Olimpijske igre, najveće sportsko takmičenje na planeti, koje je iznedrilo na pregršt velikih sportskih heroja, koji su „do juče“ bili nepoznati, ali i mnoge „tragičare“ koje je već ceo svet video kao šampione, pre nego što im se nastup na najvećoj sportskoj manifestaciji pretvorio u „košmar“. O sportskoj tragediji koju su na najvećoj sportskoj smotri doživeli Vanderlei De Lima, Roj Džons i Pola Redklif već smo pisali ranije, a danas je došlo vreme da se podsetimo sportskog košmara koji je na Olimpijskim igrama u Sidneju doživela Australijanka Džejn Sevil.
Atletičarka rođena u Sidneju 1974. godine bila je odlična u brzom hodanju, pa se nadala da će uspeti da u svom rodnom gradu ostvari sportski san i dođe do olimpijskog odličja u discini 20 kilometara brzo hodanje. Pripremala se i podredila je sve Džejn Sevil nastupu na Igrama u Sidneju 2000. godine, očekivajući da baš na Igrama u svom gradu i pred porodicom i prijateljima bude u top formi i uspe da dođe do rezultata o kojem je godinama maštala. I činilo se da će taj 28. septembar 2000. godine biti dan o kojem je Džejn Sevil celog života maštala. Po vrlo toplom vremenu u njenom rodnom gradu, Australijanka se nalazila u vrhu, a posle diskvalifikacije Liu Hungju i Elizabete Perone zbog tri opomene, Džejn Sevil se našla na vodećem mestu i sa sigurnom prednošću u odnosu na devojke koje su je pratile. Do cilja je ostalo svega nekoliko hiljada metara, atmosfera u Sidneju se „usijala“ i svi su sa nestrpljenjem čekali da Džejn Sevil uspešno privede trku kraju i da lokalna devojka postane nova olimpijska šampionka i nova sportska herojina Australije. Jedina stvar koja je mogla da je zaustavi na tom putu bila je činjenica da je već imala dve opomene zbog nepravilnog hodanja i da je svaka sledeća značila diskvalifikaciju, ali mnogi su bili ubeđeni da će se Sevilova sigurno sačuvati treće opomene, jer ima vođstvo, a i sudije uvek malo „gledaju kroz prste“ domaćim sportistima, pa niko nije verovao da Džejn Sevil neće postati olimpijska šampionka u brzom hodanju na 20 kilometara.
Džejn Sevil nalazila se na ulasku u tunel „Olimpijskog stadiona“, do cilja je delilo još oko 200 metara, a o čemu je razmišljala u tim trenucima ispričala je novinarima po završetku trke: „Bio je to moj san da na stadion uđem kao prvoplasirana. Dok sam prilazila tunelu pomislila sam uradiću to, ispuniću san! Čula sam veliku podršku navijača na stadionu, znala sam i da me čekaju porodica i prijatelji. Razmišljala sam kako moram da se smešim na ciljnoj liniji iako sam umorna, ali ništa od toga se nije dogodilo…“ – rekla je Sevilova. Dok je Australijanka razmišljala o tome kako je uspela da ispuni svoje snove, na ulazu u tunel stadiona prišao joj je sudija i zbog nelegalnog hodanja (podizanja obe noge istovremeno) dodelio joj treću opomenu, pokazao joj crveni karton i diskvalifikovao je iz trke. „Videla sam da se glavni sudija dodiruje i da traži crveni karton i pomislila sam samo to ne. On je još jednom proverio startni broj kojem se dodeljuje crveni karton i onda mi je prišao i ja tu ništa nisam mogla da uradim.“ – rekla je posle trke Džejn Sevil.
Čim joj je pokazan crveni karton, Džejn Sevil je počela da plače i vrišti, a nešto kasnije je legla na beton pored staze i vrišteći i plačući preživljavala „košmar“. U tom trenutku jedan od ljudi oko staze prišao joj i pitao je da li može nekako da joj pomogne da se smiri, a Sevilova mu je dok su je kamere snimale odgovorila: „Donesi mi pištolj da se upucam!“ Iako su mnogi u tim trenucima pomislili da Džejn Sevil preživljava dramu koja će ostaviti velike posledice na nju, ona se veoma brzo smirila i za medije izjavila: „To je život, to je brzo hodanje. Šta da kažem, veoma sam razočarana, ali idem dalje.“
Kada je prošlo neko vreme Džejn Sevil je počela da veoma često za medije priča o onome što je preživela na Igrama u Sidneju, želeći kako je sama izjavljivala da skrene pažnju drugim ljudima na ono što sportisti proživljavaju u teškim trenucima, ali i na zloupotrebu od strane medija u tim momentima: „Pogrešila sam kada sam sa uperenom kamerom u lice dozvolila da mi osećanja preovladaju nad razumom. Snimali su me samo par minuta posle diskvalifikacije i namerno pitali kako mogu da mi pomognu. To je bilo glupo i smešno pitanje, jer nisu mogli nikako da mi pomognu, ali sam ja odreagovala još gluplje i faktički rekla da hoću da se ubijem. Naravno da nikada nisam razmišljala da se ubijem zbog trke i da to nikada ne bih uradila, ali to je bio loš odgovor u tom trenutku i o njemu sam trebala više da razmišljam. Ljudi su tada pomislili da hoću da se ubijem, jer nisam osvojila zlatnu medalju, a to nije bilo ni blizu istine. Naravno da sam bila razočarana, ali to je bila samo sportska trka, u kojoj se nisam borila za život, već za medalju. Nisam verovala da će mediji biti toliko ljuti na mene i da će me prozivati zato što po njima želim da se ubijem zbog nebitne stvari. Postavljali su mi redovno pitanja o toj situaciji, pa sam morala da budem veoma oprezna kada odgovaram, da se moj odgovor ponovo ne protumači pogrešno. Nažalost, sve što se dešavalo na trci i posle nje bilo je za mene jako razočaravajuće, ali sa druge strane na svim mestima se govorilo o brzom hodanju, što je bilo pozitivno za moj sport.“ – rekla je preko 15 godina kasnije o svemu što joj se dešavalo Džejn Sevil.
Ipak, da se sportska pravda bar malo zadovolji, potrudila se Džejn Sevil četiri godine kasnije, kada je na Olimpijskim igrama u Atini uspela da osvoji bronzanu medalju i tako bar malo nadoknadi izgubljeno u Sidneju, kada je posle diskvalifikacije ostala bez odličja, ali i ostvari najveći uspeh u karijeri. „Ništa ne može da zameni olimpijsku zlatnu medalju u vašem rodnom gradu, ali osvojiti medalju na mestu gde su počele Olimpijske igre, čini da budem apsolutno ushićena.“ – rekla je Džejn Sevil posle osvajanja odličja na Igrama u Atini.
Posle neuspeha u Sidneju, Džejn Sevil postala jedna od najpopularnijih sportistkinja u Australija, a njen neuspeh na Igrama u rodnom gradu smatra se za jednu od najvećih sportskih tragedija u istoriji Igara. Kako je izgledao trenutak kada je sudija pokazao crveni karton Džejn Sevil i početak „drame“ koja se odvijala na ulazu u „Olimpijski stadion“ u Sidneju, možete da pogledate na 6 minuta i 28 sekundi snimka koji je pred vama.
Nedavno komentarisano