Bila je to sezona koju bi navijači Real Madrida najradije zaboravili. Sezona 2005/06 nije donela u trofejnu salu „Kraljevskog kluba“ niti jedan jedini pehar. I nikome nije jasno kako, jer su Madriđani imali „pakleno“ dobru ekipu. Kasiljas, Roberto Karlos, Serhio Ramos, Zidan, Bekam, Ronaldo, Kasano, Robinjo… teško je poverovati da ovi majstori nisu uspeli da osvoje ništa. Ipak, u prvenstvu Barselona im je na vrhu tabele pobegla za čak 12 bodova, a u Ligi šampiona ispali su od Arsenala, tačnije od Anrija već u prvoj utakmici nokaut faze, dok su u kupu doživeli pravo poniženje od Saragose. Danas se podsećamo baš tog dvomeča u Kupu Kralja i jednog fenomenalnog poteza sa utakmice odigrane u Madridu. Naime, u polufinalu kupa žreb je „Kraljeviće“ odveo u Saragosu. Od prve utakmice na „La Romaredi“ navijači Reala nisu očekivali ništa posebno, šta god da se desi bili su ubeđeni da će Real kod kuće rešiti pitanje prolaza dalje. Međutim, mnogi nikada neće zaboraviti taj debakl Real Madrida koji je igrao gotovo u punom sastavu. Ronalda, Bekama i Zidana bacio je u senku jedan čovek. Dijego Milito igrao je utakmicu života. Za 55. minuta uspeo je da postigne čak 4 gola! A uz dva gola Evertona i jedan, utešan, Žulio Baptiste, Real je bio demoliran sa 6:1.
Čak i oni najveći optimisti bili su skeptični. Trebalo je dati 5 golova u revanšu, a to je bilo veoma teško čak i za tako jaku ekipu kakva je Real Madrid. Zato su svi jedva čekali revanš koji se igrao nedelju dana kasnije. U večeri 14. februara 2006. godine na „Bernabeu“ skupilo se 80 hiljada ljudi kako bi videli ima li snage njihov tim da napravi čudo i preokrene ogroman zaostatak iz prve utakmice. Igrači Reala bili su silno motivisani, a to se videlo odmah posle prvog zvižduka sudije Vaskeza. Prvi korner za Real Madrid u prvom minutu, na odbijenu loptu naleće Sisinjo i šalje pravu „bombu“ u mrežu Cezara Sančeza. Stadion je „eksplodirao“, igrači na terenu su bili presrećni, pucali su od samopouzdanja. Svi su počeli da veruju da je prolaz dalje sada već mnogo realniji. Ali to je bio tek početak, par minuta kasnije, tačnije u 5. minutu, posle odlične akcije Robinjo pogađa za 2:0 i euforija počinje da raste. Brazilac nema vremena za radovanje već utrčava u gol, uzima loptu i nosi je na centar igrališta. Svi u belom žure da nastave goleadu. A ona je nastavljena posle samo pet minuta neverovatnim potezom Dejvida Bekama.
On je dobio loptu na desnoj strani, desetak metara od linije koja razdvaja delove terena, u polju protivnika. Primio je, pustio malo po zemlji, pogledao kratko ka golu i onda uradio nešto što niko nije očekivao. Poslao je jednu „teledirigovanu“ loptu u šesnaesterac Saragose. Pravo na belu tačku. Lopta je bila toliko precizna da Gabi Milito nije uspeo da je zahvati glavom iako je dobro skočio, nije dala golmanu vremena da istrči i uhvati je, a opet dala je mogućnost Ronaldu da se zagradi i ispred protivnika ukliza i u padu pošalje loptu u mrežu iza nemoćnog golmana Sančeza, koji jedva da je uspeo da podigne ruku. I koliko god puta videli neku od ovakvih lopti koje je slao Dejvid Bekam još od prvih koraka načinjenih u Junajtedu, iznova i iznova smo oduševljeni sa kojom lakoćom je to radio.
Mnogo godina kasnije Ronaldo se obratio Bekamu rečima: „Bio si jedan od najboljih svih vremena na sredini terena, način na koji si osećao loptu, mogao si da je pošalješ gde god poželiš, čak i kada me nisi video lopta bi došla do mene. Treba da ti zahvalim na mnogim loptama koje si mi poslao. Bio si neverovatan.“
Međutim, vratimo se pokušaju Real Madrida da napravi čudo… U 60. minutu Roberto Karlos je napravio fintu pri izvođenju slobodnog udarca kratkim dodavanjem, a onda poslao „projektil“ u gol protivnika. Bilo je 4:0, falio je jedan gol za potpuni preokret i više gotovo niko nije sumnjao da će za pola sata Rela postići i više nego što mu treba. Ali „moćna mašina“ kao da se umorila, bilo je još mnogo pokušaja da se ugrozi gol protivnika koji je igrao zatvoreno, ali lopta prosto nije htela u mrežu. Real Madrid je te hladne februarske večeri bio na pragu čuda, ali nije uspeo da ga realizuje. I pored toga igrači su sa tribina pozdravljeni kao pobednici, jer ono što su priredili te večeri publici, toliko požrtvovanje, toliko lepih poteza, bilo je nezaboravno. Saragosa je u finalu kupa ubedljivo izgubila od Espanjola, ali je pobeda nad Realom od 6:1 na svom terenu jedna od najdražih navijačima ovog kluba.
Podsetite se kako je izgledala lopta „koja je imala oči“, Bekamov neverovatno precizan pas ka „Zubi“ Ronaldu i njegova nepogrešiva egzekucija: