U NBA ligi je proveo najveći deo svoje karijere i bio je jedan od igrača koji su pomogli da se evropski igrači “probiju” i dosta cene “preko bare”. Najdublji trag ostavio je u Orlandu, ali šira publika ga pre svega pamti po igrama u Sakramento Kingsima, gde je igrao zajedno sa Krisom Veberom, Vlade Divcem, Peđom Stojakovićem… Sportska sećanja vam danas donose priču o krajeri verovatno najboljeg turskog košarkaša svih vremena Hidajeta Turkoglua.
Rođen je 1979. godine u Istanbulu, a zanimljivo da mu je poreklo iz okoline Sjenice, odakle su mu roditelji, pa zato i ne čudi što dosta dobro govori srpski jezik. Izvorno prezime mu je Ramićević, ali je njegova porodica po dolasku u Tursku promenila prezime i odlučila da uzme prezime Turkoglu, koje u prevodu znači “Turski sin”. Kao mališan je odlazio da gleda košarkaške treninge starijeg brata, 
a posle nekog vremena jedan od trenera ga je primetio kao “vernog posmatrača” i pozvao ga na teren. Tako je krenula Turkogluova karijera, koja će doseći visine koje je verovatno malo ko očekivao.
Sa 17 godina je potpisao prvi profesionalni ugovor i to za u tom trenutku u Turskoj dominantni Efes Pilsen. Sa svojih 208 centimetara i igrom na poziciji krila odmah je privukao pažnju i stručnjaka i navijača, a može se reći da je kao vrlo mlad igrao sasvim dobro za turskog velikana. Posebno je zablistao 2000. godine, kada je igrao olično u dresu Efesa i predvodio svoj tim do završnog turnira Evrolige, na kome je istanbulski tim došao do svog najvećeg uspeha osvajanjem trećeg mesta. Sjajne igre te sezone su mu donele izbor na NBA draftu te godine, gde su ga kao visokog 16. pika izabrali Sakramento Kingsi.
Posle početnog prilagođavanja na stil igre u NBA ligi, u svojoj drugoj sezoni je potpuno zablistao. Te sezone je na terenu provodio skoro 25 minuta uz prosečno deset poena i skoro pet skokova, a na kraju sezone uvršten je u izbor za najboljeg šestog igrača lige. Ipak, nije dobio tu nagradu, ali čini se da on i nije igrao zbog individualnih priznanja, već da je bio pravi timski igrač. 
Bio je jako druželjubiv van terena, a na terenu potpuno nesebičan, što je u timskoj igri kakvu su tih godina forsirali Kingsi čini se bilo i najvažnije. Uz Vebera, Divca, Stojakovića, Kristija, Bibija, Džeksona… igrao je maštovitu košarku u kojoj su svi navijači uživali, ali i koja je “Kraljevima” donela odlične rezultate. Stigli su te sezone do finala Zapada i čuvenih sedam utakmica sa Los Anđeles Lejkersima, ali se dalje nije moglo. U seriji koja se i danas pamti i prepričava, Kingsima je presudio na terenu Robert Ori trojkom u poslednjim sekundama četvrtog meča, ali čini se i ne samo on… I dan danas se smatra da su sudije svojim neujednačenim kriterijumom odigrale možda i ključnu ulogu da se “Jezeraši” te sezone nađu u NBA finalu. Čini se da su Kingsi posle te sezone počeli polako da padaju, pa je na kraju sledeće sezone došlo vreme da Hido promeni sredinu. Iz Kingsa će se sigurno pamtiti njegove sjajne igre, ali i njegov vedar duh, zbog koga je od srpskog dvojca dobio nadimak “Brat Hido”, koji će ga pratiti na ovim prostorima do danas. “Čujem se i dan-danas redovno sa “Dikijem” i “Peđom”, ali nema više one “zajebavancije” kao kada smo igrali zajedno. Čoveče, to je bila košarka, od tada ne uživam više u igri. Sad sam surovi profesionalac.” – govorio je nekoliko godina kasnije “Hido” u jednom intervjuu o vremenu provedonom u Sakramento Kingsima.
Posle Sakramenta, postao je član San Antonio Sparsa, u kojima je proveo svega jednu sezonu, ali koju je iskoristio na najboljih način, zabeleživši najbolji procenat šuta za tri poena u karijeri (42%). Posle Sprsa, “Hido” vuče verovatno najbolji potez u karijeri, kada se odlučio na prelazak u Orlando Medžik, koji mu je omogućio da postane jedna od glavnih šuterskih opcija. 
