Bili Polc je u dresu Juta Džeza nastupao samo godinu dana i za to vreme nije postigao koš u odlučujućim momentima, nije odigrao perfektnu završnicu kojom je doneo pobedu svog tima, nije izveo neko spektakularno zakucavanje ili napravio potez koji se i danas pamti, ali je i pored toga zbog jednog trenutka uspeo da se upiše velikim slovima u istoriju Džezera i to ne samo svojom zaslugom.
28. aprila 1985. godine u Hjustone se odigrava peti, odlučujući, meč prve runde plej-ofa Zapadne konferencije u kojem su se sastali domaći Roketsi i gostujući Džezeri. Domaći košarkaši, koje je predvodio te sezone ruki i jedan od najtalentovanijih košarkaša na planeti Hakim Olajdžuvon, bili su apsolutni favoriti u tom duelu. I većim delom utakmice opravdavali su tu ulogu, u poslednjoj četvrtini imali i dvocifrenu prednost, ali se u trenucima kada se mnogima učinilo da je pitanje pobednika rešeno situacija krenula da se menja i to potpuno neočekivano. Trener Jute Frenk Lejden, opterećen povredama najboljih igrača, ali i nezadovoljan igrom startera, odlučio se da u igru uvede rezerviste, među kojima je bio i centar Bili Polc, koji je dobio zadatak da proba da sačuva Olajdžuvona.
Svoj posao Bili Polc je odrađivao iznenađujuće odlično, fantastično je čuvao Hakima, koga je terao na teške šuteve, ali i u trenucima kada bi ga Olajdžuvon prošao, Polc je pravio grube faulove, kojima je dodatno „izluđivao“ ruki centra. Uz sve to bilo je i „prljavih“ udaraca Polca koje sudije nisu primetile, pa je u jednom trenutku Hakimu „bilo dosta“, „iz čista mira“ okrenuo se ka Polcu i udario mu je šamarčinu kakava se gotovo ne pamti na NBA parketima.
I kada su oni koji su videli šta se desilo očekivali da Bili Polc započne tuču, on ih je sve iznenadio, klimajući potvrdno glavom i sa osmehom na licu nastavlja da igre meč, ali i da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. Sudije nisu zapazile Hakimovu šamarčinu, pa i pored burnih protesta pomoćnog trenera Jute Džerija Slouna nisu ništa dosudile. Ipak, bio je to trenutak koji je najbolje oslikao nemoć Roketsa u zadnjem periodu i dao dodatni vetar u leđa Džezerima, koji su zahvaljujući rezervistima uspeli da preokrenu rezultat i na kraju trijumfuju na susretu, ali i u toj celokupnoj plej-of seriji.
Iako je na terenu prošao bez kazne, odmah po završetku meča čelnici NBA lige su pregledali snimak incidenta i odlučili da kazne Olajžuvona zbog udaranja Polca sa 1.500 dolara. Hakim je javno priznao krivicu i izvinio se zbog incidenta, a zanimljivo je da Bili Polc nikada nije bio ljut na Olajdžuvona zbog prtrpljenog udarca: „Ako je to bilo ono što će mom timu doneti prednost bio sam spreman na to, a ako bi tebi uradio ono što sam njemu i ti bi me udario. Neprestano sam ga „maltretirao“ na sve moguće načine, a sudije to nisu videle, što ga je sigurno još dodatno nerviralo. Bio je to trenutak koji je pokazao da pucaju poput balona!“ – rekao je Bili Polc mnogo godina kasnije o sada već legendarnoj situaciji u jednom intervju za medije iz Solt Lejk Sitija.
U izborima navijača Jute Džez za najčuveniji trenutak u istoriji njihove franšize, situacija kada je Hakim Olajdžuvon udario BIli Polca uvek zauzima visoko mesto, jer po njima najbolje oslikava nemoć Roketsa u odlučujućim trenucima 5. meča prve runde plej-ofa 1985. godine. Kako je izgledala ova legendarna situacija i vrlo nesportski potez Hakima Olajdžuvona, možete pogledati na snimku koji je pred vama.