Legenda kaže da su Amerikanci Džordž B. Fič i Vilijam Maloni poslom bili na Jamajci, videvši lokalnu zabavu “puškart” (nešto što liči na suvozemni bob) smatrali su da bi bob Jamajke mogao da bude ozbiljna atrakcija. S obzirom na to da su brze noge prvi uslov i da su sprinteri potencijalni članovi bob posade, prve ponude upućene su nekima od njih, ali su neki od poznatih jamajčanskih sprintera odbili da budu deo bob posade.
Posada je na kraju formirana, činili su je: Dadli Stouks, Devon Heris, Majkl Vajt i Kasvel Alen. Hauard Siler je stigao iz Njujorka da ih priprema i tad je već bilo jasno da će bob četvorosed posada Jamajke da učestvuje na zimskim Olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. godine. 
Kada su se pojavili u Kalgariju bili su velika atrakcija, momci iz tropske karipske države su zasenili sve druge učesnike i bili su glavne zvezde Igara, a da još takmičenje u Kalgariju nije ni krenulo. Došli su na ZOI sa pozajmljenim bobom i bez pravog treninga na ledu, ali i sa velikom željom da probaju da ostvare solidan rezultat. I pre početka takmičenja doživeli su peh, na treningu u Kalgariju ozbiljno se povredio Kasvel Alen i bilo je jasno da neće moći da nastupa. U nedostatku drugog rešenja, a ne želeći da odustanu od takmičenja, odlučuju se da ga zameni Nelson Stouks, koji je u Kalgari došao samo kao navijač i podrška svom bratu Dadliju.
Startovali su uz veliku podršku publike, i pored nekoliko grešaka uspeli su da završe prvu trku, što je već bio veliki uspeh. Nažalost, nisu uspeli da završe takmičenje, u sledećoj trci i pored sjajnog starta i odličnog vremena na polovini staze, posle jedne greške su se prevrnuli i tu je bio kraj. 
Kada su se prevrnuli u publici je zavladao muk, svi su želeli samo da njihovi novi sportski ljubimci budu dobro i prođu bez povreda. A onda u trenutku kao iz bajke, iako dobro ugruvani sportski junaci sa Jamajke odlučuju da ipak pređu liniju cilja. Izlaze iz boba i u laganoj šetnji gurajući polako bob prelaze liniju cilja na oduševljenje prisutne publike.
Uspeli su da se pojave i na igrama u Albervilu, bili su među poslednjima, ali su zato u Lilehameru blistali. Osvojili su 14. mesto, ostavivši iza sebe timove Sjedinjenih Američkih Država, Italije, Rusije i Francuske. Nisu osvojili olimpijsku medalju, ali su osvojili srca ljubitelja sporta širom sveta. I danas su velike sportske zvezde i simbol pravih sportskih vrednosti, a ni Holivud im nije odoleo, pa je po njihovom podvigu iz Kalgarija snimljen vrlo popularan film “Cool runnings”.