Kada je Igor Rakočević 2009. godine iz Tau Keramike prešao u Efes Pilsen, očekivalo se da će on biti jedan od ključnih igrača koji će učiniti da se velika ulaganja istanbulskog kluba konačno isplate na terenu. Ipak, to se nije dogodilo, Efes je nastavio po starom, pa su rezultati bili mnogo gori od igračkog kvaliteta tima. Jedan od razloga za to bile su i igre Igora Rakočevića, koje nisu bile na nivou iz Španije, a u prvoj od dve sezone koje je proveo u Efesu razlog za takve partije bio je odnos sa tadašnjim trenerom turskog kluba Erginom Atamanom.
Samo nekoliko meseci pošto je došao u Istanbul, Igor Rakočević je za turske medije izjavio da se ne pronalazi u sistemu Ergina Atamana i da taj trener ne zna na pravi način da ga iskoristi na terenu. Od tog trenutka sukob između Atamana i Rakočevića je tinjao, da bi potpunu „eksploziju“ doživeo 11. februara 2010. godine na evroligaškom gostovanju Efesa kod Makabija u Tel Avivu, kada su svi ljubitelji košarke mogli da vide koliko je zapravo loš odnos trenera i igrača.
Igrala se poslednja četvrtina duela, Makabi je imao prednost od dva poena, kada je Ataman odlučio da izvede iz igre Rakočevića. Nezadovoljan zbog ovakve odluke trenera, ali i frustriran što ne pruža partije kakve može, Igor Rakočević je komentarisanjem „sebi u bradu“ pokazao svoje nezadovoljstvo. Ataman je očigledno to primetio, pa je prišao svom igraču i počeo da viče na njega, pritom udaravši rukom po reklami koja se nalazila između Rakočevića i njega. To je dodatno iznerviralo Rakočevića, koji je odmah ustao sa svog mesta i počeo vrlo besno da „urla“ na Atamana i da mu se unosi u lice. U tim trenucima kada se učinilo da će Rakočević možda i nasrnuti na Atamana, u sukob se umešao tadašnji pomoćni trener Efes Pilsena Ufuk Sarica, koji je uz pomoć košarkaša Marija Kasuna, uspeo da odvoji Igora od trenera i nekako primiri situaciju.
Nakon utakmice Ergin Ataman je za turske medije objasnio sukob sa Rakočevićem i tada rekao da je Igor za njega završio svoju epizodu u dresu Efesa: „Igor je prešao granicu tolerancije. Uradili smo sve što je u našoj moći da prilagodimo igru tima kako bi on pokazao svoje kvalitete. Posle utakmice protiv Makabija Rakočevićeve šanse da ostane u timu su svedene na minimum. Za mene je najvažnije da je igrač disciplinovan i da je lojalan timu, što nisam primetio kod Igora. Predočiću čelnicima kluba celu situaciju i na njima je da odluče o daljoj Rakočevićevoj sudbini.“ Ipak, i pored reči Atamana, uprava kluba nije želela da završi saradnju sa Rakočevićem, pa je Igor ostao u Efesu narednih 18 meseci, dok je Ataman već tokom narednog leta smenjen sa mesta prvog trenera istanbulskog kluba.
Mnoga godina posle ovog sukoba Igor Rakočević je za srpske medije objasnio sukob sa Atamanom i zašto nije imao dobru saradnju sa ovim turskim trenerom: „Mi smo u jednom periodu imali dobru saradnju, pa malo lošiju. Nije to bilo ništa specijalno, jednostavno neki trener ti bolje leži, neki ne, sve je to normalno. Ataman je u suštini dobar trener, međutim u odnosu na neke druge stručnjake sa kojima sam tokom karijere imao fenomenalnu saradnju, sa njim to nije bio slučaj.“
Ergin Ataman je jedno vreme ljubiteljima košarke u Srbiji bio omražen zbog nekih vrlo nekorektnih izjava prema srpskim sportistima i navijačima, ali i zbog nekoliko sukoba sa srpskim košarkašima i trenerima, zbog čega je u jednom delu srpske javnosti okarakterisan kao neko ko ne voli Srbe. Ipak, budućnost je pokazala da su takve optužbe preterane i bez osnove, jer je u kasnijem delu karijere Ataman odlično sarađivao sa košarkašima iz Srbije, a posebno sa Vasilijem Micićem. Jedan od sukoba zbog kojeg su pojedini navijači u Srbiji imali loše mišljenje o Atamanu, bio je i onaj sa Igorom Rakočevićem, a kako je on izgledao možete se podsetiti na snimku koji je pred vama.