Miljenik „Grobara“ - Frederik Haus

Miljenik „Grobara“ – Frederik Haus

Nije tajna da većina dece kada krene da trenira košarku sanja da im se cela dvorana „klanja“ i da i oni jednog dana postanu idoli nekim drugim klincima koji krenu da treniraju „magičnu igru“ pod obručima. Ništa drugačiji slučaj nije bio i sa tamnoputim dečakom Frederikom Hausom, rođenim u Kilinu u Teksasu, koji je gledajući svog oca, profesionalnog košarkaša, zavoleo ovaj sport i krenuo da se bavi njime.
Odmah se videlo da ovaj dečačić ima košarkaški talenat, koji je razvijao tokom detinjstva u rodnom gradu, da bi posle sasvim dobrih igara za Elison srednju školu, otišao na malo poznati Diksi Univerzitet. Za njih je nastupao dve godine, da bi se potom preselio na Univerzitet Južna Juta, na kojem je pružao odlične partije. U dve godine na Južnoj Juti, Fredi je beležio prosečno preko 15 poena i 6 skokova po susretu, oborio je rekord koledža po broju ukradenih lopti. Dva puta je bio izabran u najbolji tim svoje konferencije. Bio je uvršten u tim regiona i najbolji tim cele Amerike, bio je najbolji igrač Mid-Kontent koledž turnira, odveo je svoj koledž i na NCAA turnir, na kome je Bostonu ubacio 21 poen, ali nažalost sve to nije bilo dovoljno da ovaj sjajni bek bude draftovan i dobije priliku u nekom NBA timu. Zbog toga je Haus završio u razvojnoj ligi, gde je nastupao za Nort Čarlton Lougejtorse i gde je zahvaljujući dobrim partijama bio ruki godine u ligi. “Kada sam dolazio u Beograd, nisam znao ništa o Partizanu, niti sam poznavao bilo koga u klubu. Dočekali su me raširenih ruku, kao brata, a tek kada sam prvi put ušao kod tadašnjeg predsednika Danilovića u kancelariju i video sve one trofeje, shvatio sam gde sam došao.” - govorio je mnogo godina kasnije Fredi Haus za beogradske medije o svom dolasku u Partizan. Posle toga nastupao je kratko i za još jedan klub u jednoj od manjih američkih liga, da bi se potom odlučio za selidbu u Evropu, koja će se ispostaviti za potez koji će mu promeniti karijeru. Partizanu je trebao bek, a Hausu prilika za dokazivanje i tako je Frederik u jesen 2002. godine došao među “Crno-bele”.
“Kada sam dolazio u Beograd, nisam znao ništa o Partizanu, niti sam poznavao bilo koga u klubu. Dočekali su me raširenih ruku, kao brata, a tek kada sam prvi put ušao kod tadašnjeg predsednika Danilovića u kancelariju i video sve one trofeje, shvatio sam gde sam došao.” – govorio je mnogo godina kasnije Fredi Haus za beogradske medije o svom dolasku u Partizan. Već od prvog meča u dresu Partizana, između Hausa i “Grobara” stvorio se neki specijalan odnos. Amerikanac je pred navijačima Partizana znao da pruža partije u rangu najboljih košarkaša planete, borio se do “poslednje kapi krvi”, bacao se i za izgubljene lopte, skakao, igrao odbranu, pogađao šuteve za koje bi se mnogi kladili da nema šanse da ih pogodi, kada je bio na klupi predvodio je navjijanje, jednostavo radio je sve da bi “Crno-beli” pobedili u svakom meča, a navijaču su to odmah prepoznali i vrlo brzo se sa tribina u svakom meču često čulo skandiranje imena Frederika Hausa.
U Partizanu se Haus zadržao dve sezone, u kojima je sa “Crno-belima” osvojio dve titule i kup, ali i ostvario neke partije koje će navijači Partizana zauvek pamtiti. U novembru 2003. godine u Evroligi, u prepunom “Pioniru” prosto je “rasturio” tada veoma jaku Cibonu, postigavši 39 poena i zabeleživši 6 skokova i 5 ukradenih lopti, u meču koji je za “Grobare” bio “više od igre”. Da bi potom posle meča novinarima dao legendarnu izjavu o svojoj partiji te večeri: “Ne drogiram se, obećao sam roditeljima i verenici da to neću činiti. Pijem samo sok od jabuke i ako mi pronađu nešto čudno u krvi na doping testu posle ove utakmice, moraće da se obrate proizvođaču sokova.” Iste te sezone predvodio je Partizan i do pobede protiv tada aktuelnog prvake Evrope, španske Barselone, U dresu Partizana pamti se i 41 poen koji je Fredi postigao protiv Crvene zvezde u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća, u meču u kome su “Crveno-beli” na kraju slavili.koju je sa klupe predvodio Svetislav Pešić, a na terenu Dejan Bodiroga, ali Partizan ipak i pored nekoliko sjajnih partija nije uspeo da prođe u TOP 16 Evrolige, što zbog loše sreće, a što zbog povrede Hausa u drugom delu sezone. Tu Evroligašku sezonu Haus je završio kao najbolji kradljivac lopti, sa prosekom od 3,3 ukradene lopte po susretu.
