Nasmejana odbojkaška gracija – Anja Spasojević

Predvodila je ženski odbojkaški tim Crvene zvezde 2002. godine do šampionske titule posle 9 godina, a godinu dana kasnije i do duple krune posle 10 godina. Bila je možda i najbitnija igračica u „lansiranju“ reprezentacije Srbije u svetski odbajški vrh, ali je onda posle jednog nesporazuma sa selektorom Terzićem, na vrhuncu karijere zauvek udaljena iz reprezentacije. Posle toga su je i mediji zaboravili, pa ste o njoj mogli da pročitate tek po neku informaciju, što svakako nije zasluživala. Sportska sećanja vam danas predstavljaju lepoticu, koja je protivnice razoružavala sjajnom igrom, a publiku osmehom, koji nije skidala sa lica, može se slobodno reći legenda srpske ženske odbojke – Anja Spasojević.
Ova rođena beograđanka odbojkom je počela da se bavi sa 12 godina u Radničkom, da bi nešto kasnije prešla u Crvenu zvezdu. Za “Crveno-bele” je debitovala u sezoni 1998/99, sa svega 15 godina, a vrlo brzo je postala najbitniji igrač u timu, koji će Zvezdi vratiti šampionski sjaj. Bilo je to vreme kada se za duele Crvene zvezde i Jedinstva tražila karta više, a hale “Veliki park” u Užicu i “Šumice” u Beogradu bile su premale da prime sve navijače koji su uživo želeli da gledaju ove odbojkaške spektakle. Zvezdu su u tim duelima predvodile Anja Spasojević i Ivana Đerisilo, koje su vrlo brzo stekle veliku popularnost među ljubiteljima sporta, što zbog svoje sjajne igre, a što zbog lepote i šarma koje su obe posedovale.2002. godine nakon trećeg mesta u ligaškom delu sezone, Crvena zvezda posle sjajnih duela sa Jedinstvom iz Užica u finalu plej-ofu, stiže do prve šampionske titule posle pauze od devet godina, a zbog odličnih partija Anja je proglašena za najbolju sportistkinju Crvene zvezde za 2002. godine u tradicionalnom izboru Zvezdine revije.
Bilo je to vreme kada se za duele Crvene zvezde i Jedinstva tražila karta više, a hale “Veliki park” u Užicu i “Šumice” u Beogradu bile su premale da prime sve navijače koji su uživo želeli da gledaju ove odbojkaške spektakle. Zvezdu su u tim duelima predvodile Anja Spasojević i Ivana Đerisilo, koje su vrlo brzo stekle veliku popularnost među ljubiteljima sporta, što zbog svoje sjajne igre, a što zbog lepote i šarma koje su obe posedovale. Može se reći da je srpska ženska odbojka baš u tim duelima krenula u veliki uspon, a bilo je svima jasno da sa Anjom Spasojević srpska odbojka dobija vrhunskog igrača, ali i pravog lidera. Zbog toga što je bila “rođeni vođa”, Anju su tadašnji odbojkaški stručnjaci često znali da nazivaju “ženski Vladimir Grbić”.
U sezoni 2002/03, Zvezdin primač u dresu sa brojem 15, ponovo je vukla tim ka uspesima i prvoj duploj kruni posle deset godina. Naredne sezone posle odlaska Maje Simanić, Anja postaje kapiten, ali zbog povrede propušta početak sezone. Ipak, vraća se na vreme da tim povede ka novoj tituli, koja je osvojena posle legendarnog preokreta u majstorici finala plej-ofa protiv užičkog Jedinstva. Anja je ponovo blistala na terenu, bila je lider tima koji je na oduševljenje “Delija” osvojio treću uzastopnu šampionsku titulu. Tom titulom se Anja na najlepši način oprostila od crveno-belog dresa i rešila da krene u “pečalbu”.
Spasojevićeva prvo odlazi u Italiju, gde nastupa pune tri godine za Asistel iz Novare, sa kojim osvaja Top Tims Kup, italijanski Super kup i Kup CEV 2007. godine, u kojom je proglašena za najboljeg servera. Potom se seli u Volero iz Ciriha, ali posle samo godinu dana sledi nova selidba, ovog puta u Tursku, gde je nastupala za Fenerbahče. Sa “Zeleno-žutima” osvaja titulu prvaka Turske, ali se i tamo zadržava samo godinu dana. Sledeća destinacija joj je bila Rusija i Belgorod, gde se zadržava jednu sezonu, a šetnju evropskom odbojkaškom pozornicom nastavila je u dresu francuskog Kana, za koji je igrala dve godine i osvojila dve duple krune, ali i igrala finale Lige šampiona. Posle Kana vraća se u Italiju, ali ovog puta odlazi u Modenu, gde doživljava velike neprijatnosti. Spasojevićeva prvo odlazi u Italiju, gde nastupa pune tri godine za Asistel iz Novare, sa kojim osvaja Top Tims Kup, italijanski Super kup i Kup CEV 2007. godine, u kojom je proglašena za najboljeg servera.Klub je zatvoren zbog spletkarenja i finansijskih problema, a Anja i njene saigračice bile su prisiljene da izgube utakmicu protiv turskog Iler Bankašija, što su igračice odbile, o čemu je Spasojevićeva i javno govorila: “Najodvratniji trenutak bio je kad nam je naređeno da moram da izgubimo utakmicu. Prolazak u sledeći krug bio bi totalna katastrofa, jer klub nema para da nastavi takmičenje. Ali dogovorile smo se da odigramo ponosno i dobile utakmicu, ali smo, nažalost, izgubile zlatni set.”
