Tog 23. septembra 1926. godine pobedom protiv legendarnog Džeka Dempsija, koja mu je bila 63. u karijeri uz samo jedan dotadašnji poraz, Džejms Džozef Tani, mnogo poznatiji pod nadimkom Džin, po prvi put postao je šampion sveta u teškoj kategoriji. Legendarni Džin Tani je tako i pored boljeg skora od protivnika i činjenice da nikada do tada u karijeri nije bio oboren, ipak, iznenadio boksersku javnost, jer je Dempsi bio cenjeniji i poznatiji bokser i mnogi su verovali da će savladati Tanija. Jedan od razloga zbog kojih je mnoge iznenadio poraz Dempsija od Tanija bio je i taj što je Džek Dempsi bio ljubimac legendarnog gangstera Al Kaponea, zbog čega je Dempsi tražio da se borba protiv Tanija održi u Filadelfiji umesto u planiranom Čikagu (gde je „radio“ Al Kapone), ne bi li smanjio mogućnost spekulacija i priča da je Kapone „umešao prste“ u njegov eventualni trijumf. 364 dana posle zasluženog trijumfa Tanija na poene, jednoglasnom odlukom sudija, došlo je vreme za revanš borbu između Džina Tanija i Džeka Dempsija.
Ovog puta grad domaćin nije menjan, pa se borba održavala na legendarnom „Soldžer Fildu“ u Čikagu. Sama činjenica da će se revanš održati u gradu Al Kaponea, kao i neprovereni podatak da je legendarni gangster kod kladioničara uložio 50.000 dolara na trijumf Dempsija na tom meču, učinila je da mnogi veruju da se ishod ove borbe zna i pre nego što je održana, ali i da sa nestrpljenjem iščekuju na koji će način Džek Dempsi da savlada Džina Tanija i da li će možda uspeti i da po prvi put u karijeri pošalje Tanija na pod. Tako se i pre nego što je borba krenula znalo da će biti istorijska iz više razloga, a jedan od njih će posebno biti uticajan na kasniji ishod meča.
Borba je imala nagradni fond od preko 2.000.000 miliona dolara, što je u to vreme bio apsolutni rekord, javno prikazivanje borbe je bilo zabranjeno, jer je po tadašnjim zakonima bilo zabranjeno snimati boks meč i kasnije ga javno emitovati, „Soldžer Fild“ je bio rasprodat i borbi je zvanično prisustvovalo oko 105.000 navijača, mada po nezvaničnim procenama i nagađanjama bilo ih je puno više, čak mnogi tvrde i više od 150.000. Pošto nigde nije mogla borba da se vidi, bilo je preko 70 radio komentatora za različite stanice koji su vršili prenos meča, koji je po procenama slušalo preko 15.000.000 ljudi i koji je javno emitovan u Bostonu i Vašingotnu preko razglasa, a neki koji nisu imali mogućnost da slušaju prenos koristili su telefone, ne bi li se pozivajući razne prijatelje, ili čak neke medije, informisali o situaciji u borbi. Pored tih stvari, ova borba je donela i neka tada prvi put viđena pravila, pa je tako ring proširen što je po procenama stručnjaka mnogo više odgovaralo Taniju, koji se bolje kretao i više primenjivao borbu sa distance, a pored tog pravila, na insistiranje Džeka Dempsija uvedeno je i pravilo da u slučaju da se jedan borac nađe na podu u nokdaunu, njegov protivnik mora istog trenutka da ode u neutralni ugao. Upravo će se uvođenje tog pravila ispostaviti kao ono što će obeležiti ovu borbu.
