Bekamovu bogatu karijeru obeležili su pored mnogobrojnih titula, duge i precizne lopte pune efea i maestralni slobodni udarci, ali i jedan crveni karton posle koga je etiketiran kao “izdajnik nacije” i za koji je bilo potrebno da prođe dosta vremena ne bi li mu navijači “Gordog Albiona” oprostili. 30.juna 1998. godine na Svetskom prvenstvu u Francuskoj u četvrtini finala sreli su se stari znanci, dve fudbalske velesile Argentina i Engleska. Ljuti rivali čije utakmice naročito od “Božije ruke” obiluju grubim startovima i agresivnim duelima.
Argentinci su poveli već u šestom minutu preko Batistute iz penala. Samo četiri minuta kasnije izjednačuje Širer, takođe sa penala. U 16. minutu Oven svojom neverovatnom brzinom i tehnikom meša odbranu “Gaučosa” i dovodi Engleze do vođstva od 2:1, da bi u poslednjem minutu poluvremena Zaneti posle sjane kombinacije iz slobodnog udarca poravnao na 2:2. U 46. minutu dogodilo se ono sto je pored prelepih golova obeležilo ovu utakmicu, a u velikoj meri i karijeru Dejvida Bekama. Na sredini terena Dijego Simeone naleteo je na Bekama i laktom ga agresivno udario u leđa tako da su nakon teturanja oboica završili na zemlji. Međutim kada je „Čolo“ ustao i krenuo unazad Bekam je podigao nogu i zakačio ga po nozi što je ovaj jedva dočekao i pao kao pokošen. Sve se to odvijalo pred očima glavnog sudije, pa videvši šta se dogodilo on je posegnuo za džep. 
Stvorila se velika gužva u kojoj su glavnu ulogu imali Širer i Batistuta, ali na kraju se sve loše završilo po Engleze, jer je Bekam morao da napusti teren dobivši crveni karton.
Englezi su se herojski držali, posle drugog poluvremena i dva produžetka rezultat se nije menjao, i na red su došli penali. Noćna mora se nastavila Englezima. Argentina je prva otvorila penal seriju, pogotkom Bertija, uzvratio je Širer, da bi već u drugoj seriji došlo do problema. Dejvid Siman je zaustavio udarac Ernana Krespa, ali je Pol Ins propustio šansu da donese prednost Englezima, kada je Karlos Roa odbranio njegov udarac. U dve naredne serije za Argentince su pogađali Veron i Galjardo, dok su za Engleze bili sigurni Merson i Oven. Onda je došla odlučujuća, peta, serija. Ajala je bez problema pogotkom pritisak prebacio na protivnika. Tom pritisku je podlegao Dejvid Bati koji nije uspeo da pogodi ključni udarac. Engleska je bila izbačena sa prvenstva. Bekam je u Engleskoj javnosti označen kao glavni krivac za ispadanje, kao “izdajnik nacije”, a većina ostrvskih medija ujutru se obrušila na njega. Na prvim stranama štampe mogli su se pročitati naslovi poput „Beck-home“, „10 heroic lions, one stupid boy“ ili „Beck off!“ a neki su ga nazivali i “magarcem u kopačkama”.
Bekamu ovo nije palo nimalo lako, pa je u svojoj autobiografiji napisao: “Kada su engleski igrači ušli u svlačionicu, niko nije progovorio ni reč sa mnom. Potpuna tišina. Gutao sam pljuvačku i glasno disao. Bio sam u prenatrpanoj svlačinici, ali nikada se usamljenije nisam osećao. Samo su Geri Nevil i Pol Skols prišli da progovore reč-dve sa mnom. Nisam znao gde da gledam. Nisam znao šta da kažem. Hteo sam da viknem koliko mi je žao, koliko bih želeo da se vratim i izbegnem to, ali je bilo prekasno. A onda, niotkuda se pojavila neočekivana mrvica utehe: Toni Adams je stavio ruku na mene. Bio je to snažan zagrljaj. Mogao sam osetiti da je to zaista mislio; da je mogao videti koliko patim; da je želeo odneti malo boli. ‘Slušaj sinko, svi prave greške’, rekao mi je. ‘Ne dozvoli da te obeshrabre. Vratićeš se jači i bolji.’ Želeo sam da me grli još duže, ili da mu barem kažem koliko mi taj čvrst zagrljaj i tople reči mudrosti znače.”
Podsetite se ovog upečatljivog događaja, crvenog kartona za koji je Bekam kasnije izjavio “Bilo je to veoma teško za mene kao igrača i kao osobu, ali je učinilo da veoma brzo sazrim”: