Nije bilo odbrane, nije bilo protivničkog igrača, nije bilo trenera ni taktike koji su Galisa mogli zaustaviti. Imao je neverovatnu snagu, gotovo nadljudsku moć kojom je lomio sve čuvare i odbrane. Galisa Grci smatraju ključnom sportskom figurom, ne samo zbog doprinosa na košarkaškom terenu, gde je ponekad unosio i taktičke promene (reprezentacija je čak pokušala da igra odbranu sa 4 čoveka, a prvog strelca ostavi na protivničkoj polovini), nego i zato što je doneo pobednički mentalitet zemlji, koja je poslednje sportske uspehe beležila u antičko doba. Pre Galisa košarka u Grčkoj je bila na niskim granam, ali se sve promenilo tokom njegovih 15 godina karijere. 
I pre nego što su Grci prišli evropskom vrhu Galis je po pravilu bio prvi strelac evropskih šampionata, a ključno je doprineo zlatu na EP 1987. godine. U paru sa Panajotisom Janakisom predvodio je Aris do prvog završnog turnira Evrolige, kasnije je to činio iz sezone u sezonu.
Na pomenutom Evropskom prvenstvu 1987. godine Nikos Galis je igrao u proseku više od 40 minuta po utakmici! U osam utakmica na klupi je proveo tek tri i po minuta prve utakmice protiv Rumunije. U ostalim utakmicama je igrao od početka do kraja. Nikad niti jedna druga reprezentacija nije došla do trona sa toliko dominantnim prvim igračem. Sa takvim „čovekom od čelika“ kakav je bio Nikos Galis. Nakon što su grupu prošli sa tri pobede i dva poraza, u četvrtfinalu su izbacili Italiju, a u polufinalu moćnu Jugoslaviju, u finalu su ih čekali Sovjeti. Marčuljonis, Volkov, Homičus, Tihonenko, Tkačenko… strašna ekipa koje je vrlo retko gubila i to uglavnom od Jugoslavije ili Amerike. 40 poena Galisa za pobedu 103 : 101 u produžetku i Grčki trans koji je trajao nedeljama, pa čak i mesecima. Titula prvaka Evrope i ugravirano ime Nikosa Galisa pored brojnih Grčkih božanstava. Galis je prvenstvo završio kao najbolji strelac i igrač, 
a u proseku je postizao 37 poena po meču. Dve godine kasnije na Evropskom prvenstvu u Zagrebu doveo je svoju reprezentaciju do finala (35,6 po utakmici, 45 u polufinalu protiv SSSR), u kom je ipak bio prinuđen da uglavnom posmatra rapsodiju najbolje evropske ekipe svih vremena, bila je to briljantna igra „plavih“ za pobedu od preko 20 poena prednosti.
Galis je proveo celu studentsku karijeru na Univerzitetu Seton Hol, pre nego što je sa 22 godine stigao u maticu. Na koledžu je najpre bio plejmejker, logično u odnosu na visinu od 183 centimetara, ali je u završne dve godine prešao potpuno na mesto beka-šutera, koje će ga proslaviti. Posle koledža draftovali su ga Boston Seltiksi (iste godine kada je u ligu ušao Leri Bird), ali ga je povreda u predsezoni koštala mesta u timu. Ispostavilo se da je to bila srećna okolnost, jer bi nastup za NBA tim sprečio Galisa da igra za reprezentaciju Grčke, obzirom da su tek od 1989. godine i masovnog prelaska Evropljana preko Atlantika vrata FIBA takmičenja otvorena za igrače iz NBA. Galisa su kasnije zvali i Seltiksi i Netsi, ali je on odlučio da ostane u Grčkoj. Noseći dres reprezentacije 1983. godine Galis je u prijateljskom meču sa Univerzitetom Severna Karolina ubacio 50 poena, iako ga je čuvao niko drugi do Majkl Džordan. Tokom profesionalne karijere (12 godina u Arisu i dve u Panatinaikosu) Galis je osam puta bio najbolji strelac Evrolige, četiri puta najbolji strelac Evropskog prvenstva, četiri puta član najbolje petorke EP. Do danas je najbolji strelac u istoriji Grčke lige (dve sezone preko 40 poena u proseku, u deset uzastopnih sezona preko 35 poena a najmanji prosek u jednoj sezoni u karijeri je imao u prvoj profesionalnoj sezoni, kada je igrajući za Aris beležio 31,5 poena po meču), grčkog kupa, Evrolige i finalnih turnira Evrolige (u svim konkurencijama i u ukupnom broju poena i u proseku).
I posle završetka Galisove karijere, Grčka je zabeležila dosta sportskih uspeha pre svega u fudbalu i košarci, ali ipak Grčka, zemlja brojnih bogova i božanstava, do danas ima samo jednog i jedinog sportskog boga Nikosa Galisa.
Pogledajte i uživajte u deset najboljih poteza u dresu Panatinaikosa, Legendarnog – Nikos Galisa: