„Kićin“ koš za evropsku titulu

„Kićin“ koš za evropsku titulu

1975. godine Jugoslavija je po drugi put bila domaćin najboljim košarkašima u Evropi, a ako je srebro na prvom organizovanom šampionatu 1961. godine smatrano kao veliki uspeh, te 1975. godine navijači od svojih ljubimaca nisu očekivali ništa manje od zlatne medalje. Razlog za to je činjenica da su Jugosloveni to prvenstvo dočekali kao aktuelni šampioni kontinenta, ali i činjenica da su imali “Tim snova”, koji su predvodili Ćosić, Kićanović, Slavnić i Dalipagić.
Posle četiri vrlo ubedljive pobede (dve u Splitu i dve u Beogradu), Jugosloveni su 15. juna igrali meč za zlatnu medalju. Protivnik “Plavima” u borbi za toliko željeno najsjanije odličje bio je aktuelni olimpijski šampion, Sovjetski Savez. Oko 7.000 navijača ispunilo je Halu „Pionir“, koja je izgrađena samo nekoliko godina ranije. Atmosfera je bila impresivna, svi su zdušno bodrili “Plave” u pokušaju da “bace na kolena” velikog protivnika. Posle četiri vrlo ubedljive pobede (dve u Splitu i dve u Beogradu), Jugosloveni su 15. juna igrali meč za zlatnu medalju. Protivnik “Plavima” u borbi za toliko željeno najsjanije odličje bio je aktuelni olimpijski šampion, Sovjetski Savez. Oko 7.000 navijača ispunilo je Halu „Pionir“, koja je izgrađena samo nekoliko godina ranije. Atmosfera je bila impresivna, svi su zdušno bodrili “Plave” u pokušaju da “bace na kolena” velikog protivnika. Jugosloveni u tom meču nisu bili jači samo za podršku sa tribina, već i za Dragana Kićanovića koji se povredio tokom šampionata, ali i uspeo da se oporavi za finalni susret.Jugosloveni u tom meču nisu bili jači samo za podršku sa tribina, već i za Dragana Kićanovića koji se povredio tokom šampionata, ali i uspeo da se oporavi za finalni susret.
I upravo predvođeni “Kićom” vodili su “Plavi” tokom većeg dela susreta, u pojedinim momentima imali i dvocifrenu prednost, ali se Sovjeti nisu predavali. Najviše zahvaljujući Sergeju Belovu uspevali su da se uvek vrate u igru, u par navrata i da povedu, iako su navijači Jugoslavije u više navrata pomislili da je pobednik susreta odlučen. Uspeli su Sovjeti u finišu susreta posle koša Žarmuhamedova da priđu na 86:84, da bi potom u sledećem napadu propustili priliku za izjednačenje. Na semaforu je tada ostalo oko 40 sekundi do isteka vremena, a Jugosloveni su krenuli u napad.
Posle nekoliko razmenjih dodavanja i trošenja vremena za napad, lopta dolazi u ruke Dragana Kićanovića, koji je odlučio da igrom 1 na 1 reši taj napad. Usledila je nezaboravna solo akcija “Kiće”, u kojoj je prvo fantastičnim driblingom prevario Valerija Miloserdova, da bi potom skoro sa linije za slobodna bacanja, fenomenalnim šutem “pocepao” mrežicu, postigao 22. poen na meču, ali i doneo Jugoslaviji nedostižna 4 poena prednosti i novo evropsko zlato. Do kraja susreta je Dražen “Praja” Dalipagić sa linije za slobodna bacanja povećao prednost “Plavih” i postavio konačnih 90:84.
Bilo je to drugo uzastopno evropsko zlato za Jugoslaviju, koje su igrači i navijači u prepunom “Pioniru” znali da proslave. Kako je izgledao koš Dragana Kićanovića, koji je bio odlučujući trenutak meč za zlatnu medalju na prvenstu Evrope 1975. godine u Beogradu između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, možete se podsetiti na snimku koji je pred vama.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This