Raul – “Jorgandžija” koji je postao “Kralj”

Raul – “Jorgandžija” koji je postao “Kralj”

Da, voleli su u Madridu Kristijana Ronalda, voleli su i Kasiljasa, Jera, Zidana, Figa, „Zubu“ Ronalda… ali samo jedan fudbaler imao je i ima posebno mesto u srcima navijača Real Madrida. Bio je njihovo dete, legenda, kralj… I među svim tim Ronaldima, Bekamima i Zidanima koji su dolazili u klub znalo se čija je sedmica – Raula Gonzalesa Blanka. Momak koji je skoro celu svoju karijeru posvetio Realu, odigrao preko 500 utakmica i postigao više od 200 golova, bio je kapiten, nikada nije dobio crveni karton, a podizao je trofej šampiona Španije čak 6 puta, Lige šampiona 3 puta, bio najbolji strelac španske lige i Lige šampiona po 2 puta i još mnogo toga čime je ostavio neizbrisiv trag u istoriji jednog od njvećih klubova na planeti. Međutim, sam početak karijere Raula Gonzalesa bio je veoma turbulentan i toliko zanimljiv da bi o njemu bi mogao da se snimi film…
Svoje prve fudbalske korake Raul pravi u južnom predgrađu Madrida, gde je i rođen, u lokalnom klubu San Kristobal. Cela porodica navijala je fanatično za Atletiko Madrid, kao i sam Raul, pa je njegov otac rešio da ga odvede u akademiju “Jorgandžija”, verovatno ne sluteći ni sam koliki talenat poseduje njegov sin. U mlađim kategorijama Atletika Raul je oborio sve rekorde, i predvodio svoje vršnjake do dve šampionske titule u svom uzrastu. U klubu su počeli da shvataju kakav biser imaju, ali se sve promenilo odlukom tadašnjeg kontraverznog predsednika kluba, Hesusa Hila, da zbog teške finansijske situacije u klubu raspusti Akademiju zbog smanjenja troškova. Razvoj situacije pažljivo su pratili ljudi iz skauting službe najvećeg rivala, pa nije prošlo dugo pre nego što se Raul našao obučen u belo, u rivalskom kraju grada, u Realovoj „La Fabrici“. Kako je sam govorio, pritisak je i u tom trenutku bio veliki, čak i nenormalan za dečaka od 14 godina, ali je od prvog trenutka znao šta i ko želi da bude. Silno motivisan nastavio je neverovatno da napreduje i u Realovom C timu na 7 utakmica postigao je 16 golova, a sve veće interesovanje tadašnjeg trenera prvog tima, Horhea Valdana davalo mu je odličan podstrek. Argentinac je počeo sve češće lično da ga gleda na treninzima i utakmicama, a sjajne partije koje je pružao dovele su do toga da postane najmlađi debitant u istoriji verovatno najvećeg kluba na svetu, sa 17 godina i 124 dana.

Raul Gonzales Blanko na počecima karijere.

Ali prvu utakmicu Raul je, kao i svi njegovi obožavaoci i navijači Reala, verovatno želeo da zaboravi što pre, jer je bukvalno bila noćna mora za mladog napadača. Valdano mu je ukazao šansu na gostovanju protiv Saragose 29. oktobra 1994. godine, ali Raul nije opravdao očekivanja. Prilike za mladog momka sa sedmicom na leđima ređale su se kao na traci, ali da li od prevelikog pritiska, želje ili očekivanja, tek Raul nije uspeo da pogodi ni jednu od njih. Nekoliko puta našao se sam ispred protivničkog golmana, imao sjajne šanse koje bi prosečni igrači pogađali bez problema… međutim, lopta jednostavno nije htela u mrežu. Jedina svetla tačka bila je asistencija za Ivana Zamorana koju je ovaj pretvorio u gol, ali Real je izgubio i španski mediji već su počeli da sumnjaju u kvalitete Valdanovog pulena, dok je razmažena Realova publika počela da negoduje. Verovatno bi u nekog drugoj ligi, kod nekog drugog trenera karijera ovog mladog momka bila na ivici propasti ali ne i u ovom slučaju…

Valdano međutim nije imao nameru da odustane. Verovao je u Raula i kada ga je u naerdnoj utakmici protiv jednog od najvećih rivala ponovo stavio u prvi tim, navijači nisu mogli da veruju. Bio je 5. novembar iste godine i Raul je prvi put istrčao na travu prepunog ”Santijago Bernabeua”. Pritisak je bio ogroman, još jedan kiks u ovako bitnoj utakmici navijači i mediji mu ne bi oprostili. Ali Raul je imao urođen njuh golgetera, imao je fudbal u krvi i na terenu nije zaostajao od svojih kolega iz navale Zamorana i Enrikea. I ako je u utakmici protiv Saragose bio izuzetno loš, ovu je počeo idealno. Već u prvim napadima izborio se za jedanaesterac koji je Mičel pretvorio u vođstvo Reala od 1:0, a zatim je ponovo asistirao Zamoranu, gotovo identično kao u pređašnjoj utakmici i bilo je već 2:0. Svoje idealno prvo poluvreme krunisao je Raul i fenomenalnim golom u 36. minutu. Sjajnim kretanjem iskoristio je prazan prostor u visini penala i karakterističnim udarcem iz prve, prefinjeno unutrašnjom, pogodio same rašlje gola „Jorgandžija“, za 3:1 (Košečki je nešto ranije postigao gol za Atletiko). Zvezda je bila rođena! Real je dobio svog novog ljubimca. Do kraja urakmice Zamorano je postigao još jedan gol, a Simeone je uspeo da ublaži poraz Atletika, ali sve oči bile su uprte u novu zvezdu Reala. Prvenac protiv svog “matičnog” kluba samo je probudio zver željnu golova i u narednih 28 utakmica Raul ih je postigao ukupno 9 i tako doprineo osvajanju njegove prve titule u Španiji, a već sledeće tresao je mrežu u La Ligi 19 puta.

Ostalo je istorija koju manje više svi poznavaoci fudbala znaju. Raul je postao nezamenljiv štaf u Realu, “zakucao” je sedmicu na svoja leđa, nadavao se golova, oborio mnoge rekorde i podigao pregršt trofeja, ali mnogo godina kasnije na pitanje novinara o golu koji bi iz svoje karijere izdvojio kao omiljeni, Raul je odgovarao: “Rekao bih da je to moj prvi gol u dresu Real Madrida, bio je to gol koji možete samo da sanjate, ali svi golovi koje sam postigao za tim i koji su učestvovali u osvajanju trofeja su mi dragi.”

Raul proslava svoj gol protiv Atletika.
Raul proslava svoj gol protiv Atletika.

Mnogi su zamerili Realu kako se na kraju karijere poneo prema svojoj legendi, igraču koji je ukupno odigrao 741 utakmicu, postigao 323 gola, doneo šest titula, tri Lige šampiona, dva Interkontinetalna Kupa, Superkup Evrope i tri Superkupa Španije… Mnogo će još vremena proteći dok u Realu ne stasa neki novi igrač koji će napraviti karijeru kakvu je imao Raul Gonzales Blanko, da prođe stepenicu po stepenicu, zaradi kapitensku traku, donese radost navijačima mnogo puta… pa iako su mnogi njegovi rekordi srušeni, čini se da nikada niko neće moći da bude voljen kao što je on bio.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Share This