U dresu Partizana pamti se i 41 poen koji je Fredi postigao protiv Crvene zvezde u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća, u meču u kome su “Crveno-beli” na kraju slavili. Ipak, osim “časova ljubavi” sa navijačima, može se reći da je Hausov boravak u Partizanu najviše obeležio njegov specifican odnos sa trenerom Duškom Vujoševićem. Legendarni trener je imao veliko poverenje u Hausa, davao mu je potpunu slobodu na terenu, ali je isto tako znao i da ga tokom meča pošalje u svlačionicu, kada je smatrao da je Amerikanac to zaslužio. Iako su mnogi u tim situacijama pričali da postoje sukobi na relaciji Vujošević-Haus, oni su to uvek demantovali i govorili da se oni zapravo vole i da sve rade za dobrobit Partizana, ali i samog Hausa. Kakav je zapravo bio njihov odnos i koliki je Vujošević imao uticaj na njega, po završetku karijere Frederik Haus je govorio za srpske medije: “Da nije bilo Duleta nikada ne bih uradio u košarci ovo što jesam. Mislio sam da znam sve o košarci, a onda sam upoznao Duleta i video koliko još moram da učim. Kakav je zapravo bio njihov odnos i koliki je Vujošević imao uticaj na njega, po završetku karijere Frederik Haus je govorio za srpske medije: “Da nije bilo Duleta nikada ne bih uradio u košarci ovo što jesam. Mislio sam da znam sve o košarci, a onda sam upoznao Duleta i video koliko još moram da učim. Pokazao mi je da postoje i važnije stvari od košarke, da moramo da budemo srećni i zahvalni, jer ima ljudi koji nisu bili te sreće, nemaju obe noge ili ruke, ili su u invalidskim kolicima. Motivisao me je da čitam knjige, posećujem umetničke galerije, pokazao koliko to smiruje i oslobađa od stresa. Sećam sa da mi je za jedan Božić poklonio dve knjige, jedna je bila na engleskom o Beogradu. Vujošević je bio poseban i po tome, svi ostali treneri u mojoj karijeri su stalno i samo pričali o pobedama. Sećam se, pošto sam više voleo da šetam nego da vozim po Beogradu, često sam peške išao malo kasnije uveče do jedne palačinkarnice u centru grada. Dešavalo mi se tako da naletim na Duleta koji je izlazio da prošeta svoje pse. I svaki put me je proveravao: ‘Ideš li kući?’ ‘Da, gospodine!’ Svaki put bi glasio moj odgovor. Jednostavo Vujoševiću sam bio kao sin, a on meni kao otac. Brinuo se za mene i moju porodicu.”Pokazao mi je da postoje i važnije stvari od košarke, da moramo da budemo srećni i zahvalni, jer ima ljudi koji nisu bili te sreće, nemaju obe noge ili ruke, ili su u invalidskim kolicima. Motivisao me je da čitam knjige, posećujem umetničke galerije, pokazao koliko to smiruje i oslobađa od stresa. Sećam sa da mi je za jedan Božić poklonio dve knjige, jedna je bila na engleskom o Beogradu. Vujošević je bio poseban i po tome, svi ostali treneri u mojoj karijeri su stalno i samo pričali o pobedama. Sećam se, pošto sam više voleo da šetam nego da vozim po Beogradu, često sam peške išao malo kasnije uveče do jedne palačinkarnice u centru grada. Dešavalo mi se tako da naletim na Duleta koji je izlazio da prošeta svoje pse. I svaki put me je proveravao: ‘Ideš li kući?’ ‘Da, gospodine!’ Svaki put bi glasio moj odgovor. Jednostavo Vujoševiću sam bio kao sin, a on meni kao otac. Brinuo se za mene i moju porodicu.”
