Kada je odrastajući u rodnom Damasku gledala plivačka takmičenja na Olimpijskim igrama sa svojim ocem, Jusra Mardini maštala je da se i ona jednog dana takmiči u plivanju na najvećem sportskom takmičenju. Ipak, da bi ispunila taj svoj san ona će morati da prođe pravu „golgotu“…
Građanski rat u Siriji
Jusra Mardini krenula je da trenira plivanje sa 9 godina. Njen trener bio je njen otac, koji je takođe bio plivač. Jusra je naporno trenirala kako bi ispunila svoj san, ali će uskoro njen san pasti u drugi plan i biti nešto što skoro da nije bitno i što deluje potpuno neostvarljivo. Kada je Jusra imala 13 godina, te 2011. godine, u Siriji je izbio građanski rat. Ubrzo je njena kuća uništena, pa je Jusra Mardini sa svojom porodicom počela da se seli i živi kod familije. I u takvim uslovima Jusra je redovno išla na plivačke treninge, ali se to smatralo vrlo opasnim zbog bombi koje su konstantno padale, pa su čak i neke dvorane u kojima je trenirala bile bez krova, koji je bio uništen od bombardovanja. Posle četiri godine života u teko teškim uslovima, Jusra je u dogovoru sa porodicom odlučila da je dosta…
Krenula je Jusra Mardini zajedno sa sestrom Sarom put Evrope, u potrazi za boljim i normalnim životom. Krajnja njihova destinacija bila je Nemačka. „Bilo mi je zaista teško. Napuštala sam sve. Ostavljala sam porodicu, prijatelje, svoj dom, sve svoje stvari…“ – pričala je kasnije Jusra Mardini o trenucima kada se odlučila da sa sestrom krene put Evrope. Ipak, taj put neće biti nimalo lak. On će trajati 25 dana, a Jusra i njena sestra će prvo doći do Turske. Potom će se ukrcati na mali gumeni čamac koji je trebalo preko Egejskog mora da ih preveze do Grčke…
Motor na čamcu nije izdržao
U tom gumenom čamcu našlo se 20 ljudi iz Sirije koji su bežali od rata. Oni su u potrazi za normalnim životom odlučili da rizikuju i da se ukrcaju u taj čamac, iako je svima bilo jasno da na njemu ima bar duplo više ljudi od onoga što bi bilo bezbedno. Ipak, ti ljudi nisu imali izbora. Za njih je put u mir i slobodu vodio samo preko tog čamca. I zbog toga su bili spremni da rizikuju svoje živote. Ispostaviće se da će uslediti prava drama…
U nekom trenutku puta zbog previše putnika motor na čamcu je potpuno otkazao. Čamac, na kojem je bilo i neplivača, počeo je da luta morem i samo je bilo pitanje kada će potpuno potonuti. Usledila je potpuna panika. Nažalost to ne bi bio prvi čamac koji je tih meseci i godina sa velikim brojem izbeglica koji su bežali od rata u Siriji potonuo u Egejskom ili nekom drugom moru. Ipak, sudbina je za ove putnike imala druge planove…
Herojsko spasavanje putnika
Nemajući drugo rešenje, zajedno sa sestrom i još dvojicom putnika, Jusra Mardini uskače u vodu i njih četvoro polako kreće da gura čamac ka kopnu. Usledila su vrlo teška oko 4 sata. Neznajući šta ih čeka u vodi i u vrlo teškim uslovima njih četvoro guralo je čamac ka obali. „U tim trenucima nisam razmišljala ni o čemu. Samo sam pokušavala da spasim sebe i sve na čamcu.“ – pričala je kasnije Jusra Mardini. Posle puta u kojem je u nekim trenucima delovalo da neće uspeti, u kojem su videli sve opasnosti mora i nemirne vode, četvoro heroja na čelu sa Jusrom Mardini, uspelo je da dogura čamac do obale i tako spasi i sebe, ali i sve putnike. Ipak, tu nije bio kraj nedaća za Jusru i njenu sestrru…
Kada su stigli na ostrvo Lezbos u Grčkoj, Jusra i njena sestra suočile su se sa novim problemima. Hranu nisu imale, kao ni vodu, a svaki njihov pokušaj da dođu do namirnica završavao se neuspešno. Iz restorana su ih izbacivali i niko nije želeo da im pomogne. Tako su njih dve posle nadljudskih napora i herojskog poduhvata naredna tri dana provele potpuno bez hrane i skoro potpuno bez vode, sve dok im jedna žena nije pomogla i zahvaljujući kojoj su na kraju uspele da dođu do Nemačke i konačno budu bezbedne.
Jusra Mardini je uspela da ostvari svoj san
Ni život u Nemačkoj u početku nije bio lak za Jusru Mardini. Ona je patila za svojom domovinom i nadala se da će se što pre vratiti u Siriju, ali posle nekog vremena postala je svesna da se to neće dogoditi. Ipak, ono od čega nije želela da odustane bilo je plivanje. Nastavila je redovno da trenira, da bi samo godinu dana kasnije uspela da ostvari svoj san i obezbedi nastup na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. I to nije bilo sve…
U Riju je Jusra Mardini nastupajući „pod zastavom“ sportista izbeglica uspela da trijumfuje u svojoj kvalifikacionoj grupi na 100 metara leptir. Iako joj taj trijumf nije obezbedio vrhunski plasman, on je simbolično bio velika pobede Jusre Mardini, ali i veliki trujumf života, bar su to mnogi tako tumačili. Nastupila je Jusra i 5 godina kasnije na Igrama u Tokiju. Iako ni tada nije ostvarila zapažen plasman, bio je to još jedan njen veliki trijumf. Tim nastupima Jusra Mardini uspela je da dosanja svoj san iz detinjstva. I to iako je na putu do ostvarenja njenog sna bilo mnogo činilo se nepremostivih poruka…
Jusra Mardini je zahvaljujući plivanju naučila mnogo toga
O životu Jusre Mardini i onome što se dogodilo snimljen je i film koji se zove „The Swimmers„. Ona je kasnije izjavila da je to film i o svim izbeglicama. Tada je i ispričala koliko je plivanje važno u njenom životu. „Plivanje me je naučilo mnogo toga. Naučilo me je strpljenju, naučilo me i da znam kada da zatražim pomoć. Uostalom, plivanje mi je i spasilo život. Ipak, najviše od svega me je naučilo da ne odustajem i da ako ne uspem, pokušam ponovo.“
Olimpijske igre u Riju pamtiće se po mnogo detalja o kojima smo već pisali. Navijači Srbije pamtiće sjajan nastup odbojkašica i plasman u finale, košarkaše koji su igrali briljantno i poteze Raduljice, Teodosića, pa i sjajne akcije cele ekipe, neće se zaboraviti ni osvajanje zlatne medalje američke štafete posle prethodne diskvalifikacije, kao i kontroverzni pozdrav Santo Kondorelija… Među događajima koji će se pamtiti svakako je i nastup Jusre Mardini. Njen trijumf u kvalifikacionoj grupi posle neverovatnih stvari koje je preživela je svakako jedan od najemotivnijih trenutaka tih Igara.
Kako je izgledao taj nastup Jusre Mardini pogledajte na snimku pred vama.