Posle Italije, Anja se opet seli u Rusiju, gde nastupa za Ufimočku i Dinamo iz Krasnodara, da bi 2014. godine posle pola godine u Ufimočki i godinu dana u Dinamu, sa nepunom 31-om godinom života odlučuje da okonča karijeru. Razloge za takvu odluku objasnila je kasnije novinarima u domovini: “Počelo je da mi biva sve teže i teže, jer sam konstantno bila sama. Počeo je užasno da mi nedostaje normalan život. Ne mogu da kažem da nisam nalazila prijatelje i da sam imala primedbe na tretman u ekipama, ali sama ta činjenica da nisam imala svoje prijatelje i da moj tadašnji dečko, a sadašnji muž, nije mogao da bude sa mnom je počela baš, baš da me optrećuje. I, na kraju, kada sam sletela iz Rusije na beogradski aerodrom plakala sam kao malo dete. Kao da mi se ne znam šta desilo. Činjenica da više neću odlaziti i neću biti sama je meni bilo takvo olakšanje da je to bilo neverovatno.” – rekla je Anja tom prilikom i objasnila sa kakvim se sve poteškoćama bore profesionalni sportisti.
Za reprezentaciju je na velikim takmičenjima debitovala na Evropskom prvenstvu 2003. godine, kada su se odbojkašice vratile na velika takmičenja, a Anja je bila najefikasnija u ekipi sa 62 osvojena poena na turniru, ali njene i saigračice i ona nisu mogle više od devetog mesta. Za reprezentaciju je na velikim takmičenjima debitovala na Evropskom prvenstvu 2003. godine, kada su se odbojkašice vratile na velika takmičenja, a Anja je bila najefikasnija u ekipi sa 62 osvojena poena na turniru, ali njene i saigračice i ona nisu mogle više od devetog mesta. Na narednom prvenstvu Evrope 2005. godine u Zagrebu selekcija Srbije i Crne Gore zauzela je sedmo mesto, a Anja Spasojević je bila peti server na turniru. To je bila samo najava onoga što sledi... Na narednom prvenstvu Evrope 2005. godine u Zagrebu selekcija Srbije i Crne Gore zauzela je sedmo mesto, a Anja Spasojević je bila peti server na turniru. To je bila samo najava onoga što sledi… Na Svetskom šampionatu u Japanu 2006. godine “Plave” prave veliko iznenađenje i osvajaju bronzanu medalju, pobedom nad Italijom u meču za treće mesto rezultatom 3:0. Igrala je Anja sjajno u Japanu i bila je među najzaslužnijim za taj senzacionalan uspeh. Naredne godine Srbija pravi novu senzaciju i na šampionatu “Starog kontinenta” koji je održan u Luksemburgu i Belgiji osvaja srebrnu medalju. Na tom šampionatu iako povređena Anja je igrala sjajno, bila je “devojka za sve”, menjala je sjajno na poziciji korektora, koju nije igrala skoro nikada do tad, povređenu Ivanu Đerisilo, a i na svojoj poziciji primača igrala odlično. Nažalost to takmičenje će se ispostaviti kao Anjina reprezentativna “labudova pesma”, jer zbog sukoba sa tadašnjim selektorom Terzićem i odbijanja Spasojevićeve da “rovita” nastupi na Svetskom kupu u Japanu, za nju su reprezentativna vrata zauvek zatvorena…
O tome koliko je to pogodilo, o razlogu sukoba sa selektorom Terzićem, kao i medijskoj kampanji koja se tih dana vodila protiv nje, govorila je Anja Spasojević nepunih godinu dana posle njenog poslednjeg nastupa za reprezentaciju, na konferenciji za novinare: “Na Evropsko prvenstvo sam otišla povređena i van forme, jer zbog povrede butnog mišića nisam trenirala u ključnoj fazi priprema. Selektor je dobro znao kakvo je moje zdravstveno stanje… O tome koliko je to pogodilo, o razlogu sukoba sa selektorom Terzićem, kao i medijskoj kampanji koja se tih dana vodila protiv nje, govorila je Anja Spasojević nepunih godinu dana posle njenog poslednjeg nastupa za reprezentaciju, na konferenciji za novinareNakon povratka iz Luksemburga, tražila sam da me Terzić ne stavi na spisak za Kup u Japanu, ali razlozi koje sam navela nisu bili dovoljni da dobijem pauzu. Krenule su priče da je moje zdravstveno stanje preuveličano, čak i izmišljeno, da mi klub ne dozvoljava da igram za nacionalni tim, da sam se prodala za pare, da sam izdajnik i slične ružne optužbe. Posredstvom menadžera mi je poručeno da treba da pozovem Terzića i da ga “zamolim da se vratim”. Poručeno mi je da je to princip selektora. Žao mi je, ali to nisu principi već puko teranje inata. Bila mi je velika čast što sam igrala za Crvenu zvezdu i selekciju Srbije, a moja životna želja je da sa reprezentacijom odem na Olimpijske igre. U ovim uslovima moja želja je, barem za mene, neostvariva. Nadam se da ću svoj san odsanjati neki drugi put.” – rekla je Anja tom prilikom. Nažalost sukob nikada nije pozitivno rešen, pa Anja nikada nije dosanjala svoj sportski san, a čini se i da je posle te konferencije za štampu dodatno “bojkotovana” u medijima, i da nije dobijala pažnju koju je zbog svega što je uradila za srpsku odbojku zasluživala.
Ženska odbojka je danas među najpopularnijim sportovima u Srbiji, a ka tim visinama je povela baš ona. I to sa sve osmehom i šarmom, koji su krasili odbojkašku graciju i svakako srpsku sportsku legendu – fenomenalnu Anju Spasojević.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This