Bio je velika bokserska zvezda tokom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, a bokserska istorija ga najviše pamti po duelima protiv legendarnog „Šugar“ Rej Robinsona, kome je i naneo prvi poraz u karijeri. Iako je bio šampion sveta, iako je bio jedan od najboljih boksera u vreme kada je „plemenita veština“ bila po nekim procenama na vrhuncu popularnosti u SAD-a, iako je bio „neoboriv“, iako je primljen u boksersku kuću slavnih, iako je vodio i više nego zanimljiv život i van ringa, može se reći da je čovek o kome danas pišemo stekao globalnu popularnost tek nakon što ga je u filmu Martina Skorsezea oživeo Robert De Niro. Za one koji do sada nisu prepoznali, Sportska sećanja vam danas donose priču o „Biku iz Bronksa“ – legendarnom Džejku La Moti.
Rođen je kao Đakobe La Mota 10. jula 1922. godine na Istočnoj obali Njujorka u porodici italijanskih iseljenika. Po sopstvenom priznanju njegov otac koji je radio kao prodavac voća i povrća često ga je u detinjstvu tukao. Još dok je bio dete sa porodicom se preselio u Bronks, u stan koji je bio toliko neuredan da je u njemu porodica LaMota živela zajedno sa pacovima. Da li zbog njegovog teškog detinjstva i maltretiranja koje je trpeo ili zbog nečega drugog, Džejk je već tokom detinjstva pokazivao veliku agresiju, a njegov otac umesto da to sputava, odlučio je da na tome zarađuje. Organizovao mu je tuče za novac sa drugom decom iz komšiluka, nametnuvši mu da je došlo vreme da počne da izdržava svoju porodicu. Iako je novac porodici obezbeđivao, agresiju nije mogao da suzbije, pa je je napadao druge đake u školi šiljkom za led, a komšijkog kladioničara je pretukao do nesvesti olovnom cevi i potom ga pokrao, zbog čega je završio iza rešetaka.
Boks je naučio u domu za delinkvente u Njujorku, a kada je posle izlaska na slobodu, počeo da se bori kao amater, vrlo brzo se videlo da je u pitanju veliki talenat. Amatersku karijeru završio je bez poraza, a u profesionalce je prešao 1941. godine, tokom trajanja drugog svetskog rata. Imao je veliku želju da učestvuje u ratu, ali je zbog problema sa sluhom odbijen, što je bilo samo još jedno razočarenje za La Motu i stvar zbog koje po sopstvenom priznanju bio još besniji u ringu. Odmah po prelasku u profesionalce, zbog vrlo agresivnog stila i zbog toga što je uvek gurao glavu napred, a kada se uzme u obzir i mesto sa kog je potekao, publika ga je prozvala “Bik iz Bronksa”.
U profi ringu Džejk je nastavio tamo gde je stao kao amater, u prvih 15 mečeva nije doživeo niti jedan poraz, da bi 24. septembra 1941. godine, u jednoj od najkontroverznijih borbi u istoriji boksa bio poražen od Džimija Rivisa. Iako je La Mota poslao protivnika u devetoj rundi kroz konopce, a u desetoj čak četiri puta na zemlju, sudije na meču u Klivlendu su odlučile da pobedu dodele domaćem takmičaru Rivisu, što je izazvao veliki gnev kod navijača. Okružili su ring i preko 20 minuta vređali i gađali sudije, istakavši na taj način nezadovoljstvo njihovom u najmanju ruku čudnom odlukom. Nepunih mesec dana kasnije organizovan je revanš na istom mestu, a i ta borba završena je pobedom Rivisa, ovog puta bez kontroverzi, da bi konačno 1943. godine La Mota uspeo da savlada Rivisa i to tako što ga je spektakularno nokautirao u 6. rundi.
Ono što se može reći da je bokserski proslavilo La Motu, dogodilo se 5. februara 1943. godine, kada je u Detroitu uspeo da posle jednoglasne odluke sudija nanese prvi poraz u karijeri “Šugar” Rej Robinsonu (kome će to biti jedini poraz u prvih 130 profesionanlih mečeva). Dva borca su se sastala još pet puta u ringu i sve duele dobio je Robinson, ali ostaće zabelen trijumf La Mote u Detroitu, kao i činjenica da i takav udarač poput “Šugara”, koji je u karijeri zabeležio preko 100 nokauta, nije uspeo Džejka nikada da pošalje na pod. Pored duela u Detroitu u februaru 1943. godine najpoznatija borba dvojice velikih šampiona dogodila se 14. februara 1951. godine u kojoj je tehničkim nokautom trijumfovao Robinson, a i pored toga što je gotovo bio bez snage u završnici borbe, La Mota je uspeo na nogama da izdrži sve strahovite udarce “Šugara”. Ta borba je u bokserskoj istoriji ostala zapamćena pod imenom “Masakr na dan Svetog Valentina”.
Još nekoliko borbi je posebno važno za karijeru Džejka La Mote. Prva od njih dogodila se 14. novembra 1947. godine, kada je “Bik iz Bronksa” iznenađujuće poražen od Bilija Foksa. Ispostaviće se da je Foks u taj meč ušao pijan, ali da je La Mota to primetio već u prvoj rundi i da je onda izbegavao da udari protivnika, jer je prethodno dogovorio sa mafijom da će meč izgubiti u zamenu za 20.000 dolara i kasniji meč za titulu šampiona u srednjoj kategoriji. Meč je okončan nokautom Foksa u četvrtoj rundi, a to je izvedeno tako nespretno, da su svi u dvorani shvatili da je borba nameštena i borce ispratili zvižducima. Dosta godina kasnije je i FBI istraživao ovaj meč, a La Mota je i na sudu priznao da je borba nameštena.
