Maestro – Huan Manuel Fanđo

Legendarni Argentinski automobilista poznat i pod nadimkom „Maestro“ je jedan od najboljih automobilista u istoriji a mnogi će sa pravom reći da ono što je Pele za fudbal to je Fanđo za formulu 1. Takmičio se pre drugog Svetskog rata na lokalnim takmičenjima u Južnoj Americi sa dosta uspeha a onda nekoliko godina po završetku drugog Svetskog rata dolazi u Evropu gde se takmičio na raznim trkama, da bi ušao u formulu 1 1950. godine sa skoro punih 39 godina u sezoni u kojoj je osnovan “najbrži cirkus”.
Legendarni Argentinski "Maestro" - Huan Manuel FanđoTu sezonu vozeći za Alfa Romeo, Fanđo završava na drugom mestu u generalnom plasmanu sa 3 boda manje od klupskog kolege Đuzepa “Nina” Farine i zabeleživši 3 pobede u ukupno 7 trka. Već u drugoj sezoni Fanđo postaje po prvi put šampion formule 1 ispred takođe legendarnog automobiliste Alberta Askarija. 1952. godine zbog problema tim Alfa Romeo neposredno pred start šampionata odlučuje da se povuče iz formule 1 i tako ostavlja Fanđa bez tima. Fanđo ipak odlučuje da vozi auto trke i te godine i na trci u Monci doživljava težak udes i prelom vrata zbog kog je prinuđen da ostatak godine provede na lečenju u Argentini. Vraća se u formulu 1 sledeće sezone u tim Maserati i završava sezonu na drugom mestu iza u toj sezoni neprikosnovenog asa Ferarija Askarija. 1954. godine postaje po drugi put šampion i to vrlo ubedljivo. Zabeležio je 6 pobeda na 9 trka u toj sezoni a zanimljivo je da je sezonu započeo u Maseratiju, da bi tokom sezone kada je Mercedes ušao u šampionat Fanđo prešao iz Maseratija u Mercedes. 1955. godine osvaja dominantno svoju treću titulu a pošto se na kraju sezone Mercedes povukao iz moto sporta zbog stravične nesreće na trci 24 sata Le Man u kojoj je stradalo preko 80 gledalaca kao i njihov vozač na toj trci, Fanđo se odlučuje na prelazak u Ferari. U svojoj jedinoj sezoni u Ferariju, Huan Manuel Fanđo se okitio titulom.U svojoj jedinoj sezoni u Ferariju Fanđo osvaja novu titulu u neizvesnoj borbi sa Stirlingom Mosom a zbog ne baš dobrih odnosa sa Encom Ferarijem odlučuje da se na kraju te sezone vrati u Maserati. 1957. godine osvaja dominantno svoju petu a ispostaviće se i poslednju titulu a na trci u Nemačkoj 3 trke pre kraja prvenstva osvaja titulu u po sopstvenom priznanju najboljoj trci koju je vozio u životu i to sve sa 46 godina. Sledeće sezone odlučuje da je vreme za kraj i na polovini sezone na trci u Francuskoj odlučuje da kaže zbogom auto moto sportu. Njegov Maserati nije bio najbolji tog dana i malo je falilo da završi trku sa krugom zaostatka, ali prvoplasirani Majk Hotorn iz respekta prema ovom velikanu motosporta je usporio i pustio Fanđa da pređe preko linije cilja pre njega.
Argentinac je osvojio pet titula najboljeg u Formuli 1, nadmašen je od Šumahera po broju titula, ali njegovi statistički podaci će teško ikada biti nadmašeni. Osvojio je pet titula prvaka za osam godina vozeći za četiri različita tima. Pobedio je na 24 od 51. trke, što je i danas procentualno ubedljivo najbolji rezultat a uspeh je i veći ako se uzme u obzir da je Fanđo počeo da vozi formulu sa 39 godina. Njegovi rivali su uvek govorili da je Fanđo bio na nekom višem nivou na trkama i van trka. Bio je primer sportskog ponašanja i vozačkih sposobnosti a o njegovoj legendi dovoljno govori što se i danas 60 godina kasnije za nekog ko dobro vozi govori “Vozi kao Fanđo”.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This