Nezvanična titula „najbržeg čoveka na svetu“ obično je dodeljivana olimpijskom pobedniku na 100 metara. Međutim, nakon Olimpijskih igara u Atlanti i dominaciji Džonsona na 200 i 400 metara, on je samouvereno tvrdio da je neprikosnoven i da mu u brzini nema ravnog na planeti. Celu situaciju podgrejavali su pojednini novinari. Oni su tvrdili da je Džonsonovih 19,32 na 200 metara podeljeno sa dva (9,66) brže od Bejlijevih tadašnjih 9,84 sekundi na 100 metara. Donovan Bejli se sa pravom nervirao odbacujući ovakve komentare kao nepoznavanje atletike, iz razloga što je prosečna brzina na dvesta metara neuporediva sa trkom na 100, jer se u završetak trke ulazi takoreći iz letećeg starta. Zbog ogromne medijske pažnje i nedoumice ko je „najbrži čovek na svetu“ ubrzo se rodila ideja o „obračunu“ na 150 metara.
Majkl Džonson je odustao
Tog 1. juna 1997. godine oko 30.000 gledalaca došlo je u „Skajdom“ (Rodžers Centar) u Torontu da vidi istorijski događaj. Trku koja je najavljivana kao takmičenje za titulu „najbrži čovek na svetu“. Međutim, spektakl nije uspeo da ispuni očekivanja… Donovan Bejli je sjajno otvorio trku i bio je ispred Džonsona na zakrivljenom delu, gde se pretpostavljalo da bi Džonson imao prednost. Džonson koji je vidno gubio trku u to vreme, na iznenađenje svih na tribinama, zaustavio se na nekih 110 metara. Uhvatio se za kvadriceps i onda usporio. Zaustavio se i čučnuo sa bolnom grimasom na licu. Pred kraj trke, Bejli se osvrnuo i mahao Džonsonu, „hajde“, verujući da je ovaj jednostavno odustao od trke. Kanađani su slavili. Donovan Bejli je pucao od samopouzdanja i zadovoljno skakao i mahao publici, dok je za to vreme Džonson bio okružen medicinskim osobljem.
Odmah nakon pobede u trci, Bejli je „pucao“ u kameru: „Nikada nije bilo sumnje u mojoj glavi da sam najbrži čovek na planeti. To sam dokazao. Ovo je samo zagrevanje, trčaću 200 metara ove godine i planiram da ga pobedim u njegovoj disciplini. Nije ustao. On je kukavica! Uopšte nije nastavio. On je samo kukavica! Uplašio se poraza! Mislim da bi trebalo bi da ponovo pokrenete ovu trku, tako da mogu da ga „razbijem“ još jednom.“ Sa druge strane, utučeni Džonson objasnio je da je istegao mišić. Upitan da prokomentariše tvrdnje da su sada svi sigurni i da jasno da je Bejli najbrži čovek na svetu, Džonson je odgovorio: „Čak i da sam ga pobedio, a uveren sam da sam mogao, neki ljudi bi rekli da je on najbrži. Svako ima pravo na svoje mišljenje i znate ja ne mogu tu ništa.“
Donovan Bejli je smatrao da je Džonson simulirao
Na konferenciji za novinare odmah posle, Donovan Bejli je nastavio agresivni način njegovog intervjua posle trke, optužujući Amerikanca da je kada je video da gubi simulirao povredu. Na kraju je dodao: „Ova trka nije mogla dokazati ko je najbrži na svetu. Sve što je trebalo da uradi je da ućutka Majkl Džonsona.“ Novinari su kasnije provocirali Džonsona raznim pitanjima i podsećanjem da ga je Bejli više puta nazvao kukavicom, ali i pitanjima o tome da li je „istinski povređen“ ili je jednostavno „odustao“. To je iziritiralo Džonsona. On je kratko odgovorio jednom od predstavnika „sedme sile“. „Nadam se da si jako ponosan na sebe. Nadam se da ste ponosni na Donovana. Trebalo bi da budete.“
Donovan Bejli završio je trku sa vremenom 14,99 sekundi i otišao kući sa nagradom do 1,5 miliona dolara. Džonson je dobio „samo“ 500,000 dolara za 15 sekundi koliko je spektakl trajao. Pored Kanade i SAD-a, trka je emitovana u 54 drugih zemalja, a ako ste je tada propustili možete je ponovo pogledati: