Vujkovićevo bežanje od Stivensona

Retko se u sportu dešava da se nečija karijera bogata pobedama, titulama i trofejima, pamti po jednom porazu, a da i taj poraz označava veliki uspeh. Tako nešto se desilo Dragomiru Vujkoviću, kome je poraz u finalu Svetskog prvenstva u boksu 1978. godine od legendarnog Teofila Stivensona, potpuno obeležio karijeru.
Šest srebrnih i jedna bronzana medalja na amaterskom bokserskom šampionatu sveta u Beogradu 1978. godine je apsolutni rekord u broju medalja za boksere iz Jugoslavije, koji nije premašen ni na jednom velikom takmičenju. Iako nije osvojena niti jedna zlatna medalja, bili su to dani velikog uspeha jugoslovenskog boksa, koji su još jednom pokazali da je tadašnja Jugoslavija bila svetska bokserska sila. Među sedam jugoslovenskih osvajača medalja na BAPS-u (skraćenica od “boksersko amatersko prvenstvo sveta”) posebno se istakao Dragomir Vujković, koji je neočekivano stigao do srebra u teškoj kategoriji.
Odlukom tadašnjeg seletkora Tome Hladnog, Vujković je umesto u svojoj poluteškoj kategoriji, na prvenstvu u Beogradu nastupio u teškoj kategoriji, jer je prednost u poluteškoj dobio Tadija Kačar. Njegov nastup među teškašima dočekan je od strane javnosti, Vujković je boksovao gotovo savršeno, savladao je nekoliko odličnih protivnika, a u polufinalu i vicešampiona Evrope Istočnog Nemca Jirgena Fangenela, pa se na opšte iznenađenje “patuljak među džinovima” našao u finalu. ali i protivnika sa dozom podsmeha, jer niko nije verovao da kao dosta lakši od protivnika, ima bilo kakve šanse za dobar plasman. Ipak, Vujković je boksovao gotovo savršeno, savladao je nekoliko odličnih protivnika, a u polufinalu i vicešampiona Evrope Istočnog Nemca Jirgena Fangenela, pa se na opšte iznenađenje “patuljak među džinovima” našao u finalu. Tamo ga je čekao najbolji amaterski bokser tog vremena, a verovatno i u istoriji boksa, Teofilo Stivenson, koji je sve svoje protivnike na tom prvenstvu poslao na “patos” pre kraja 3. runde. Izuzetno kvalitetan protivnik, nesrazmerna kilaža, manja povreda, kao i želja da nikako ne završi na podu, dovele su do toga da Dragomir Vujković za taj meč pripremi taktiku, koja i danas skoro 40 godina kasnije izaziva veliku pažnju.
Protiv više od trinaest kilograma težeg kolosa, nepobedivog Kubanca Teofila Stivensona, Vujković nije mogao ništa više da učini, osim da “beži” po ringu. “Bežao” je tako “Vujke” od bokserske legende tokom prve i dobrog dela druge runde, ne pokušavši skoro niti jednom da udari Stivensona, Teofilo Stivenson - Pobeda protiv Vujkovićakoji ga je mirno posmatrao sa sredine ringa i čekao “svoj trenutak”. A onda sredinom druge runde, Stivenson je konačno “uhvatio” Vujkovića i pogodio jednim strahovitim aperkatom. Subotičanin je od udarca doživeo povredu rebra i bio je prinuđen da preda, a “Pionir” je krenuo da aplaudira legendarnom Stivensonu. Ovacije su sigurno potrajale nekoliko minuta.
Kasnije su o toj borbi kružile razne legende, pa se tako pričalo da Vujković nije dobio težak udarac, već da je zbog straha predao borbu, da Stivenson nije želeo iz kurtoazije da nokautira Vujkovića (zbog čega su mu se navodno posle meča zahvalili iz jugoslovenske bokserske reprezentacije), da “Vujke” nije ni želeo da izađe u ring, već da je “nateran” na to od stručnog štaba… Dragomir Vujković se kasnije u jednom intervjuu podsetio borbe sa Stivensonom i objasnio neka “čudna” dešavanja: “Pored velike razlike u kilaži u odnosu na velikog Kubanca, imao sam i neugodnu povredu leve arkade, pa je sve to rezultiralo poznatim ishodom finalnog meča. Ipak, osvajanje srebrne medalje na Svetskom prvenstvu u Beogradu, za mene je najveći uspeh moje uspesima bogate bokserske karijere.”
Dragomiru “Gagi” Vujkoviću se i danas ljudi “penju na glavu” sa pričom o meču sa Teofilom Stivensonom i njegovom “bežanju” u ringu, a kako je to izgledalo i zašto i danas ne prestaju priče o toj borbi, možete se podsetiti u snimku koji je ispred vas.

Related Post

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share This