Početak dominacije Žutih

ASK Riga, CSKA, Real, Vareze, Makabi, Panatinaikos, Olimpijakos… Mnoge velike i trofejne ekipe u svoje vreme su harale evropskim parketima, ali čini se da su “Žuti“ bili dimenzija više. Split je poznat po sportistima koje je iznedrio, ali jedna košarkaška generacija učinila je taj grad sportski besmrtnim. Bila je to generacija Jugoplastike koja je vladala Evropom krajem osamdesetih i početkom devedesetih.
Jugoplastika je doživela nekoliko jako loših sezona, čak je bila i ispala iz prve lige, ali na Gripama se opet rodila neverovatno nadarena generacija predvođena u prvom redu tinejdžerima Toni Kukočem i Dinom Rađom. 1986. godine ekipu je napustio prvi trener, legendarni Zoran “Moka” Slavnić. Prvi izbor uprave za njegovog naslednika bio je Vlade Đurović, ali on je sa Zadrom u čuvenoj “Popovićevoj“ majstorici protiv Cibone osvojio titulu i nije želeo da napusti šampionski tim Zadra. Izbor je na kraju pao na anonimnog 34-godišnjeg Božidara Maljkovića. Neverovatno nadarenu generaciju Jugoplastike predvodili su mladi Toni Kukočem i Dinom Rađom.Maljković je bio talentovan trener, ali bez velikog iskustva u samostalnom vođenju ekipe. Do Jugoplastike samostalno je vodio samo Radnički i drugoligašku ekipu Stare Pazove a najpoznatiji je bio kao pomoćnik slavnog Ranka Žeravice na klupi Crvene Zvezde. Dolazak početnika na klupu Jugoplastike iznenadio je sportsku javnost a ni sami igrači tu odluku nisu blagonaklono prihvatili. Kad je čuo ime novog trenera Dino Rađa potpuno je pobesneo. “Zašto nam dovode trenera početnika da se uči na nama.“ – rekao je tada vrljo ljut Rađa. Ipak, Maljković je ostao a sve ostalo je istorija. Ekipa je rasla iz utakmice u utakmicu, iz sezone u sezonu. Svaki meč, svaka pobeda, ali i svaki poraz, bili su fantastična škola za “dečiji vrtić“ sa Gripa. Zajedno sa timom rastao je i Maljković koji je imao tu sreću da mu mentor bude “otac“ jugoslavenske košarke, legendarni profesor Aca Nikolić.
Prve Maljkovićeve sezone “Žuti“ osvajaju šesto mesto u prvenstvu, ali već sledeće u Split dolazi prva titula prvaka. Maljkoviću je trebao jedan pravi šuter sa iskustvom, koji će mu biti produžena ruka na parketu. Insistirao je na Dušku Ivanoviću, igraču podgoričke Budućnosti, koji je godinama bio među najboljim strelcima lige. Legenda kaže da je Ivanović te sezone nameravao da završi karijeru, ali je Maljković bio toliko uporan da ga Duško nije mogao odbiti. Tim je kompletiran, dečije bolesti su preležane i ekipa je sazrela za velike stvari.
Titula prvaka Jugoslavije je stigla u vitrine kluba sa Gripa posle sjajnog finala sa Partizanom, ali nije bilo previše onih koji su verovali da Jugoplastika može do Final Foura a kamoli do evropskog vrha. Ušli su ipak među „osam veličanstvenih“, ali košarkaški stručnjaci bili su složni: Barselona i Makabi sigurno će na Final Four u Minhen a za ostala dva mesta ravnopravno će se boriti Aris, CSKA i Skavolini. Jugoplastiku niko nije doživljavao kao tim koji može doći do završnice. Ipak, „Žuti“ su postali najprijatnije košarkaško iznenađenje i u 14 utakmica zabiležili osam pobeda i šest poraza, što je bilo dovoljno za plasman na Final Four. Presudna je bila pobeda protiv Barselone u Splitu sa 84 : 79.
