O „Princu Rima“ su gotovo sve priče ispričane. O njegovoj neverovatnoj tehnici, liderstvu, lojalnosti Romi u kojoj je proveo celu karijeru, o doprinosu reprezentaciji, o trofejima koje je osvajao i o ljubavi i poštovanju koje su navijači imali prema njemu… Mi se danas podsećamo jednog od poteza koji je postao gotovo zaštitni znak ovog legendarnog fudbalera. Zato putujemo u daleku 1998. godinu, tačnije 29. mart, na meč između Rome i Parme koji je završen bez pobednika, ali uz dobru, čvrstu igru i sa po dva gola u obe mreže. Roma je pogađala u prvom dok se Parma „vadila“ u drugom poluvremenu. Ipak, možda i najlepše sa ove utakmice dogodilo se već u desetom minutu. Tada je mlađani Frančesko Toti otvorio goleadu svojim remek delom…
Frančesko Toti je postigao prelep gol
Paulo Serđo je sa polovine Rome izbacio Totija duboko samog pred „velikog“ Bufona. Toti je trčao kao vetar praćen Sensinijem i Apolonijem. Bio je nešto brži i prvi je stigao do lopte. Ispred njega se pojavio Bufon i istrčao negde do peterca. „Princ“ je stigao loptu negde na ivici kaznenog prostora, a onda je levom nogom samo „bocnuo“ tako da ona u odmerenom luku preleti golmana Parme i zvrši u mreži, po sredini gola tačno ispod prečke.
Bio je to fantastičan šut. Potez za divljenje koji je italijanskog golmana broj 1 svih vremena ostavio u čudu. „Kako je ovaj klinac ovo uradio?“ kao da se pitao Điđi. A mladi Frančesko već je trčao ka najvatrenijim pristalicama „Vučice“ skidajući dres na atletskoj stazi, dok mu sa tribina skandiraju u ekstazi. Tako je rođen čuveni Totijev lob. Kasnije ih je bilo mnogo. Bilo je i onih važnijih, protiv Holandije, Lacija, Intera… ali ovaj, jedan od prvih, posebno je drag navijačima Rome.
Bilo je još mnogo, mnogo, golova ovog fudbalskog majstora. On je narednih gotovo dvadeset godina nosio dres Rome i uveseljavao navijače. Ipak, ovaj gol protiv Bufona budi neku posebnu vrstu nostalgije kada se tek rađala jedna fudbalska veličina kakva je Romina desetka. Podsetite se.