Boston Seltiksi su 17. juna 2008. godine osvojili 17. titulu NBA prvaka (najviše od svih klubova u ligi). Seltiksi su tog dana u šestom meču finala plej-ofa NBA u svojoj dvorani pred skoro 19000 vatrenih navijača, “razbili“ Los Anđeles Lejkerse sa 131 : 92 i tako na trijumfalan način slavili u seriji sa 4 : 2. 
Do rekordne titule Seltiksi su stigli kroz najdominantniju pobedničku predstavu u istoriji NBA lige. Pobedi od za završnicu “svetskog prvenstva“ (kako vole da kažu Amerikanci) nezapamćenih 39 razlike prethodila je takođe pobeda Bostona nad Lejkersima 43 godine ranije. Seltiksi su 1965. godine savladali Lejkerse sa 129 : 96 u petom meču NBA finala.
Post “Kelta“ trajao je 22 godine, od 1986. godine kada se čuvena tadašnja trojka u sastavu Leri Bird, Kevin Mekhejl, Robert Periš poslednji put popela na košarkaški presto. Cele te sezone 2007/08 u prvom planu bio je ubitačni trio Kevin Garnet, Pol Pirs i Rej Alen, nukleus oko koga je sjajni trener Dok Rivers napravio tim (Džejms Pozi, Ražon Rondo, Kendrik Perkins, Leon Povi, Pi Džej Braun, Sem Kasel…), šampionskog formata. U regularnom delu Boston je ostvario najbolji skor 66 pobeda i 16 poraza, rezultat koji mu je u dodatnom takmičenju omogućio prednost domaćeg terena. Igranje na svom parketu u utakmicama odluke predstavljalo je ogroman plus. Navijači su zdušno bodrili ekipu, stvarajući paklenu atmosferu. Na putu do šampionskog prstena Boston je na istoku savladao Atlantu (4 : 3), Klivlend (4 : 3) i Detroit (4 : 2), da bi se u finalu sastali sa svojim starim rivalima Los Anđeles Lejkersima.
Cela finalna serija je verovatno rešena u susretu broj četiri u Los Anđelesu kada je Boston u Stejpls Centru nadoknadio ogromni zaostatak (minus 24) i otkinuo već ubeleženu “recku“ Brajantu i kompaniji. Tom pobedom Seltiksi su poveli u seriji sa 3 : 1, da bi posle propuštene prve meč lopte u Los Anđelesu, priliku da prekinu šampionski post dobili u svojoj dvorani. Seltiksi su na tom meču bili uspešniji u svim elementima igre, neki tračak nade za goste još je i postojao u prvoj četvrtini (24 : 20 za Seltikse) pošto je Kobi Brajant odlično otvorio duel šutirajući 4/4 iz igre. Međutim, onog trenutka kada je Brajant potonuo (u ostala tri perioda šutirao je mizernih 3/18 postigavši 22 poena) u sudaru sa granitnom odbranom domaćina, susret je bio rešen. Kelti do kraja nisu ispoljili ni trunku sažaljenja prema svom velikom protivniku, nemilosrdno i neprestano rešetajući koš tima iz Kalifornije sa svih strana. Kevin Garnet i Rej Alen su sa po 26 poena bili najbolji strelci u pobedničkom timu, ali je titula MVP igrača tog finala plej-ofa pripala Pol Pirsu (prosek u finalu od 21,8 poena, 6,3 asistencije i 4,5 skoka), koji je tako na najbolji način naplatio prethodnih 10 godina “patnje” u Bostonu i brojne neuspešne sezone.
„I ja sada imam svoj šampionski prsten! Nadam se da sam te učinio ponosnim.“ – rekao je odmah posle meča vidno uzbuđeni Kevin Garnet jednoj od najvećih legendi Seltiksa Bilu Raselu, koji mu je prvi čestitao na šampionskom prstenu. „Ovo je veliki dan za klub, zbog bivših legendi Bila Rasela, Boba Kuzija i ostalih. Sada sam i ja sa ovom ekipom postao deo istorije Bostona.“ – bile su prve reči posle utakmice MVP finala Pol Pirsa.
Svi ljubitelji NBA lige, a posebno navijači Seltiksa dugo će pamtiti taj 17. jun 2008. godine, kada su igrači Bostona jednom od najdominantnijih predstava u NBA finalima doneli svojoj franšizi rekordnu i do danas poslednju 17. titulu šampiona najjače košarkaške lige na planeti.