Trojka Daglasa koja je poslala Aleksandra Đorđevića u „penziju“

“Ko se mača lati, od mača i strada” je stara poslovica, koja na najbolji način opisuje poslednji meč u karijeri Aleksandra Đorđevića. Kada se pomene “Sale nacionale”, većini ljubitelja košarke prva asocijacija su postignute trojke u zadnjim sekundama susreta Partizan – Huventud i Jugoslavija – Hrvatska, ali je “sudbina” htela da na način na koji se proslavio tokom karijere, Aleksandar Đorđevič i “strada” u poslednjem susretu svoje karijere.
Aleksandar Đorđević se u februaru 2005. godine vratio u Olimpiju iz Milana (tada sa sponzorskim imenom Armani), za koju je sa velikim uspehom nastupao po svom odlasku iz Partizana 1992. godine. Igrao je “Sale” odlično te sezone, predvodio je Armani do finala italijanskog prvenstva, u koje su se Milanisti plasirali poenima Đorđevića u majstorici susreta sa Benetonom. U vrlo neizvesnom duelu, domaćini su na dvadesetak sekundi do kraja vodili sa 65:64 i imali napad. Đorđević iskusno troši vreme, i na desetak sekundi pre poslednjeg zvuka sirene dodaje do Dantea Kalabrije, koji je bio sam iza linije za tri poena, ali iako je imao odličan šut, promašuje u toj situaciju, a loptu pod svojim košem hvata Đanluka Bazile. Ne snalazi se Bazile baš najbolje, “traljavo” kreće u poslednji napad svoje ekipe na susretu i kada se činilo da gosti neće uspeti ni da upute šut ka košu, Bazile pronalazi Daglasa, koji sa nekih osam metara iz “nemoguće” pozicije upućuje šut na koš i uspeva da probaci loptu kroz obruč. U „Mediolanum Forumu“ je zavladao muk, sudije pošto nisu sigurne da li je šut upućen na vreme, gledaju snimak poslednjeg šuta (što je tada bio novitet na evropskim terenima), a igrači i navijači na različite načine proživljavaju tu neizvesnost. Posle pregledanog snimka, suduje odlučuju da priznaju trojku Daglasa, pa titula odlazi u Bolonju, a Aleksandar Đorđević na neverovatan način, posle primljenog koša iz svog najjačeg “oružja” odlazi u igračku penziju.U finalu je protivnik Olimpije bio Fortitudo iz Bolonje (tada sa sponzorskim imenom Klimamio), koji je tih godina dominirao “Palakanestrom” i bio apsolutni favorit u finalnoj seriji.
Posle tri meča Bolonjezi su vodili sa 2-1 u seriji, a četvrti susret se igrao u Milanu. U vrlo neizvesnom duelu, domaćini su na dvadesetak sekundi do kraja vodili sa 65:64 i imali napad. Đorđević iskusno troši vreme, i na desetak sekundi pre poslednjeg zvuka sirene dodaje do Dantea Kalabrije, koji je bio sam iza linije za tri poena, ali iako je imao odličan šut, promašuje u toj situaciju, a loptu pod svojim košem hvata Đanluka Bazile. Ne snalazi se Bazile baš najbolje, “traljavo” kreće u poslednji napad svoje ekipe na susretu i kada se činilo da gosti neće uspeti ni da upute šut ka košu, Bazile pronalazi Daglasa, koji sa nekih osam metara iz “nemoguće” pozicije upućuje šut na koš i uspeva da probaci loptu kroz obruč. U „Mediolanum Forumu“ je zavladao muk, sudije pošto nisu sigurne da li je šut upućen na vreme, gledaju snimak poslednjeg šuta (što je tada bio novitet na evropskim terenima), a igrači i navijači na različite načine proživljavaju tu neizvesnost. Posle pregledanog snimka, suduje odlučuju da priznaju trojku Daglasa, pa titula odlazi u Bolonju, a Aleksandar Đorđević na neverovatan način, posle primljenog koša iz svog najjačeg “oružja” odlazi u igračku penziju.
Kako je izgledala trojka Rubena Daglasa, koja je poslala Aleksandra Đorđevića u “penziju”, možete se podsetiti na snimku koji je pred vama.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This