Majk Pauel i Karl Luis – Epski duel u Tokiju

Karl Luis i Majk Pauel su bili veliki rivali u skoku u dalj u drugoj polovini osamdesetih i kroz veći deo devedesetih godina prošlog veka. Luis je imao niz od 65 pobeda, koji je započeo još 1981. godine i 15:0 protiv Pauela, kada su se njih dvojica “sukobili” na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1991. godine, u sigurno najboljem duelu u skoku u dalj u istoriji atletike.
Pauelov put ka istorijskom duelu počeo je 1987. godine, kada je njegov trener Rendi Hantington napravio četvorogodišnji plan, koji je za cilj imao da njegov pulen na kraju tog perioda obori svetski rekord Boba Bimona od 8,90 metara. Iako je Luis bio dominantan tih godina u skoku u dalj, 1991. godine Pauel je verovao da je spreman da ga konačno pobedi. Karl Luis i Majk Pauel su bili veliki rivali u skoku u dalj u drugoj polovini osamdesetih i kroz veći deo devedesetih godina prošlog veka. Luis je imao niz od 65 pobeda, koji je započeo još 1981. godine, i 15:0 protiv Pauela, kada su se njih dvojica “sukobili” na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1991. godine, u sigurno najboljem duelu u skoku u dalj u istoriji atletike.I bio je jako blizu da to učini na prvenstvu Amerike, ali ga je Luis ipak savladao skokom u poslednjoj seriji. Narednu priliku da konačno “sruši” Luisa, Majk Pauel je imao na Svetskom prvenstvu u Tokiju.
Karl Luis je sjajno započeo takmičenje u Tokiju, osvojio je zlatnu medalju na 100 metara, uz novi svetski rekord. Pauel je kasnije rekao da je u tom trenutku znao da će Luis biti spreman da skoči mnogo daleko i da ako želi da ga pobedi moraće da napadne svetski rekord. Već u kvalifikacijama, Luis je skokom od 8,56 pokazao svoje ambicije da odbrani zlato na Svetskom prvenstvu. Sa druge strane, Pauel je u kvalifikacijama skočio 8,19, što je bilo dovoljno da se plasira u finale.
Već u prvom finalnom skoku, Karl Luis je doskočio na 8,68 metara, što je bio novi rekord svetskih šampionata i mnogi su pomislili već tad da će mu taj rezultat biti dovoljan za osvajanje zlatne medalje. Pauel je sa druge strane takmičenje otvorio loše, u prvoj seriji zabeležio najslabiji skok od svih učesnika, samo 7,85. U drugoj seriji Luis pravi prestup, dok Pauel sjajno “hvata” dasku i skače odličnih 8,54 metara, čime se probija na drugo mesto. U trećoj seriji Majk nije popravio svoj rezultat, ali je Luis skočio neverovatnih 8,83, što je bio drugi najduži skok u istoriji atletike i najbolji na normalnoj nadmorskoj visini, ali zbog nedozvoljenog vetra (2,3 metra u sekundi) to nije bio novi rekord svetskih šampionata. U narednoj seriji Pauel pravi prestup, a Luis je opet neverovatan. Skače najbolji skok svih vremena 8,91, ali zbog opet prejakog vetra (oko 3 metra u sekundi) taj skok nije novi zvanični svetski rekord, što je itekako pogodilo Luisa. Kada je stao na zaletište za peti skok, Pauel je delovao vrlo samouvereno. Kasnije je rekao da je na zaletištu vizualizovao svoj skok i da je u tom trenutku tačno znao šta treba da uradi da bi pobedio. Šta god da je radio i o čemu god da je mislio tada, to se ispostavilo kao odlično, pošto je u toj seriji uspeo da doskoči na neverovatnih 8,95 metara, za prvo mesto, ali i pošto vetra skoro da uopšte nije bilo i za novi svetski rekord, čime je oboren Bimonov 23 godine star rekord.Ipak, za sve ljubitelje atletike u tom trenutku nije bilo dileme ko će slaviti u Tokiju, da bi neko pobedio Luisa morao je da skoči najbolje u istoriji atletike, a to je pogotovo pošto je vetar prestao da duva delovalo kao “Nemoguća misija”. Pauel se ipak nije predavao, kasnije je izjavio da ga Luisovi skokovi nisu poremetili, jer je znao da je spreman za veliki skok.
Kada je stao na zaletište za peti skok, Pauel je delovao vrlo samouvereno. Kasnije je rekao da je na zaletištu vizualizovao svoj skok i da je u tom trenutku tačno znao šta treba da uradi da bi pobedio. Šta god da je radio i o čemu god da je mislio tada, to se ispostavilo kao odlično, pošto je u toj seriji uspeo da doskoči na neverovatnih 8,95 metara, za prvo mesto, ali i pošto vetra skoro da uopšte nije bilo i za novi svetski rekord, čime je oboren Bimonov 23 godine star rekord. Ipak, takmičenje nije bilo gotovo, Luis je u narednom skoku doskočio na 8,87, što je bila daljina njegovog novog ličnog rekorda. U poslednjoj seriji Pauel je prestupio, a Luis je imao priliku da kao na prvenstvu Ameriku pokuša da poslednjim skokom dođe do pobede. Ipak, “samo” 8,84, što je označilo kraj jednog nestvarnog takmičenja i početak velikog slavlja Majka Pauela.
Zvuči pomalo i neverovatno da je Luis u svojih pet ispravnih skokova prosečno beležio daljinu od 8,83 metara i da je tog dana u Tokiju ostvario svoje najbolje skokove u karijeri, ali da je možda i najboljem skakaču u dalj sve to bilo dovoljno za “samo” srebrnu medalju. Pauel je u karijeri zablistao još samo u par navrata, kada je odbranio svetsko zlato dve godine kasnije i kada je došao do olimpijske medalje u Barseloni, ali nikada nije bio ni blizu rezultata iz Tokija. Takmičenje iz japanske prestonice smatra se najboljim u istoriji skoka u dalj i jednim od najboljih u istoriji atletike, a Majk Pauel je do danas ostao svetski rekorder, što ga čini najdugovečnijim rekorderom u skoku u dalj svih vremena. Uživajte podsećajući se ovog epskog duela Majka Pauela i Karla Luisa.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This