana kasnije u omiljenom Bidgošću popravlja još jednom državni rekord. U Sidneju 2000. godine Kamila Skolimovska postala je najmlađa olimpijska šampionka u bacanju kladiva, kada je sa nepunih 18 godina ličnim rekordom od 71,16 metara zadivila planetu. Posle toga usledio je mali pad u rezultatima u njenoj karijeri, samo nekoliko zapaženijih plasmana, ali onda kada je ponovo krenula ka vrhu, tragedija je zaustavila Kamilu na putu ka potpunom ispunjenju životnih i sprtskih snova.Naredne dve sezone nije uspela da popravi svoj najbolji rezultat, najbolji plasman imala je na Igrama u Atini kada je došla do petog mesta, ali to nije zadovoljavalo njene ambicije. Narednih nekoliko godina vrlo često je popravljala najbolje lične rezultate, 2007. godine je bacila kladivo 76,83 metara, što je i danas jedan od najboljih rezultata u istoriji te discipline. Na njenu žalost uglavnom je te rezultate ostvarivala na manje bitnim takmičenjima, pa joj je najveći uspeh u tom periodu zlato na Univerzijadi i bronza na Evropskom prvenstvu. 2008. godine je doživela razočaranje karijere, kada na prvenstvu Poljske nije uspela da se kvalifikuje za Olimpijske igre u Pekingu. I pored šoka i velikog razočaranja, rekla je tada da će se vratiti još jača i da je naredni olimpijski ciklus “njen”, ali tragedija je sprečila, i ne samo u tome da ostvari sportske snove, već je i zaustavila i ugasila njen mlad život.
18. februara 2009. godine atletski svet je zanemeo! Iz Poljske je stigla šokantna informacija, da se Kamila Skolimovska onesvestila na treningu reprezentacije u portugalskom gradu Farou i kasnije izdahnula u bolničkim kolima na putu prema najbližoj bolnici. “Kamila je po dolasku u teretanu osetila slabost i izgubila svest. Uspeli smo da je povratimo, ali se u ambulantnim kolima na putu ka klinici Vila Real ponovo onesvestila i posle pokušaja reanimacije preminula.” – rekao je tada njen kolega iz reprezentacije Simon Ciolkovski. Iako su mediji prvobitno javili da je razlog smrti srčani napad, ispostaviće se da je Skolimovska preminula usled embolije pluća, Poljska nikada nije zaboravila svoju šampionka, pa je tako Anita Vlodarčik osvajačica olimpijskog zlata u bacanju kladiva iz Rija 2016. godine, posle osvajanja te medalje u brazilskoj prestonici otkrila da od smrti Kamile Skolimovske na svim takmičenjima nosi njenu rukavicu za bacanje i navela da će je sigurno koristiti do kraja karijere: “I dalje bacam sa ovom rukavicom. Čuvam uspomenu na nju. Pre 16 godina je osvojila zlato u Sidneju... Srećna sam što nastavljam tradiciju.” - rekla je odmah po osvajanju zlata Anita Vlodarčik. koja ne bi dovela do smrtnog ishoda da je otkrivena ranije i da je u poljskom atletskom timu bio i lekar (zbog smanjenja troškova, poljski atletski savez na pripreme reprezentacije nije poslao lekara, već samo fizioterapeuta).
Poljska nikada nije zaboravila svoju šampionka, pa je tako Anita Vlodarčik osvajačica olimpijskog zlata u bacanju kladiva iz Rija 2016. godine, posle osvajanja te medalje u brazilskoj prestonici otkrila da od smrti Kamile Skolimovske na svim takmičenjima nosi njenu rukavicu za bacanje i navela da će je sigurno koristiti do kraja karijere: “I dalje bacam sa ovom rukavicom. Čuvam uspomenu na nju. Pre 16 godina je osvojila zlato u Sidneju… Srećna sam što nastavljam tradiciju.” – rekla je odmah po osvajanju zlata Anita Vlodarčik.
Sa samo 26 godina Kamila Skolimovska je ispisala sportsku istoriju, osvojila je olimpijsko zlato i ostavila veliki trag u “kraljici sportova”… I ko zna šta bi sve postigla u životu i atletici (poznato je da “bacači” kasnije „sazrevaju“ i da najbolje rezultate uglavnom postižu kada uđu u četvrtu deceniju života) da je tragedija i propust poljskog atletskog saveza nije koštala života.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This