To mu je donelo rekord karijere, 39 poena je postigao dva puta u sezoni 2007/08, i to protiv Toronta i Vašingtona, što mu je omogućilo da na kraju te sezone bude proglašen za igrača koji je najviše napredovao u čitavoj NBA ligi. Sledeće sezone zajedno sa Dvajtom Haurdom i Rašardom Luisom predvodio je Orlando i do NBA finala, ali su Lejkersi bili prejaki, pa su se momci sa Floride morali zadovoljiti samo titulom šampiona Istoka za tu sezonu. Posle izgubljenog finala, Hidajet je odlučio da napusti tim i pređe u Reptorse, ali što zbog svog ponašanja, što zbog neozbiljnosti uprave, njegova kanadska odiseja je brzo završena. Turkoglu je propustio jedan meč zbog stomačnih problema, ali je te iste večeri navodno primećen od strane navijača u jednom noćnom klubu, pa je uprava Reptorsa odlučila da ga kazni. On se sa tim nije složio, za turske medije je izjavio da ga je menadžment kluba nepravedno kaznio i da zbog toga ne želi viša da igra za tim iz Kanade, pa je na kraju sezone došlo do očekivane selidbe, njegova sledeća destinacija su bili Finiks Sansi. Ni tamo se nije naigrao, pa je logičan potez bio povratak na mesto uspeha, u Orlando, gde je za dve sezone startovao svaku utakmicu na kojoj je bio u sastavu.
Ipak, godine i zdravstveni problemi učinili su da ne pruži očekivane partije, posebno u drugoj polovini svog četvorogodišnjeg ugovora, pa su u Orlandu početkom 2014. odlučili da ga otpuste. Iz njegove druge epizode medju “Magičnima” pamtiće se i da je u februaru 2013. godine suspendovan 20 mečeva zbog kršenja anti-doping programa, jer je bio pozitivan na metenolon. 
“Dok sam se vraćao u Tursku dobio sam lekove od svog trenera kako bih se brže oporavio od povrede ramena. Nisam znao da je zabranjen, pa nisam ni proveravao pre uzimanja. Odgovoran sam za sve što ulazi u moj organizam. To je bila potpuna greška i izvijnavam se Orlandu, čelnicima lige, saigračima i svim fanovima kluba. Znam da sam mnoge izneverio i veoma mi je žao.” – rekao je “Hido” tom prilikom. Zaigrao je pred kraj karijere i za Kliperse, ali nažalost zbog godina više nije imao zapaženu rolu, pa su se retko viđali njegovi dobri potezi. U novembru 2015. godine posle 15 NBA sezona, tokom kojih je prosečno postizao 11,1 poena, imao četiri skoka i 2,8 asistencije po nastupu, Hidajet Turkoglu rešio je da prestane sa aktivnim igranjem košarke.
U Turskoj je ostavio za sobom čitave generacije onih koji su, želeći da budu poput njega krenuli da se bave igrom pod obručima. Za reprezentaciju svoje zemlje osvojio je dva srebra, 2001. godine na Evropskom prvenstvu u njegovoj rodnoj zemlji, 
kada je bio najbolji igrač tima koji je zemlji sa Bosfora doneo prvu medalju u istoriji. Uvršten je u idealnu petorku tog prvenstva, igrao je sjajno, ali više od srebra nije mogao sa svojim timom, jer je Jugoslavija bila prejaka. Devet godina kasnije na Mundobasketu, kome je Turska bila domaćin, opet je predvodio svoj tim do srebra. Ovog puta su bili bolji od Srbije, uz čini se veliku podršku sudija, ali u borbi za zlato izgubili su od američkog “Dream Team”-a. Iako su godinama imali jedan od najboljih timova na “starom kontinentu”, što zbog nediscipline, a u pojedinim trenucima i nedostatka sreće, “Hido” i družina je svoju “epohu” završila sa samo dve osvojene medalje.
Uvek je igrao za tim, a pritom umeo je to sjajno da radi. Po sjajnom košarkaškom umeću, po nesebičnosti, ali i po tome što je uvek bio odlično raspoložen i što nikada nije želeo da se posebno ističe, ostaće uvek po lepom u sećanju svih ljubitelja košarke. Ne sumnjamo i da ćete sa uživanjem pogledati snimak koji je pred vama, a na kome se nalaze deset najboljih poteza iz dresa Orlando Medžika legendarnog Hidajeta “Hida” Turkoglua.