Spektakl na „Soldžer Fildu“ krenuo je slično kao i prethodni meč dvojice boraca. Džin Tani je u prvih šest rundi držao kontrolu nad mečom, „skupljao“ poene, bio bolji borac u ringu i činilo se da će uspeti kao i u Filadelfiji da odlukom sudija na poene savlada Dempsija. Ipak, pravo niotkuda, u sedmoj rundi Džek Dempsi uspeva da satera na konopce Tanija i da ga potom serijom razornih udaraca pošalje po prvi put u karijeri na pod. Džin Tani se u tim trenucima držao za konopac i delovao potpuno izgubljeno i kao neko ko sigurno neće moći da nastavi meč. Za to vreme Džek Dempsi je prvo gledao šta se dešava sa protivnikom, da bi potom otišao u pogrešni ugao, a onda tek na sugestiju sudije meča Dejva Berija odlazi kako je i predviđeno novim pravilima u neutralan ugao. Tek kada je ispratio Dempsija u neutralni ugao, a 5 sekundi pošto je Tani završio na pod, Dejv Beri počinje da mu broji. Kada je stigao do devet, Džin Tani uspeva da se pribere, ustane i nastavi borbu, da bi se vrlo brzo potpuno oporavio i već u narednoj rundi poslao Dempsija na pod. Iako Džin Tani uopšte nije u toj situaciji otišao u neutralni ugao, to nije sprečilo Berija da istog trenutka krene da broji Dempsiju, koji je ipak vrlo brzo ustao i nastavio borbu. Pošto su naredne dve runde protekle poprilično mirno, a Džin Tani bio bolji tokom većeg dela meča u kojem su su oba borca po jednom našla u nokdaunu, sudije susreta su na kraju jednoglasnom odlukom proglasile Džina Tanija za pobednika ove spektakularne borbe.
Činjenica da borba nije nigde emitovana, ali i da se zaista tokom nje dogodila kontroverzna situacija, učinila je da se borba narednih dana komentariše „od usta do usta“ i da posle nekoliko dana onima koji nisu prisustvovali borbi bude još kontroverznija. Tako su mnogi pričali da je Tani zapravo bio na podu preko jednog minuta i da sudija nije želeo da mu broji dok nije bio siguran da će ustati i da je Dempsi evidentno „pokraden“. Pojedini štampani mediji u Čikagu posvetili su preko 10 stranica borbi i objašnjavanju šta se zapravo dogodilo, čime su samo dodatno „podgrevali“ atmosferu posle meča. Sve te priče učinile su da heroj meča bude poraženi Džek Dempsi, koga su navijači posle borbe koja će se ispostaviti kao poslednja u njegovoj karijeri još više voleli i pružali mu podršku zbog „nezasluženog“ poraza. Meč je ubrzo u Americi dobio ime „The Long count fighth“ (Borba dugog brojanja), a definitivno je heroj te borbe bio poraženi Džek Dempsi, dok je Džin Tani bio pomalo osporavan zbog načina na koji je trijumfovao, a da mnogi tada zapravo način na koji je trijumfovao Tani još nisu ni imali priliku da vide. Kada je emitovanje borbe konačno javno dozvoljeno, mnogi su mogli da vide da su događaji sa borbe u javnosti preuveličani, ali i da sudija zaista nije na vreme počeo da broji Taniju. Tada je i precizno izračunato da je Džin Tani ustao iz nokdauna posle oko 15 sekundi, što je mnogo više od dozvoljenog.
Ipak, sam Džin Tani želeo je već posle borbe da smanji malo kontroverzu, pa je za medije izjavio: „Mogao sam da ustanem već na dva, ali sam ostao na podu iz taktičkih razloga i ustao tek na devet!“ – rekao je Džin Tani. Upitan da prokomentariše navode svog protivnika, Džek Dempsi dao je reklo bi se krajnje „šmekersku“ izjavu: „Nemam razlog da ne verujem Džinu, jer je on fenomenalan momak, koji ne laže!“ Kada su se strasti oko borbe malo smirile i kada je prošlo vreme, upitan zašto nije odmah pošto je poslao protivnika u nokadun otišao u neutralni ugao, Džek Dempsi je izjavio: „Teško je promeniti navike. Do tog meča uvek kada bih poslao protivnika u nokdaun stajao sam iznad njega i čekao dok ne ustane.“ – bio je komentar Dempsija na sada već odavno legendarnu situaciju.
Iako je prošlo više od devet decenija od borbe između Džeka Dempsija i Džina Tanija, kontroverza oko ovog meča i dalje traje. Nije redak slučaj da se ova borba pominje, posebno u američkim medijima, kao jedna od najkontroverznijih u istoriji boksa, a i mišljenja navijača su i danas podeljena. I dok mnogi smatraju da je Dempsi zaista „pokraden“ i sprečen da trijumfuje u meču, nije ni mali broj onih koji posle gledanja snimka tvrde da je sudija samo striktno primenio pravila i da nije imao nameru da ošteti Dempsija. Kojoj strani vi pripadate i koje je vaše mišljenje o jednoj od najčuvenijih bokserskih borbi očekujemo da čujemo u komentarima, nakon što se na snimku koji je pred vama podsetite jednog od najkontroverznijih trenutaka u istoriji „plemenite veštine“.