Krajem marta 2004. godine u Sidneju je održano prvenstvo Australije u plivanju, koje je ujedno bilo i izborno takmičenje za sastav reprezentacije za Olimpijske igre u Atini. Jan Torp je u tom trenutku u svojoj najjačoj disciplini (400 metara slobodno) bio neporažen 7 godina, a za to vreme postao je svetski rekorder, svetski šampion, olimpijski prvak i definitivno najveća plivačka zvezda tog vremena, ali ga je onda jedna katastrofalna greška umalo koštala učešća u Atini. 
Na kraju nije ostao bez učešća u Atini, ali je Australiju potresao sportski skandal, u koji je morao da se umeša i premijer i koji je definitivno bio društvena tema godine u najvećoj zemlji najmanjeg kontinenta.
Trka na australijskom plivačkom prvenstvu 2004. godine na 400 metara slobodno nije trebalo da bude rezultatski preterano zanimljiva. U tom trenutku Jan Torp je dominirao tom disciplinom, a Grent Heket je bio toliko dobar da Torpu nije mogao da se približi, ali nije imao konkurenciju što se ostalih plivača tiče. Pošto je to takmičenje bilo izborno za Igre u Atini, na koje su pravo nastupa sticala dvojica prvoplasiranih, većini ljubitelja plivanja nije bilo preterano bitno ko će osvojiti ostala mesta. Ipak, već na startu dogodila se senzacija, Jan Torp se dok su svi plivači bili na startnim pozicijama okliznuo i pao u bazen, što je automatski značilo njegovu diskvalifikaciju i neučestvovanje u toj disciplini na Olimpijskim igrama u Atini. Pored Grenta Heketa za koga se to očekivalo, mesto u australijskom timu za Atinu obezbedio je i skoro potpuno nepoznati plivač Krejg Stivens, što je bio tek početak drame…
Jan Torp je odmah posle trke izjavio da bi Medjunarodni olimpijski komitet trebalo da razmisli o mogućnosti da olimpijski pobednici imaju pravo da brane titulu, bez prolaska kroz kvalifikacije i da je sramota da on zbog jedne “glupe” greške izgubi priliku da brani olimpijsku titulu u svojoj najjačoj disciplini. Odmah posle te trke došo je i do velike rasprave u plivačkom svetu, ali i u celom australijskom društvu, o tome da li se treba napraviti izuzetak i zahtevati od Stivensa da ustupi Torpu mesto u australijskom timu. 
Većina Australijanaca smatrala je da bi Stivens trebalo da ustupi mesto Torpu, a u raspravu se umešao i tadašnji premijer Džon Hauard, koji je situaciju opisao kao “tragediju” i negde indirektno stao na stranu Torpa. Za to vreme, Stivens se pod pritiskom javnosti povukao u ilegalu, otišao je na pecanje i tek posle sedam dana se oglasio. “Posle velikog pritiska javnosti, odlučio sam da odustanem od učešća na Olimpijskim igrama u Atini.” – kratko je saopštio Krejg Stivens, bez dužeg obrazloženja svoje odluke. “Veoma sam srećan što sam dobio šansu da odbranim zlato na Olimpijskim igrama. Zahvalan sam Krejgu što mi je tu šansu pružio.” – rekao je Torp odmah pošto je Stivens saopštio svoju odluku. Iskoristio je “Torpedo” dobijeni poklon, osvojio je zlato u Atini na 400 metara slobodno i tu bi verovatno bio kraj ove priče, da Stivens nije odlučio da je produži
Gostujući u jednoj televizijskoj emisiji, Krejg Stivens je rekao da je morao da se odrekne svoje pozicije u timu, da je imao pritisak od cele države, ali i da je za to bio jako dobro plaćen. Naravno, usledile su ponovo velike debate u Australiji, ali i veliki napadi na Torpa, mediji su govorili da je olimpijsko zlato “kupljeno” i da se tako ne ponaša veliki šampion. Bilo je i ljudi koji su Torpa branili, ali su se svi složili da je to bila velika mrlja u karijeri vrlo popularnog plivača.
Skandali u sportu nisu retka pojava, situacije o kojima se dugo priča se dešavaju, ali australijski sport ne pamti mnogo većih skandala od ovog oko Torpovog učešća na Igrama u Atini. I danas su mišljenja podeljena, mnogi smatraju da je Torp mesto u Atini zaslužio svojim nastupima u bazenu i da ga ne treba kažnjavati zbog jedne neopreznosti, ali nije ni mali broj onih koji sa druge strane misle da nije u redu što je do tog mesta došao novcem i pritiskom cele države na svog kolegu iz reprezentacije.