Suze Pole Redklif u Atini

Početak novembra 2003. godine, Irska, Pola Redklif je usred napornih treninga sa ciljem da bude u top formi za narednu godinu i Olimpijske igre u Atini. Pola je na zapad Irske stigla kao svetski rekorder u maratonu, jer je sedam meseci ranije u Londonu postavila neverovatno vreme u najdužoj trkačkoj disciplini 2:15:25. Sve je za nju izgledalo idealno, svi su sa nestrpljenjem očekivali Atinu i verovatno osvajanje prve olimpijske medalje, verovalo se zlata, za najbolju britansku dugoprugašicu. Ipak, desilo se sve potpuno drugačije… Umesto zlatne medalje, olimpijska odiseja Redklifove ličila je na grčku tragediju po vrelom atinskom danu, a slika nje kako sedi na ivičnjaku i plače ostala je jedna od najupečatljivijih sa igara 2004. godine. Do današnjeg dana, za britansku javnost ostala je velika misterija o događajima 22. avgusta 2004. godine i pitanje šta je Polu Redklif zaustavilo u sada već čuvenom olimpijskom maratonu u Atini.
“U mojim kontaktima sa osvajačima 43 olimpijske medalje, nikada nisam video nikoga ko može nositi stres bolje od Pole Redklif. U vreme velikog stresa Pola spava dobro – ponekad 14 sati bez prestanka. To je sigurno njena najveća prednost pred maratonsku trku.” – izjavio je pred start trke za britanske medije fizioterapeut Pole Redklif Džerar Hartmen, a njegova izjava najbolje govori o očekivanjima u Britaniji od Redklifove. Pola je dobro krenula trku, bila je u vodećoj grupi u prvih 15-ak kilometara, ali kako je kasnije pričala već posle 10 kilometara su se pojavili prvi problemi, kada je dobila grčeve u stomaku.Pola je dobro krenula trku, bila je u vodećoj grupi u prvih 15-ak kilometara, ali kako je kasnije pričala već posle 10 kilometara su se pojavili prvi problemi, kada je dobila grčeve u stomaku. “Što sam se više borila, bilo je sve gore. Pokušavala sam da rešim probleme i neko vreme sam se osećala bolje. Ali malo kasnije grč se vratio i bilo mi je još gore.  Od oznake 12km, sve vreme sam se borila sa ovim problemom.” – pokušala je bar malo da pojasni posle trke Pola Redklif kakvu je dramu preživljavala. Na 18 kilometru trke, Japanka Mizuki Noguči pojačala je tempo i poprilično se odvojila od Redklifove. Ipak, Redklifova je zadržala dovoljno dobar tempo da ostane u borbi za medalje, a čak je u jednom trenutku preuzela i drugo mesto od maratonke iz Etiopije Elfeneš Alemu. Ipak, kao je staza krenula nizbrdo, tako je i Polin tempo postao sve lošiji, pa se na 10 kilometara pre cilja našla na “tek” četvrtom mestu. Na oko 6000 metara pre cilja, potpuni šok… Pola Redklif staje, seda na ivičnjak pored puta i u suzama pognute glave i sa rukama na kolenima gleda kako se ruši njen olimpijski san.A onda na oko 6000 metara pre cilja, potpuni šok… Pola Redklif staje, seda na ivičnjak pored puta i u suzama pognute glave i sa rukama na kolenima gleda kako se ruši njen olimpijski san. Bilo je “samo” 6 kilometara do cilja, ali očigledno da snage u njenom organizmu više nije bilo. Pokušala je na trenutak da ustane i počne ponovo da trči, ali jednostavno nije mogla. Nije joj pomogla ni velika podrška na hiljade britanskih navijača koji su samo zbog nje došli u Atinu. “Na 36. kilometru znala sam da sam u velikoj nevolji. Jedva sam mogla da pomerim noge, bile su teške kao da su okovane olovnim tegovima. Osećala sam se tako prazno. Došlo sam do tačke kada nisam mogla da stavim jednu nogu ispred druge, pa sam odlučila da stanem.” – opisala je Pola Redklif kasnije dešavanja koja su prethodila njenom povlačenju iz trke.
Pola Redklif je umesto na stadionu završila u medicinskom vozilu i kasnije u domu zdravlja, gde su joj dijagnostifikovani nadutost slezine i “mučenje stomaka”, ali su njeni vitalni znaci bili dobri, pa je nisu zadržali u bolnici.Pola Redklif je umesto na stadionu završila u medicinskom vozilu i kasnije u domu zdravlja, gde su joj dijagnostifikovani nadutost slezine i “mučenje stomaka”, ali su njeni vitalni znaci bili dobri, pa je nisu zadržali u bolnici. Mizuki Noguči je na kraju pobedila u maratonu sa 11 minuta slabijim vremenom od najboljeg rezultata u karijeri Pole Redklif, koja očigledno nije mogla da izdrži veliki pritisak i neverovatna očekivanja britanske javnosti. Pet dana nakon lošeg izdanja u maratonu, i pošto je označena kao “gubitnik” u britanskoj štampi, Pola je odlučila da proba na 10000 metara da dokaže kritičarima da su pogrešili i osvoji prvu olimpijsku medalju. Ipak, bol iz maratona se vratio i ona je odustala osam krugova pre kraja. Bio je to tužan kraj onoga što je za Redklifovu trebala da bude srećna priča karijere.
Pola Redklif se smatra jednim od najvećih gubitnika u istoriji Olimpijskih igara, a njena slika kako sedi i plače na trotoaru u Atini je sigurno jedna od najupečatljivijih u 120-godišnjoj istoriji modernog olimpizma. Mnogi svetski mediji su maratonsku trku iz Atine uvrstili u 50 najbitnijih dešavanja koje smo videli do sada na najvećoj smotri svetskog sporta.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

1 Comment

  1. Inače Paula Radcliffe je čudo prirode, nešto kao Usain Bolt, oboje debelo iznadprosječno visoki za trkačke discipline.

    Pisac knjige The Sports Gene, David Epstein, objašnjava da je baš zbog svoje iznimne visine Paula Radcliffe bila neprilagođena za utrke ljeti, po velikim vrućinama. Zbog manjeg omjera površine kože u odnosu na masu, tijelo visokog čovjeka se sporije hladi.

    Ako je maraton bio u proljeće ili jesen, ona bi ubijala i rušila rekorde. Na Olimpijskim igrama, koje su uvijek usred ljeta, Paula Radcliffe nijednom nije bila ni blizu zone medalja.

    Inače toplo preporučam ovu knjigu, puna je sličnih uvida u razne sportove.

    Post a Reply

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This