Maratonska trka života Franje Mihalića

Franjo Mihalić je učestvovao na 1075 trka na zvaničnim takmičenjima, desetine puta trčao rame uz rame sa velikim atletskim imenima Zatopekom i Mimunom, ali je najveći uspeh ostvario 1956. godine na Olimpijskim igrama u Melburnu, kad je u maratonu (42,195 kilometra) za 2 časa i 26 minuta stigao do srebrne medalje. Ovo je priča o toj trci…
Prvog decembra 1956. godine po vrlo toplom i sparnom vremenu (preko 40 stepeni) startovala je maratonska trka na Olimpijskim igrama u Melburnu, u kojoj je učestvovalo 46 maratonaca iz 23 zemlje. Pred tu trku Franjo Mihalić je trenirao više nego ikada, Franjo Mihalić je učestvovao na 1075 trka na zvaničnim takmičenjima, desetine puta trčao rame uz rame sa velikim atletskim imenima Zatopekom i Mimunom, ali je najveći uspeh ostvario 1956. godine na Olimpijskim igrama u Melburnu, kad je u maratonu (42,195 kilometra) za 2 časa i 26 minuta stigao do srebrne medalje. Ovo je priča o toj trci…smatrajući da baš ta trka može da bude trka njegovog života, iako mu mnogi nisu davali velike šanse za dobar plasman. Mihalić je krenuo sporo, u početku nije bio u vodećoj grupi, ali je napredovao iz kilometra u kilometer. Na 10. je bio deseti, na 15. sedmi, a na 20. kilometru šesti. Međutim, onda je usledio šok, na 25. kilometru ga nije bilo među 15 vodećih, a u tom trenutku na čelo trke izbio je Francuz Alan Mimun. Mnogi su se pitali šta se desilo sa Mihalićem, da li je pao ili možda odustao? Neizvesnost je trajala nekoliko minuta, sve dok na kontrolnoj tabli nisu objavljeni novi rezultati, na kojima se videlo da je Mihalić trenutno drugi. Tek po završetku trke javnost je saznala šta se desilo sa Franjom Mihalićem na tom 25. kilometru. Pored stolova sa hranom, sokovima i vodom, poprilično gladan, žedan i iscrpljen, Franjo je “navalio” na hranu i piće i usled pristizanja drugih maratonaca, žestoko se sudario sa stolom, dobio veliku modricu na nozi, ali i zbunio kontrolore, koji su posle tog incidenta zaboravili da upišu Mihaliću broj sa majice i da ga pribeleže u plasmanu. Iako je imao vidljivu modricu koja ga je mnogo pekla, trku je nastavio kao da se ništa nije dogodilo. U poslednjoj trećini trke Mihalić se ustalio na drugoj poziciji i na cilj stigao kao drugoplasirani u vremenu od 2 sata, 26 minuta i 32 sekunde. Prvi je bio Francuz Alan Mimun (2:25:00), dok je treće mesto zauzeo Finac Veiko Karvonen (2:27:47). U poslednjoj trećini trke Mihalić se ustalio na drugoj poziciji i na cilj stigao kao drugoplasirani u vremenu od 2 sata, 26 minuta i 32 sekunde. Prvi je bio Francuz Alan Mimun (2:25:00), dok je treće mesto zauzeo Finac Veiko Karvonen (2:27:47). Jedan od favorita Čehoslovak Emil Zatopek završio je trku tek na šestom mestu.Jedan od favorita Čehoslovak Emil Zatopek završio je trku tek na šestom mestu.
Na Mihalića je posebno utisak ostavio spektakularan završetak trke, koji nije zaboravio ni mnogo godina kasnije: “Dok sam utrčavao u cilj, Mimun je aplaudirao, što je prihvatilo kompletno gledalište. Potom smo nas dvojica zagrljeni otrčali pobednički krug.” Franjo Mihaljić je do danas jedini jugoslovenski osvajač olimpijske medalje u maratonu. Atletičari iz bivše Jugoslavije nisu uspeli nikada ni pre ni posle te trke ni da se približe neverovatnom uspehu koji je Franjo Mihalić postigao na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine osvojivši srebrnu medalju.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This