Fani Blankers-Kun je legendarna holandska atletičarka i zvanično najbolja atletičarka dvadesetog veka. Četiri zlatne medalje na istim Olimpijskim igrama je uspeh nakon kog sportista ostaje besmrtan u istoriji sporta. Holandska atletičarka Fani Blankers-Kun je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. godine osvojila četiri zlatne medalje u “kraljici sportova”. Fani Blankers-Kun je najveće uspehe postigla nakon što je postala majka, što je od nje napravilo heroinu svetskog sporta. Zbog neverovatnih uspeha, Fani je dobila nadimak „Leteća holanđanka“ i predstavljala je ideal žene koja je uspela da ispuni i privatni i profesionalni život.
Pre OI u Londonu nije imala mnogo medalja sa velikih takmičenja, iako je držala nekoliko svetskih rekorda od 1940. godine, zbog drugog svetskog rata i otkazivanja svih takmičenja tokom trajanja rata nije uspela da to što je najbolja kruniše medaljama sa velikih takmičenja. Tokom rata se udala, a ubrzo i porodila i već tada se mislilo da je Fani zauvek izgubljena za atletiku, jer se još nije dešavalo da se sportiskinje koje su rodile dete vrate na nivo na kom su bile pre porođaja, a kada je po završetku rata rodila i drugo dete svi su mislili da je Fani koja je tada imala 28 godina, nakon drugog porođaja rešila da okonča karijeru. Ipak samo šest meseci nakon porođaja Fani je učestvovala na EP u Oslu na kojem je osvojila dve zlatne medalje (80 metara prepone i štafeta 4 x 100).
Sledeće godine su došle prve Olimpijske igre po završetku drugog svetskog rata, održavale su se u Londonu i to će biti takmičenje na kome će Fani ispisati istoriju. Fani je tada imala 30 godina, dvoje dece i holandski mediji nisu se nadali da bi mogla da ostvari ozbiljnije rezultate. Sjajna atletičarka ih je veoma brzo razuverila. U trci na 100 metara, po kišnom vremenu i lošoj stazi uspela je da osvoji zlatnu medalju, prvu u atletici u istoriji Holandije.
Poseban izazov bila je trka na 80 metara sa preponama imajući u vidu da je Fanin suprug bio trener i njenoj najvećoj rivalki, britanskoj atletičarki Morin Grin, koja je pred takmičenje u Londonu izjednačila svetski rekord holanđanke. Trka je bila čudna, Fani je loše startovala, ali je uspela da sustigne rivalku i na kraju su obe maltene istovremeno prošle kroz cilj. Na Vembliju je počela da se intonira britanska himna i navijači su bili u delirijumu misleći da je Grinova osvojila zlato. Ipak, nisu znali da je himna počela da se intornira u čast kraljevske porodice koja je ulazila na stadion, dok je foto-finišom ustanovljeno da je Fani prošla prva kroz cilj i osvojila drugu zlatnu medalju.
Malo je falilo da dve zlatne medalje ostanu jedine koje je Fani osvojila na Olimpijskim igrama, skoro je odustala od polufinalne trke na 200 metara zbog toga što su joj mnogo nedostajala deca, ali na nagovor supruga ostala je u Londonu do kraja OI. Odluka se pokazala kao ispravna, jer je u trci na 200 metara osvojila i treće zlato na igrama, Fani je tu trku zavšila sedamdeset stotinki ispred drugoplasirane, što je najubedljivija pobeda u ovoj disciplini u istoriji OI.
Za kraj učešća na Olimpijskim igrama, Fani je imala finalnu trku štafeta na 4×100 metara. U toj trci kao treća izmena u holandskoj štafeti, Blankers-Kun je nadoknadila zaostatak i udarila temelj konačnom trijumfu svoje štafete. Sa četiri zlatne medalje Fani Blankers-Kun je postavila istorijski uspeh. Do današnjeg dana, Fani je jedina sportiskinja koja je osvojila 4 zlatne medalje na istim OI u atletici, a njen podvig su u muškoj konkurenciji uspeli da ostvare samo Džesi Ovens i Karl Luis. Mogla je možda holandjanka da osvoji još neku zlatnu medalju, ali je u to vreme jednom takmičaru bilo dozvoljeno da se takmiči maksimalno u tri discipline (ne računajući štafetu), pa je morala da odustane od skakačkih disciplina. U domovini je dočekana kao nacionalni heroj. Do njenog stana prevezla ju je kočija sa belim konjima kao iz bajke. Mediji su joj davali razne nadimke „Leteća domaćica“, „Leteća holanđanka“ i „Super Fani“, a Grad Amsterdam joj je kao nagradu za ostvarene rezultate poklonio novi bicikl sa porukom: „Da ideš kroz život mirnijim tempom“.
Iako je četiri godine kasnije na Evropskom prvenstvu u Briselu skoro ponovila uspeh sa Olimpijskih igara, osvojivši zlatne medalje u trkama na 80 metara sa preponama, 100 i 200 metara, slično nije ponovila na Olimpijskim igrama u Helsinkiju, na kojima nije uspela da osvoji medalju. Za sve što je postigla u karijeri Fani Blankers-Kun je 1999. godine na gala svečanosti u Monaku proglašena za najbolju atletičarku dvadesetog veka. Zauvek će biti upamćena kao sportiskinja koja je bila daleko ispred svog vremena i koja je postavila standarde koje do danas niti jedna atletičarka nije dostigla.