Visok 187 centimetara, robusne građe, stamen i čvrst u duelima, Kristijan Vijeri bio je pravi predstavnik klasičnog centarfora koga odlikuju precizan i izuzetno snažan šut, podjednako dobar i levom i desnom nogom, zatim dobar skok i igra glavom, te odlična duel igra. Dok je igrao za Atletiko, Lacio i Inter u kojima je pokazao najviše, važio je za jednog od najboljih napadača svog vremena.
Međutim, nakon pomenutih klubova u kojima je ostavio najveći trag, karijra Kristijana Vijerija kretala se polako silaznom putanjom. Posle kratke epizode u Monaku koju su obeležile povrede, Vijeri se vratio u Seriju A, tačnije u Sampdoriju sa kojom je potpisao jednogodišnji ugovor u leto 2006. godine. Ipak, samo 35 dana kasnije, napustio je stadion “Luiđi Feraris” i to bez zabeleženog nastupa za Sampdoriju. Atalanta je bila njegova sledeće stanica, a sezonu 2006/2007 je završio sa samo sedam nastupa na kontu i postignuta 2 gola za tim iz Bergama. Ipak, jedan od njih, kako je popularni “Bobo” imao običaj da kaže bio je najlepši u njegovoj karijeri…
Stadion “Atleti Azuri d’Italija” tog 6. maja 2007. godine nije bio ispunjen ni do pola, jer u tom 35. kolu Serije A protivnik nije bio atraktivan. Desetak hiljada ljudi očekivalo je da njihova Atalanta bez većih problema pobedi Sijenu. I dobro im je krenulo. U 11. minutu Ariati je doveo domaće u goste, ali daleko od toga da je obezbedio pobedu svom timu. Jer Sijena se probudila i nakon prvog penala koji su promašili, drugi dosuđen na ovoj utakmici su iskoristili i poravnali rezultat. Videvši da vreme polako ističe trener Atalante Kolantuono poseže za “starim vukom” Kristijanom Vijerijem, koji je u 54. minutu ušao u igru. Prošlo je jedva petnaest minuta od tog momenta kada je na 40 metara, leđima okrenut golu, primio jednu loptu koja je malo odskočila ispred njega. To nije omelo “Boba” već ju je kolenom još malo podigao i kada apsolutno niko nije očekivao Vijeri se okrenuo i neverovatnom jačinom šutnuo na gol levom nogom. Lopta je preletela iznenađenog golmana Maningera koji je bio izašao sa gola 6-7 metara i nije uspeo da je dohvati. Bio je to gol kakav do tada u Bergamu nije viđen i Vijeri je umeo da ga proslavi na svojstven način. Na kraju utakmice rezultat na semaforu bio je 3:1, ali su navijači izlazeći sa stadiona pričali samo o jednom detalju, „bombi“ koju je „Bobo“ poslao ka Maningeru, dok su je novinari odmah stavili na naslovne strane i špice.
“Srećan sam, ovo je veoma emotivan moment za mene posle skoro godinu dana takoreći van terena. Postići gol je ionako teško, a tek sa 40 metara…” – govorio je Vijeri nakon meča o golu koji je vredeo 100.000 evra, jer je je za svaki pogodak to bio bonus iz klauzule slabašnog ugovora koji je te godine potpisao sa Atalantom.
O golu koji je u dresu Atletiko Madrida postigao protiv PAOK-a već smo pisali i ako je u njemu pokazao svoju lucidnost, upornost i fudblsku tehniku, u golu protiv Sijene videla se njegova zastrašujuća snaga šuta, preciznost i osećaj za gol, koji su ga krasili tokom cele karijere i pomogli mu da tih godina drži vrh liste strelaca u Italiji i Španiji.
Podsetite Vijerijeve se golčine protiv Sijene, kojom je na samom zalasku karijere podsetio na svoju fudbalsku genijalnost kojom je plenio u najboljim danima svoje karijere, kada je najviše u duetu sa Ronaldom da Limom terorisao golmane širom evrope: