Legendarna Sovjetska gimnastičarka i jedna od najboljih sportistkinja svih vremena. Larisa Latinjina je bila aktivna u periodu kada je gimnastika bila vezana za ženstvenost i zrelost a ne za akrobacije. Za razliku od današnjih gimnastičarki koje se povlače jako mlade, Latinjina je debitovala sa skoro 20 godina na velikim takmičenjima a poslednju medalju osvojila je na SP u Dortmundu 1966. godine kada je imala gotovo 32 godine.
1954. godine vanserijski talenat je Latinjinoj obezbedio mesto u reprezentaciji za Svetsko prvenstvo u Rimu na kome nije razočarala. Zajedno sa drugaricama iz reprezentacije osvojila je zlato u timskoj konkurenciji. Dve godine kasnije, usledio je Olimpijski debi Larise Latinjine i to kakav. Na Olimpijskim Igrama u Melburnu 1956. godine je potpuno zablistala a te OI pamtiće se po duelu dve vrhunske gimnstičarke Larise Latinjine i Agnješ Keleti. Latinjina je pobedila Keletijevu u višeboju i predvodila Sovjetske gimnastičarke do pobede u ekipnom višeboju. Osvojila je i zlato u parteru, zlato u preskoku, srebrnu medalju u dvovisinskom razboju i ekipnu bronzanu medalju u kasnije ukinutoj disciplini prenosnim spravama. Sa po šest osvojenih medalja, Larisa Latinjina i Agnješ Keleti su podelile titulu najboljeg sportiste Olimpijskih Igara u Melburnu.
Veliki uspeh Latinjina postiže i na Svetskom prvenstvu dve godine kasnije, gde osvaja 5 od mogućih 6 zlatnih medalja, samo u parteru nije uspela da dođe do zlata, već je morala da se zadovolji sa “samo” srebrnom medaljom. Ono što je ostalo kao podatak za rubriku verovali ili ne je činjenica da je sve te uspehe na Svetskom prvenstvu 1958. godine u Moskvi, Larisa Latinjina postigla dok je bila u drugom stanju. Na Olimpijskim Igrama u Rimu 1960. godine nije popuštala pred novim snagama. Pobedila je u višeboju, osvojila zlato u ekipnom višeboju, odbranila je zlato iz Melburna u parteru a osvojila je i dve srebrne medalje, u vežbama na gredi i dvovisinskom razboju, da bi zbirku medalju zaključila bronzom u preskoku, što joj je opet donelo titulu najuspešnijeg sportiste Olimpijskih Igara.
Nastavila je Larisa da dominira svetskom gimnastikom i posle Rima, na SP 1962. godine osvojila je opet šest medalja, tri zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu. Pred OI u Tokiju 1964. godine svi su smatrali Latinjinu za prestaru (imala je za gimnastičarku nezamislivih 30 godina) i da nema puno šanse u delu sa novom zvezdom svetske gimnastike Verom Časlavskom. Ipak, Larisa ne bi bila Larisa da nije svima pokazala da su pogrešili, osvojila je zlatne medalje u ekipnom višeboju i u parteru, čime je po drugi put odbranila Olimpijsko zlato u tim disciplinama. Osvojila je i srebra u višeboju i preskoku, kao i dve bronzane medalje, na gredi i dvovisinskom razboju, čime je završila svoje blistave nastupe na Olimpijskim Igrama sa osvojenih 18 medalja. Na Svetskom prvenstvu 1966. godine sa 32 godine, Larisa je osvojila srebrnu medalju u ekipnom višeboju a nakon tog prvenstva je odlučila da završi svoju fenomenalnu karijeru.
Dovela je gimnastiku do neslućene popularnosti a mnoge devojčice širom planete su tad po uzoru na nju, počele da se bave ovim bazičnim sportom. Ni sa jednom konkurentkinjom nije bila u lošim odnosima. Kao najveću rivalku, ali i prijateljicu navodi Čehoslovakinju Veru Časlavsku, sa kojom je imala nezaboravne duele. Koliko god da ste tražili, niste mogli da nađete ni jednu mrlju u njenoj biografiji. U gimnastičarsku kuću slavnih primljena je tek 1998. godine. Bila je rekorderka po broju osvojenih Olimpijskih medalja sve dok Majkl Felps nije srušio njen rekord a i danas je jedina sportistkinja sa osvojenih 9 zlatnih medalja na Olimpijskim Igrama. Plenila je tehnikom i gracioznošću i jedna je od najzaslužnijih za rast popularnosti gimnastike u svetu, Legendarna šampionka Larisa Latinjina.