Jugoslovenski tim sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka smatra se jednim od najboljih, ako ne i najboljim, timova u istoriji evropske košarke. Jedan od najbitnijih igrača tog tima bio je i Slovenac Jurij – Jure Zdovc, koji nije bio toliko velika zvezda kao Dražen Petrović, Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Žarko Paspalj… ali čija zasluga za rezultate tog tima nije bila puno manja od pomenutih. O važnosti Zdovca za taj tim, govorio je i mnogo godina kasnije Vlade Divac: „Zdovc je odrađivao prljavi posao. Mi smo se švercovali, pasovi, napadi, zezanje, a Jurij je igrao odbranu. U datom momentu bio je ključan igrač za nas.”
Jurij je sa “Plavima” osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Zagrebu 1989. godine i Svetskom prvenstvu u Argentini 1990. godine, a očekivalo se i da bude jedan od glavnih aduta Jugoslovena na Evropskom prvenstvu u Italiji 1991. godine. Na tom turniru ekipa koju je sa klupe predvodio legendarni “Duda” Ivković “prošetala” se do zlatne medalje, ali iako je bio među 12 odabranih igrača i igrao na prva tri meča na šampionatu, na pobedničkom postolju nije bilo Jurija Zdovca.
27. juna, dan pošto je sa Zdovcom na parketu Jugoslavija u trećem kolu grupe A šampionata ubedljivo savladala Bugarsku, a nešto više od 24 sata pred polufinalni meč sa Francuzima, Jurij Zdovc je sa očima punim suza došao u hotelsku sobu na razgovor sa selektorom Ivkovićem. U tom razgovoru mu je saopštio da zbog toga što je Slovenija dva dana ranije proglasila otcepljenje od Jugoslavije “mora” da napusti nacionilni tim i ne može više da nastupa za “Plave” na šampionatu. Ubrzo se pred novinarima pojavio Dušan Ivković i “slučaj” Zdovc objasnio sledećim rečima: „Jure nije potpuno spreman i nažalost neće biti u sastavu za naredni meč.“
Kako je zapravo izgledao razgovor u hotelskoj sobi između Zdovca i Ivkovića, ispričao je “Duda” skoro 15 godina kasnije za slovenačke medije: “Još se sećam trenutka tokom Evropskog prvenstva u Rimu 1991. godine. Nakon slovenačkog otcepljenja, Zdovc je došao kod mene i rekao mi o pozivu iz Ljubljane i da mu je rečeno da će postati izdajnik u svojoj zemlji ako i dalje bude učestvovao na prvenstvu. Kada me je pitao šta da radim, odlučio sam ja umesto njega i rekao sam mu da ću reći javno da nije u mogućnosti da igra u polufinalu i finalu, i on nije igrao.” – rekao je tom prilikom Ivković.
I bez Zdovca u timu i sa 11 igrača u sastavu, Jugoslavija je lako osvojila zlatnu medalju, ubedljivo pobedivši u finalu Italijane, a zanimljivo je da iako je zvanično napustio tim, Jure Zdovc je ostao sa saigračima u hotelu, jer još uvek nije mogao da se vrati u Sloveniju. Prvi je čestitao saigračima osvajanje zlatne medalje po njihovom povratku iz dvorane, ali nije “smeo” da prisustvuje utakmicama i nije bio na ceremoniji dodela medalja, zbog čega je ostao bez zlatne medalje, zbog koje je vredno trenirao celo to leto. Ipak, mnogo godina kasnije ta “nepravda” je na neki način ispravljena…
30. juna 2005. godine mnogobrojna publika u prepunoj hali “Tivoli” u Ljubljani prisustvovala je spektaklu nazvanom “Veče velikana” (Tekma Velikanov), u kojem je poslednji košarkaški meč odigrao Jurij Zdovc. Na jednoj strani bila je ekipa Olimpije, koju su kao treneri predvodili Božidar Maljković i Zmago Sagadin, a za koju su nastupali mnogi bivši i tadašnji igrači ovog ljubljanskog velikana: Raša Nesterović, Šarunas Jasikevičijus, Jirži Velš, Marko Milić, Peter Vilfan… dok je na drugoj strani bila ekipa sastavljena uglavnom od Zdovcovih bivših saigrača, koju su kao treneri predvodili Željko Obradović i “Duda” Ivković, a za koju su između ostalih igrali: Toni Kukoč, Vlade Divac, Dino Rađa, Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Žarko Paspalj i Panajotis Janakis. Jure Zdovc, koji je tog dana primljen i u slovenačku kuću slavnih, igrao je po poluvreme za obe ekipe, a u revijalnom meču na kraju je trijumfovala ekipa Olimpije. Ipak, ceo taj spektakularni oproštaj Zdovca od košarke najviše je obeležio jedan detalj.
Želevši da po njima ispravi nepravdu koja se dogodila Juriju Zdovcu 14 godina ranije, njegovi bivši saigrači u saradnji sa tadašnjim košarkaškim savezom Srbije i Crne Gore spremili su poklon za Jurija. U pitanju je bila replika zlatne medalje osvojene na Evropskom prvenstvu 1991. godine u Italiji, koju je u vrlo dirljivom trenutku Juriju Zdovcu oko vrata okačio selektor “Plavih” iz Italije Dušan Ivković. Bio je to trenutak u kome su Zdovcovi saigrači sa tog Evropskog prvenstva na čelu sa stručnim štabom želeli svima da poruče da je on veoma zaslužan za osvajanje zlatne medalje iz Italije, jer je bio veoma važan deo tog tima i dao veliki doprinos u osvajanju iste, a koja nije završila oko njegovog vrata u Rimu, iz čisto političkih razloga.
Ipak, iako su mnogi bili oduševljeni dirljivim gestom Zdovcovih bivših saboraca, nije bilo ni malo onih koji su smatrali da on nije u redu. Pominjajući to što je Jurij u nekoliko navrata sam isticao da nije zaslužio zlatnu medalju iz Italije, jer je napustio nacionalni tim, mnogi su smatrali i da zbog toga što nije iz sportskih razloga napustio nacionalni tim Jugoslavije 1991. godine, Jurij Zdovc ne zaslužuje da se smatra članom “Plavog” tima i da dobije oko vrata zlatnu medalju sa tog šampionata, pa makar u pitanju bila i replika odličja.
Mi sa nestrpljenjem u komentarima iščekujemo i vaša mišljena o “slučaju” Zdovc i odgovor na pitanje da li je to bio jedan veoma dirljiv gest kojim je ispravljena sportska nepravda naneta Juriju Zdovcu, a za koju on sam uopšte ne snosi krivicu i na koju nije mogao nikako da utiče ili je u pitanju simbolično nagrađivanje čoveka koji je “izdao” svoj nacionalni tim i zbog toga ne zaslužuje zlatnu medalju i da se smatra sastavnim delom tog šampionskog tima?