Posle dve godine, usledio je rastanak Fredija i Partizana i njegov pokušaj da obezbedi ugovor u Milvoki Baksima i zaigra u NBA ligi. Ipak, pošto nije uspeo da potpiše ugovor sa Baksima, usledila je njegova selidba u Lijetuvos Ritas. Sa timom iz prestonice Litvanije Haus je osvojio titulu šampiona, ULEB Kup i Baltičku ligu. U dve sezone u koje je nastupao za Ritas bio je jedan od najboljih igrača tog tima i veoma zaslužan za njihove velike uspehe. Igrao je i na All-Star utakmici Baltičke lige, ali i pored sjajnih partija koje je pružao, ljubitelji košarke su govorili da Hausu u igri nedostaje Posle dve godine, usledio je rastanak Fredija i Partizana i njegov pokušaj da obezbedi ugovor u Milvoki Baksima i zaigra u NBA ligi. Ipak, pošto nije uspeo da potpiše ugovor sa Baksima, usledila je njegova selidba u Lijetuvos Ritas. Sa timom iz prestonice Litvanije Haus je osvojio titulu šampiona, ULEB Kup i Baltičku ligu. U dve sezone u koje je nastupao za Ritas bio je jedan od najboljih igrača tog tima i veoma zaslužan za njihove velike uspehe. Igrao je i na All-Star utakmici Baltičke lige, ali i pored sjajnih partija koje je pružao, ljubitelji košarke su govorili da Hausu u igri nedostaje “ono” nešto što ga je krasilo u Partizanu.“ono” nešto što ga je krasilo u Partizanu. Posle Ritasa, Haus je nastupao za Tau Keramiku, Valensiju, Rostov, Azovmaš i Dnjepar. Samo u Azovmašu se zadržao više od jedne sezone, a iako je sa Tau Keramikom osvojio Superkup Španije i plasirao san a Fajnal-for Evrolige, može se reći da mu je posle Lijetuvos Ritasa karijera išla silaznom putanjom. Pružao je Haus samo povremeno dobre partije, čini se da je najbolje igre imao u dresu Azovmaša, ali su ga povrede, godine, ali rekli bi mnogi i nedostatak “huka” sa tribina kojim se Fredi često “hranio” u dresu Partizana, sprečili da više ne pruža partije kakve je svakako mogao. Posle Ukrajine se odlučio za povratak u SAD, gde je igrao za Teksas Ledžendse, da bi se 2013. godine vratio u Evropu i potpisao ugovor sa prvakom Kosova, ekipom Peći. Ta njegova odluka izazvala je puno pažnje u Srbiji, a on je na pitanje srpskih medija, da li misli da je tim potezom izdao navijače u Srbiji, odgovorio: “U mojoj kući znaju da su Beograd i Partizan svetinja. Partizanu će uvek pripadati deo mog srca. Želeo sam da se vratim, ali klub je izabrao druge igrače. Tako je to u košarci, i to je za mene u redu. Ali nikada niko neće zauzeti Partizanovo mesto u mom srcu. “Crno-belo” je za ceo život. Iz Peći su me zvali da igram i pristao sam. Čuo sam da postoje određeni problemi između Kosova i Srbije. Znam da je bio rat, ali ljudi na Kosovu me ne pitaju ništa osim o košarci. Posle Ukrajine se odlučio za povratak u SAD, gde je igrao za Teksas Ledžendse, da bi se 2013. godine vratio u Evropu i potpisao ugovor sa prvakom Kosova, ekipom Peći. Ta njegova odluka izazvala je puno pažnje u Srbiji, a on je na pitanje srpskih medija, da li misli da je tim potezom izdao navijače u Srbiji, odgovorio: “U mojoj kući znaju da su Beograd i Partizan svetinja. Partizanu će uvek pripadati deo mog srca. Želeo sam da se vratim, ali klub je izabrao druge igrače. Tako je to u košarci, i to je za mene u redu. Ali nikada niko neće zauzeti Partizanovo mesto u mom srcu. “Crno-belo” je za ceo život. Iz Peći su me zvali da igram i pristao sam. Čuo sam da postoje određeni problemi između Kosova i Srbije. Znam da je bio rat, ali ljudi na Kosovu me ne pitaju ništa osim o košarci. Mislim da treba svi da se volimo, jer mi smo svi jedna velika familija, košarkaška. Ali ko sam ja da pričam o tome... Mogu samo da kažem da volim i Srbiju i Kosovo.” - rekao je tom prilikom Haus.Mislim da treba svi da se volimo, jer mi smo svi jedna velika familija, košarkaška. Ali ko sam ja da pričam o tome… Mogu samo da kažem da volim i Srbiju i Kosovo.” – rekao je tom prilikom Haus.
Iako je u Peći pružao sasvim solidne partije i pokazao da na tom nižem nivou može još da igra, na leto 2014. godine, sa punih 36 godina, Frederik Fredi Haus odlučio je da okonča svoju igračku karijeru. Osim odličnih partija, pre svega u dresu Partizana, Hausovu karijeru je definitvno obeležio njegov odnos sa navijačima Partizana i ljubav koja se u profesionalnom sportu sve ređe viđa na relaciji igrač-navijači. O svom odnosu sa “Grobarima”, Haus je govorio i nekoliko godina posle okončanja karijere: “Navijači su uvek bili sjajni, glasni. Pravi šesti igrač. Oni su mi stalno davali snagu, osećao sam se neverovatno kada su mi pevali pesme. Bolji su i od onih navijača na Superboulu, ma najbolji na svetu. Oni su bili naš doping, terali nas da skačemo više i igramo bolje!” – rekao je Haus srpskim medijima.
Kada se pravi lista najboljih stranaca koji su igrali košarku na prostorima bivše Jugoslavije, ime Frederika Hausa se gotovo uvek nađe pri vrhu tih lista. Kako su izgledali neki od poteza Hausa, koji su zaslužni što je često biran za najboljeg američkog košarkaša u Srbiji ikada, ali i koji su zaslužni za to što je postao ljubimac “Grobara”, možete pogledati na snimku koji je pred vama.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Share This