Džek Džonson i Stenli Kečel bili su vrhunski bokseri i šampioni sveta početkom 20. veka. Džek Džonson je dominirao tih godina teškom kategorijom, a bio je poznat kao veoma snažan i krupan borac, koji je imao oko 185 centimetara visine i skoro 95 kilograma težine. Sa druge strane Stenli Kečel, poznat po nadimku „Ubica iz Mičigena“, bio je šampion u srednjoj kategoriji, a važio je za odličnog udarača i pored toga što je bio visok „samo“ 170 centimetara i težak tek nešto više od 70 kilograma.
Pored toga što su bili bokserski šampioni, njih dvojica su bili i dobri prijatelji, koji su navodno zajedno posećivali bordele, ali i delili ljubav prema kockanju. Tokom tog njihovog druženja došli su na ideju da organizuju „egzibicioni“ meč njih dvojice, u kojem će moći da obezbede sebi dodatnu zaradu, jer će publika imati priliku da vidi veoma interesantan duel šampiona u teškoj i srednjoj kategoriji. Dogovor je navodno bio da meč potraje svih 20 rundi, kako bi snimak borbe bio dovoljno dugačak da bi mogao da se prikazuje u pozorištima širom SAD-a i kako bi na taj način dodatno zaradili. Uz to, dogovor je po pričama bio i da se dvojica boraca drže na distanci i da ne zadaju jedan drugome teške i snažne udarce, kako bi meč završili bez povreda. Borba je na kraju zakazana za 16. oktobar 1909. godine, a mesto održavanja je bio gradić Kolma u Kaliforniji.
Preko 10.000 navijača okupilo se kraj ringa da prisustvuje „neravnopravnoj“ borbi dvojice šampiona. Iako je Džonson već u drugoj rundi poslao Kečela u nokdaun, iako su viđeni mnogi pokušaji udaraca i iako je publici delovalo kao da prisustvuju borbi ljutih protivnika, do kraja 11. runde izgledalo je kao da sve ide po dogovorenom planu i da će borba trajati punih 20 rundi. A onda je došla na red 12. runda, koja će postati jedna od najčuvenijih u istoriji boksa, ali i koja će izvati pravi „brodolom“ na meču…
U toj rundi Stenli Kečel „pravo niotkuda“ šalje desni kroše u glavu Džonsona, a šampion u teškoj kategoriji od pretrpljenog udarca pada na pod i čini se da je dobro uzdrman. Džek Džonson okreće se po podu, a potom ustaje dok sudija broji. Bio je Džonson očigledno veoma „besan“, pa se odmah zaleće na Kečela kako bi mu uzvratio. Svom silom Džek Džonson krenuo je na protivnika, pogađa ga veoma snažno desnom rukom u glavu, a potom pada preko protivnika od inercije posle udaraca. U trenucima dok Stenli Kečel leži nepomično na podu i čini se da je ozbiljno povređen, Džek Džonson sa rukavica skida Kečelove zube. „Mislio sam da sam ga ubio!“ – govorio je kasnije Džonson o tim trenucima. Stenli Kečel je ostao nekoliko minuta da leži nepomičan, bio je u nesvesti, a kasnije je utvrđeno da je posle udaraca Džonsona ostao bez nekoliko zuba.
Pošto borba na kraju ipak nije javno prikazivana, Amerikom je kružila „legenda“ kako je Džek Džonson vadio zub po zub iz rukavice i bacao ga pored Kečela koji je nepomično ležao, kako bi svima pokazao da ga je „naučio pameti“ što je krenuo na njega. Ipak, kada je snimak počeo javno da se prikazuje, postalo je jasno da je to samo mit. Isto tako, sve poznate informacije o borbi u javnosti su počele da kruže od samog Džonsona, pa neki danas sumnjaju u njihovu istinost.
Naime, pošto je nepunih godinu dana posle borbe Stenli Kečel ubijen i to dok se navodno pripremao za revanš protiv Džonsona, njegova verzija onoga što se dešavalo oktobra 1909. godine u Kolmu nikada nije javno ispričana. Za to vreme Džek Džonson je tvrdio da je to trebalo da bude „namešten“ meč dvojice prijatelja, ali da je sve krenulo po zlu kada ga je iz čista mira Kečel poslao u nokdaun i da je on morao da mu uzvrati.
Sa druge strane mnogi bokserski analitičari ne veruju u istinitost svih tvrdnji Džonsona, smatraju da je to bio klasičan bokserski meč i da Džonson nije želeo da prizna da ga je mnogo fizički slabiji borac poslao u nokdaun. Svoje tvrdnje potkrepljuju činjenicom da je i pre te 12. runde viđeno dosta udaraca, da je Kečel već u drugoj rundi završio u nokdaunu, ali i da je i pre poslednje runde imao posekotine po licu, kao i da Džek Džonson nije neko ko je poznat po pričanju istine.
Tokom godina Džek Džonson je pričao razne verzije, pa je u jednoj prilici tvrdio da je i ono što se dešavalo u 12. rundi bio deo dogovora i da je to bila samo „predstava“. Bilo kako bilo, 12. runda iz meča Džeka Džonsona i Stenlija Kečela postala je jedna od čuvenijih u istoriji boksa i u njoj se po zvaničnoj i verziji u koju najviše ljudi veruje, potpuno neplanirano dogodilo da Kečel pošalje Džonsona u nokdaun, a da potom „besni“ Džonson na stravičan način nokautira protivnika. Podsetite se ovih trenutaka i čuvenog nokauta, pa sami procenite da li je ovo zaista namešten meč koji je krenuo po zlu.