Bela Gutman, jedan od najvećih trenerskih umova u istoriji fudbala, rođen je 27. januara 1899. godine. Aktivno je igrao fudbal u Mađarskoj i Americi, ali najviše se pamti kao trener mnogih velikih klubova poput Milana, Sao Paola, Porta, Panatinaikosa… i naravno Benfike. Nakon što je sa Portom osvojio ligu 1959. godine, prešao je u Benfiku. A tamo je u početku napravio neverovatan haos.
Odmah je uručio otkaze dvadesetorici igrača, uveo u tim mnoge mlade igrače, pa osvojio dve titule. Sa ekipom u kojoj je bio i Euzebio, sa kojim se navodno upoznao u berbernici i odmah rešio da angažuje tog 19-godišnjaka, Bela Gutman je dvaput u nizu osvajao Kup šampiona. U leto 1961. godine pobedio je Barselonu u finalu sa 3:2, a sledeće godine je u finalu gubio od Reala sa 2:0 i 3:2, a ipak uspeo da pobedi sa 5:3. 
Nakon osvajanja drugog Kupa šampiona, Gutman je od čelnika kluba zatražio skromno povećanje plate, međutim, predsednik kluba ga je drsko odbio. Razočarani Mađar je tada rekao osvetničku rečenicu i ispostavilo se bacio kletvu na Benfiku koja i dan dans odzvanja u ušima svih pristalica lisabonskog kluba: “Od sada, pa za 100 narednih godina, nećete osvojiti niti jedan evropski trofej.” – prorekao je tada Gutman i otišao u urugvajski Penjarol. Verovatno da tada niko u klubu nije mnogo mario za njegove reči. Međutim, vreme je pokazalo da je bacio ozbiljnu kletvu, a da je Benfika postala najmalerozniji klub Evrope. Već 1963. godine izgubili su u finalu od Milana 1:2. U leto 1965. godine, Inter je bio bolji, sa 1:0 u meču za klupskog prvaka Evrope. Sezona 1967/1968 donela je novo razočarenje za navijače Benfike. U finalu Kupa šampiona Mančester junajted je posle 1:1, slavio u produžecima sa 4:1. Nakon deset godina pauze, 1983. godine, u finalu Kupa UEFA, posle 0:1 na terenu Anderlehta, 1:1 u revanšu nije bilo dovoljno za pehar. Već 1988. godine pružila se nova prilika. Finale Kupa šampiona protiv PSV-a, posle 0:0 Holanđani su bili bolji – 6:5 sa „bele tačke“. U Kupu šampiona Benfika je do finala dogurala i u sezoni 1989/1990. Milan je uzeo pehar pobedom od 1:0. U ligi Evrope 2013. godine ponovo finale i ponovo poraz, ovoga puta od Čelsija sa 1:2 golom u samom finišu meča. 2014. godine u finalu Lige evrope 
Benfika je izgubila na penale od Sevilje što je neverovatni osmi poraz u finalima. Nema navijača koji se nakon ovih utakmica nije setio Bele Gutmana…
Zanimljivo je da se Gutman posle 1962. godine vratio u klub na kratko. Bio je trener u sezoni 1965/66 kada je ekipa poražena u četvrtfinalu tadašnjeg Kupa evropskih šampiona. Tada je opet napustio klub i više se nije vraćao u Benfiku, ali je kletva ostala da kao duh lebdi nad “La Lužom”. Posle odlaska iz Benfike, ni Mađar nije nizao uspehe. Radio je u šest različitih klubova tokom 11 godina i nije osvojio niti jedan trofej. Inače, reč je o čoveku koji je uneo revoluciju u svet fudbala sa formacijom 4-2-4, a čuven je po izreci da je za svakog trenera fatalna treća sezona u klubu.
Legendarni mađarski stručnjak preminuo je 1981. godine i sahranjen je na jevrejskom groblju u Beču. Tokom godina to jevrejsko groblje postalo je pravo hodočašće navijača Benfike. 1990. godine fianle Kupa šampiona igralo se baš u Beču. Tada je čuveni Euzebio otišao na grob Gutmana i molio za oproštaj – ali uzalud. Prokletstvo Bele Gutmana i dalje traje. Da li će tako biti sve do 2062. godine?