Karijera Mateje Kežmana krenula je onako kako bi svaki profesionalni fudbaler samo poželeo. Nakon potpisa za Partizan, sa 19 godina, postaje najbolji strelac lige, a na 54 utakmice postiže čak 33 gola, zbog čega postaje ljubimac navijača. Nakon odličnih partija u Partizanu, prelazi u PSV i tek tamo pokazuje svu raskoš svog talenta. U Holandiji je postigao preko sto golova za četiri sezone koliko je proveo na „Filips areni“, a tri puta je bio najbolji strelac lige. Navijači su ga i tamo obožavali. Dobio je nadimak „Betmen“, u mnogome zbog odlične saradnje sa Robenom koji je prozvan „Robin“, i sve je delovalo kao san za momka rođenog u Zemunu. A onda umesto da sve postane još bolje, čini se da je karijera krenula polako nizbrdo, iako je Kežman imao tek 25 godina kada je potpisao za Čelsi pod vođstvom Žozea Murinja…
Karijera nije išla kako je Kežman želeo
Potrugalac je forsirao taktiku sa jednim špicem. Mesto je bilo „zacementirano“ za Didijea Drogbu, pa je Mateja Kežman većinu vremena sedeo na klupi. Sa „Plavcima“ je osvojio titulu i kup, ali je bio frustriran zbog male minutaže i zbog čega se jednom prilikom po sopstvenom priznanju potukao sa Murinjom. Iz Londona je odmah naredne sezone otišao u Atletiko Madrid, gde se takođe zadržao samo jednu sezonu, a iz koje se pamti gol Kasiljasu, petom kroz noge u derbiju protiv Reala. Put ga je zatim odveo u Tursku gde je igrao veoma dobro u dresu Fenerbahčea i gde je opet postao omiljen među pristalicama kluba za koji igra. Nakon tri dobre sezone potpisao je za Pari Sen Žermen. Tu su tek usledili problemi…
Mateja Kežman nikako nije uspevao da igra u kontinuitetu. Temperamentnog Srbina ovo je strašno frustriralo. Uglavnom je ulazio sa klupe i priliku dobijao „na kašičicu“. To je dovelo do toga da Mateja svoje nezadovoljstvo pokaže javno. Sve se dogodilo u utakmici Francuskog kupa, početkom februara 2009. godine. Meč protiv Bordoa „Sveci“ su gubili od 17. minuta i nikako nisu uspevali da postignu pogodak za izjednačenje. Trener domaćih zato odlučuje da u 64. minutu iz igre izvede Kežmana koji je startovao duel, kako bi pokušao sa drugim opcijama…
Kulminacija nezadovoljstva protiv Bordoa
Ovo je bivši reprezentativac Jugoslavije i Srbije i Crne Gore toliko teško podneo. Mateja je izlazeći sa terena skinuo svoj dres sa brojem 14 i bacio ga na travu. Potom je otrčao u svlačionicu praćen zvižducima sa tribina, dok je njegov tim na kraju izgubio sa 3:0. Ovakvo ponašanje izazvalo je negativne reakcije navijača, ali i čelnika kluba. Mateja Kežman je ubrzo od svog kluba kažnjen suspenzijom od dva meča. U saopštenju je još stajalo: „Posle ovog perioda Mateja Kežman mora da dokaže upravi kluba da će ponovo moći da obuče dres prvog tima PSŽ-a.“
Kežman je odmah nakon incidenta izrazio žaljenje i izjavio medijima: „Želim da jasno kažem da volim klub. Želim i da se izvinim pristalicama sa kojima sam uvek bio u dobrim odnosima. Celu noć sam bio ljut na sebe…“ – rekao je između ostalog on tada. Tadašnji trener Pari Sen Žermena Pol Le Gven dodao je na sve: „Bilo je potrebno da pokažemo da je tako nešto nedopustivo. Kežmanov postupak je pokazivao nepoštovanje kluba.“
Jedno od najgorih pojačanja u istoriji PSŽ-a?
Mateja Kežman je ubrzo napustio PSŽ. Otišao je na pozajmicu u Zenit. Potom je još jednu polusezonu odigrao u Parizu, sa ništa boljim učinkom, da bi konačno, 3. novembra 2010. godine, sporazumno raskinuo ugovor sa klubom. Poslednjih par sezona, odigranih u Hong Kongu i Belorusiji, nisu vredne pomena u biografiji ovog napadača.
Sajt „goal.com“ napravio je jednom prilikom listu od 20 najlošijih pojačanja u istoriji Pari Sen Žermena. Na listi se, između ostalih, po mnogima nezasluženo, nalazi i Mateja Kežman, jer obzirom na priliku koja mu je pružena teško da je mogao da pokaže više. Podsetite se nezadovoljstva izmenom koje je 2009. godine Mateja Kežman pokazao bacivši dres Pari Sen Žermena na zemlju: