Mihajlovićev gol Iranu

Prva utakmica grupe F na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine, između Jugoslavije i Irana, trebalo je da bude rutinska, smatralo se tada među navijačima u Jugoslaviji. Sve osim lagane pobede “Plavih” predstavljalo bi iznenađenje, bili su ubeđeni mnogobrojni “fudbalski stručnjaci” širom zemlje. I teško im je zameriti na tome, jer je prosečan Jugosloven u to vreme od cele ekipe Irana možda čuo za Ali Daeija i Azizija, koji su tih godina pružali sasvim solidne partije u Bundesligi. Ostatak ekipe bio je potpuna nepoznanica. Iran je u kvalifikacijama azijske grupe 2 ubedljivo osvojio prvo mesto, pobedivši 5 utakmica i samo jednom remiziravši. Doduše od protivnika kakvi su, Kirgistan, Sirija i Maldivi nije se očekivalo da pruže značajan otpor, pa je gol razlika Irana od 39 datih i samo 3 primljena gola bila takoreći očekivana. U drugoj rundi završio je kao drugi iza Saudijske Arabije, pa je morao u doigravanje protiv Australije sa kojom je na opšte iznenađenje remizirao oba puta i zbog golova u gostima završio na prvenstvu.
Jugoslavija, sa druge strane nije mogla do prve pozicije u grupi pored prejake Španije, pa je kao drugoplasirana ekipa morala u baraž protiv reprezentacije Mađarske. koja je uz jedan dat gol primila ukupno 12 od raspoloženih Jugoslovena koji su time overili kartu za Mundijal.
14. juna 1998. godine na stadionu Žofroa-Gišar u Sent Etjenu, pred više od trideset hiljada gledalaca, Jugoslavija i Iran imali su “premijeru” na Svetskom prvenstvu u Francuskoj. Utakmica je za obe ekipe imala veliki značaj. Prva utakmica grupe F na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine, između Jugoslavije i Irana, trebalo je da bude rutinska, smatralo se tada među navijačima u Jugoslaviji. Sve osim lagane pobede “Plavih” predstavljalo bi iznenađenje, bili su ubeđeni mnogobrojni “fudbalski stručnjaci” širom zemlje.Jugoslavija je na prvenstvu bila posle 8 godina, nakon sankcija i ostalih ružnih stvari koje su se dešavale na Balkanu, dok je Iran, prvi put nakon 1978. godine bio na smotri najboljih, pa je ovaj meč i zbog toga za obe ekipe imao veliki značaj.
“Mi se ne potcenjujemo Iran, ali mi znamo da smo definitivno bolji tim od njih.“ – rekao je Savo Milošević pre meča ono što su svi iz tabora “Plavih” u stvari mislili. Selektor Santrač je davao nešto opreznije, ali ništa manje optimistične izjave: “Iran kada ima dobar dan može da pobedi bilo koga, ali kada ima loš dan onda može da izgubi takođe od bilo koje ekipe. Na našu sreću u subotu će imati loš dan.”
Međutim, odmah nakon početka utakmice bilo je jasno da neće sve ići tako lako kao što su Jugosloveni planirali. Stojković, Mijatović, Milošević i ostali nikako nisu mogli da probiju sasvim solidnu odbranu Azijata, pa se i pored inicijative “Evropskih Brazilaca” na odmor otišlo bez golova. Ovakav rezultat uneo je nervozu u redove Jugoslavije, jer su hteli što pre da stignu do vođstva, pa je selector Santrač veoma brzo u drugom delu menjao postavu. Mihajlovićev gol IranuU igru su ušli ofanzivni fudbaleri, mladi Stanković i Perica Ognjenović, a kasnije i Darko Kovačević, ali mreže su i dalje mirovale. A onda je došao odlučujući deo utakmice… Mihajlović dodaje sa svoje polovine Mijatoviću, koji dobija faul negde na 40 metara od gola Iranaca. Izvodi ga opet Siniša i brzom loptom po zemlji ponovo dodaje do kapitena Mijatovića, koji pada sada već mnogo bliže golu protivnika, negde na dvadesetak metara. Loptu naravno namešta Mihajlović. U živom zidu nalazi se 5 Iranaca, koji strahuju od razornog udarca Jugoslovenskog “bombardera”. Mihajlović procenjuje situaciju, hvata kratak zalet i pored živog zida šalje jednu ne previše jaku loptu u golmanov ugao. Golman Nakisa nije imao tu brzinu da stigne ovu preciznu loptu, koja mu je prošla ispod ruke i završila u mreži. Igrao se 73. minut. Umeo je Mihajlović da proslavi prvi pogodak na prvenstvu sa svojim stručnim štabom, ispostaviće se i pobedonosni, jer se meč završio upravo rezultatom 1:0.
Iranci su u nastavku prvenstva pobedili Ameriku i izgubili od Nemaca, pa su prvenstvo završili kao treći u grupi, iza Jugoslovena, koji su bili drugi pobedivši Ameriku i remizirajući sa Nemcima. Jugosloveni će dugo pamtiti utakmicu osmine finala i Mijatovićevu “prečku koja se još uvek trese”, posle koje su se i oni oprostiti od Mundijala.
Kako je izgledao gol Mihajlovića kojim je Jugoslavija pobedila sasvim solidnu ekipu Irana 1998. godine možete se podsetiti u našem videu:

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

1 Comment

  1. Nije igrano u Sen Deniju nego u Sen Etjenu. 🙂

    Post a Reply

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This