16. juna 1949. godine, La Mota je konačno došao do svetske titule. Tog dana je u Detroitu pobedio Francuza Marsela Serdana, prekidom posle 9. runde. Džejk je već u prvoj rundi poslao Serdana na pod i tom prilikom Francuz je doživeo dislokaciju ramena, zbog koje je na kraju i morao da preda meč na kraju 9. runde. Zanimljivo je da je tokom borbe i La Mota doživeo tešku povredu leve ruke, ali je herojski izdržao borbu do kraja, a uspeo je čak da tom povređenom rukom i zada nekoliko jakih udaraca u glavu Serdana. Iako je titulu izgubio već u narednom meču, uspeo je da je povrati 13. septembra 1950. godine, kada je u spektakularnoj borbi, koju je magazin “Ring” izabrao za najbolju u toj godini, nokautom u poslednjoj rundi savladao Francuza Lorena Dotila. Zanimljivo je da je Francuz do tog trenutka bio u ubedljivoj prednosti na sudijskim bodovnim listama.
Ipak, i ovog puta titulu nije dugo zadržao, pošto je izgubio u već pominjanom narednom meču na “Svetog Valentina” 1951. godine od “Šugar” Rej Robinsona.
Do kraja karijere La Mota se povlačio i vraćao u ring, menjao kategorije, ali najviše će se pamtiti da ga je Deni Narsido u sedmoj rundi njihovog meča iz decembra 1952. godine po prvi put u karijeri poslao na pod. Posle poraza od Bilija Kajlgorija odlučio je da okonča karijeru i to sa 83 pobede, 19 poraza i 4 nerešena meča.
Nakon što je završio karijeru, odlučio je da napiše autobiografiju, na osnovu koje je snimljen čuveni film “Razjareni bik”. Zbog uloge Džejka La Mote slavni holivudski glumac Robert De Niro se ugojio 31 kilogram za četiri meseca, a čak je godinu dana trenirao sa La Motom, kako bi što bolje naučio bokserske veštine i što bolje odglumio glavni lik u filmu. Koliko je Robert De Niro dobro odradio svoj posao, govori i to da je dobio nagradu “Oskar” za najbolje odigranu glavnu mušku ulogu te 1980. godine. “Bio sam uznemiren kad sam odgledao film. Nekako izgledam loše u njemu. A onda sam shvatio da je istinit. Tako je bilo… Nisam takav sada, ali sam bio takav tada…” – rekao je Džejk La Mota novinarima pošto je odgledao premijeru filma o sebi.
O svojoj karijeri, Džejk La Mota je rekao novinarima: “Istina je da me udarci nikada nisu boleli. Nos sam lomio pest puta, šake šest puta, imao sam nekoliko naprslih rebara i 50 šavova na kapcima. Ali jedino mesto na kojem sam bio povređen je van ringa.” Satisfakciju za sve što je uradio u ringu, “Bik iz Bronksa” je dobio 1990. godine kada je uvršten u boksersku kuću slavnih, a nešto kasnije ga je i magazin “Ring” uvrstio u 80 najboljih boksera 20. veka.
Osim po sjajnim veštinama u ringu, La Mota je bio poznat i po skandaloznom ponašanju van njega. Pretukao je prvu suprugu Ajdu. Kasnije se ponovo oženio, druga žena Viki je u vreme sklapanja braka bila tinejdžerka, ali je i taj brak neslavno završen zbog La Motinog pijančenja i švrljanja. Ženio se ukupno šest puta i imao je dva sina i četiri ćerke. Dok je vodio noćni klub u Majamiju, bio je optužen za podvođenje maloletnica, zbog čega je proveo šest meseci u zatvoru. Zabavljao se i sa tada nekim od najpoznatijih holivudskih starleta, poput Hedi Lamar i Džejn Mensfild.
19. septembra 2017. godine, u 96. godini života od komplikacija posle upale pluća u staračkom domu na Floridi preminuo je “Bik iz Bronksa” Džejk La Mota. Posle njegove smrti, prvi se oglasio tvorac “Razjarenog bika” Martin Skorseze: “Bio je, kako kažu, veći od života. Imao je težak život i brojne prepreke, ali sve ih je prevazišao. Drago mi je da sam imao prilike da ga upoznam.” – napisao je u vrlo emotivnom pismu Skorseze.
Iako je za sve ljubitelje “plemenite veštine” nesporna činjenica da je Džejk La Mota bio bokserski velikan, koji ima apsolutno zasluženo visoko mesto u bokserskoj istoriji, ali će i dalje verovatno za većinu ljudi širom planete on biti “onaj što ga je glumio De Niro”. Ipak, priče o velikim sportskim šampionima zaslužuju da budu ispričane na ovaj ili onaj način i zato verujemo da većina vas neće imati ništa protiv što je svet sportsku legendu i jednog od najvećih boksera u istoriji Džejka La Motu bolje upoznao zahvaljujući Holivudu.