Košarkaši Jugoplastike su svoju dominaciju evropskim parketima započeli titulom u Minhenu 1989. godine.Na Final Four otišli su sa startne pozicije broj tri (1. Makabi Tel Aviv 12-2, 2. Barselona 11-3, 3. Jugoplastika 8-6, 4. Aris Solun 8-6). Startne pozicije odredile su polufinalne parove Final Foura: Makabi – Aris i Barselona – Jugoplastika. “Momci, samo da ne izgubimo sa dvadeset razlike. Imali smo odličnu sezonu, napravili smo jako puno, ali molim vas da ne izgubimo sa dvadeset razlike.” – preneo je Dino Rađa atmosferu iz svlačionice uoči velikog polufinala. Nisu izgubili sa 20 razlike, već su katalonskom ponosu održali pravu lekciju iz moderne košarke i pobedili sa 87 : 77. Bilo je to čudo nad čudima, prava senzacija. Briljirao je Toni Kukoč sa 24 poena a u stopu su ga pratili Duško Ivanović sa 19 i Dino Rađa sa 18 poena. Kako su “Žuti“ odigrali tu utakmicu najbolje svedoče reči jednog od najboljih španskih košarkaša svih vremena, legendarnog Huan Antonija San Epifanija: “Nismo imali šanse protiv odlične odbrane Splićana. Zatvorili su nam sve linije dodavanja i kretanja, izgledalo je kao da udaramo u zid. Za njihova dva mlada igrača Toni Kukoča i Dina Rađu nismo imali rešenja u odbrani. Posebno nas je ubijao i na kraju ubio Toni Kukoč. Makabi je favorit u finalu, ali zapamtite ime Jugoplastika!” Igrači nisu mogli da veruju šta su napravili, kakav rezultat su ostvarili, ali oprezni Maljković zabranio je euforiju. Znao je da posao još nije završen, da u finalu čeka iskusni i moćni Makabi iz Tel Aviva, koji je u polufinalu pobedio solunski Aris sa 99 : 86. Briljirali su Kevin Mejdž sa 28, Ken Berlou sa 20 i Doron Džemči sa 29 poena. Kako tadašnja Evropska košarka nije bila ni izbliza amerikanizovana kao danas, tim sa četiri sjajna amerikanca i jednim od najboljih izraelskih košarkaša svih vremena Džemčijem delovao je nepobedivo.
Nisu se sa tim složili Boža Maljković i njegovi igrači. Finale je bilo puno neizvesnije od susreta sa Barselonom. Utakmica je bila u egalu sve do zadnja tri minuta, kada Splićani odlaze na plus pet. 73 : 65 je bio rezultat pred sam kraj, Makabijevi igrači su promašivali a onda je Rađa istrčao jednu kontru, zakucao svom silinom i povratka za Izraelce više nije bilo. “Žuti“ su pobedili sa 75 : 69 a još se pamte emocije pokojnog Borisa Mutića po isteku poslednje sekunde: “Jugoplastika je na krovu Evrope!”

Pobedio je, kako je priznao i jedan od autora te velike pobede Boža Maljković, stil rada na Gripama. Slavio je novi trend igre pod obručima. Pobedila je lepršavost, maštovitost, talenat a izgubile su gruba igra i fizikalije.
“Makabi je veliki klub, tu nema dileme. Zato sam još više ponosan na našu odbranu, dali su nam samo 69 poena. Odbrana je naš najjači adut i naša sjajna igra u odbrani nije slučajnost. Sobin je otkriće finala. On je specifičan slučaj, nema Kukočev i Rađin talenat, ali je malo takvih heroja. On je odan i veran kad je najteže i mi treneri volimo takve igrače.” – bile su prve reči Bože Maljkovića nakon velike pobede. Dvorana u Minhenu je bila svedok neviđenog slavlja Splićana. Na parket su se sjurili navijači, koji su zajedno sa igračima proslavili prvu titulu šampiona Evrope za Jugoplastiku. Slavilo se u Minhenu, ali ni Split te noći nije spavao. Sirene, zvona, trube, pesma, veliki broj ljudi na ulicama Splita je te noći slavilo veliki uspeh “Žutih”. Maljkovića i igrače na povratku iz Minhena dočekalo je više od 150 hiljada ljudi a špalir se protezao od aerodroma u Resniku do dvorane na Gripama.
Bila je to prva evropska titula Jugoplastike, koja će se ispostaviti da je bila samo početak nove košarkaške “dinastije” koja će i narednih godina vladati Evropom.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This