Kvisko – Goran Vujević

Poštovan širom sveta, svojom igrom i besprekornim ponašanjem plenio je oduvek, zbog čega su ga mnogi voleli. Uvek se igrao odbojke i kada je on to radio, mislili ste da je to “najlakše na svetu”. Brojni uspesi jugoslovenske reprezentacije u poslednjoj deceniji prošlog veka i prvim godinama novog milenijuma, vezani su za legendarnog “Kviska”. Goran Vujević nikada tokom karijere nije igrao na snagu, iako je mogao da udari nestvarno jako. Bio je svestran igrač, verovatno rekorder po broju ostvarenih poena na „blok-aut“, što takođe treba znati, jer odbojkaši jako dobro znaju da je nekad nemoguće proći „kroz“ blok, niti pored bloka.  „Kvisko“ je savršeno umeo da udari loptu baš tako da se ona od ruku rivala odbije u aut, a o lobovima preko ruku protivnika da i ne govorimo. Koliko je bio svestran igrač govori i to da je tokom karijere bio proglašavan i za najboljeg defanzivca i za najboljeg servera na svetu. Osvojio je valjda sve što je moglo da se osvoji, olimpijsko zlato, svetsko srebro, evropsku titulu… Kada je rekao “zbogom” nacionalnom timu, 2006. godine trajao je još devet sezona. Držali su ga veliki rad, zdrav organizam, čvrst karakter i neverovatne igračke sposobnosti.
Goran Vujević je u Peruđi ostavio najveći trag, igrao je od 2005. do 2009. godine, otišao na dve sezone u Latinu i vratio se 2011. godine, posle čega više nije menjao sredinu. U poslednjih deset sezona u karijeri, osam je nosio dres Peruđe.Iako rođen na Cetinju, Goran Vujević je igračku karijeru počeo u OK Budva, tadašnjoj Avali, i još od tinejdžerskih početaka je odskakao od vršnjaka. Pokazivao je veliki talenat, neverovatnu smirenost u igri, nazirala se prefinjena klasa. Bio je jednostavno predodređen za vrhunskog igrača, osvajača mnogih medalja, olimpijskog šampiona. Partizan je to brzo shvatio, doveo ga u Beograd kada je imao tek 17 godina. Njegov kasniji igrački put u inostranstvu samo je potvrdio procene, iako na klupskom planu ni približno nije imao uspeha kao u dresu sa nacionalnim grbom. Crno-beli dres je nosio šest sezona i za to vreme je osvojio titulu prvaka države (1991. godine) i jedan nacionalni Kup. Posle Partizana usledio je odlazak u Italiju, Goran Vujević je 19 godina profesionalno igrao odbojku u inostranstvu, od čega 18 u Italiji. Igrao je za Brešu, Feraru, Taranto, Trentino, Latinu, a najduže za Peruđu (u dva navrata), ukupno sedam sezona. Proveo je i sezonu u grčkom Olimpijakosu, i osvojio titulu. U Peruđi je ostavio najveći trag, igrao je od 2005. do 2009. godine, otišao na dve sezone u Latinu i vratio se 2011. godine, posle čega više nije menjao sredinu. U poslednjih deset sezona u karijeri, osam je nosio dres Peruđe, u kojoj mu je poslednje sezone trener bio dugogodišnji saigrač iz reprezentacije Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, ali i povremeno klupski kolega, Nikola Grbić. Ipak i pored odlične klupske karijere, Goran Vujević će u sećanju ljubitelja odbojke najviše ostati po sjajnim partijama koje je pružao preko 10 godina u dresu sa državnim grbom.
“Moji najsrećniji dani provedeni su sa reprezentacijom. Svi ti uspesi, od kojih se, logično, izdvaja olimpijsko zlato u Sidneju, duboko su u meni. To se pamti do kraja života.” – izjavio je “Kvisko” po završetku karijere na pitanje, kada je tokom karijere bio najsrećniji. Goran Vujevića, bio je član reprezentacije Jugoslavije koja je preporodila odbojku i zahvaljujući kojoj su mnogi zavoleli ovaj sport. Za reprezentaciju je na velikim takmičenjima debitovao u Atlanti 1996. godine, kada je osvojena prva, istorijska medalja na Olimpijskim igrama, koje je bila bronzanog sjaja.

Najveći uspeh u najdražem dresu ostvario je u Sidneju 2000. godine, kada je se drugarima iz reprezentacije došao do olimpijskog zlata. Vujević je bio nezamenljivi deo te reprezentacije a posebno se pamti njegova sjajna partija u četvrtfinalu igara, kada je svojim servisima preokrenuo meč protiv Holandije i bio najzaslužniji za plasman Jugoslavije u polufinale. “Moji najsrećniji dani provedeni su sa reprezentacijom. Svi ti uspesi, od kojih se, logično, izdvaja olimpijsko zlato u Sidneju, duboko su u meni. To se pamti do kraja života.” – izjavio je “Kvisko” po završetku karijere na pitanje, kada je tokom karijere bio najsrećniji. Goran Vujevića, bio je član reprezentacije Jugoslavije koja je preporodila odbojku i zahvaljujući kojoj su mnogi zavoleli ovaj sport.Svetsko prvenstvo nikada nije osvojio, a najbliži je bio u Tokiju 1998. godine, kada su u finalu “plave” nadigrali Italijani. Vujević je u Tokiju proglašen za najboljeg servera šampionata. Evropsko prvenstvo „Kvisko“ je osvojio u Ostravi, 2001. godine, a ima i bronzu sa EP 2005. godine. Osvojio je i dva srebra i bronzu u Svetskoj ligi. Kada je 3. decembra 2006. godine, poslednjeg dana Svetskog prvenstva u Japanu, na posljednjem takmičenju u dresu zajedničke države, odlučio da stavi tačku na reprezentativnu karijeru, ostavio je veliku prazninu u srpskoj a posebno crnogorskoj reprezentaciji, budući da su se obe države nadale da će jedan od najboljih odbojkaša svih vremena na ovim prostorima nositi njihov dres. “Ja sam svoje rekao u reprezentaciji. I sada bi bio greh da nekom mlađem uzimam mesto, kada on može da igra kao i ja.” – izjavio je po završetku poslednjeg meča u reprezentaciji.
Jedan od najboljih odbojkaša koje je Jugoslavija iznedrila, istinski odbojkaški biser i virtuoz ove igre, koga su cenili i saigrači i protivnici. Njegov sjajan prijem, perfektna igra u napadu, majstorski servisi, ali i besprekorno fer i korektno ponašanje na terenu pamtiće se dugo. Genijalac, velemajstor, čovek od čelika… su samo neki od epiteta koje je tokom karijere dobijao, jedna od najlepših odbojkaških priča svih vremena – Goran “Kvisko” Vujević.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This