Bio je među najvećim košarkaškim talentima koji su se pojavili na ovim prostorima u poslednjih 30 godina. Košarci je poklonio dvokorak sa svojim potpisom. Zvali su ga „Harisov ulaz“. Uspeo je čak podeliti i sudije, pa su pravljene analize, kako bi se konačno zaključilo da se ne radi o „grešci u koracima“. Kad god bi Haris krenuo sa loptom na koš, dok je jednom nogom dva puta „naskakao“ protivnički igrači, ali ni saigrači, nisu znali šta će uraditi. Nekad je asistirao, nekad poentirao, retko grešio.
Haris Brkić je rođen 24. jula 1974. godine u Sarajevu. Košarkom je počeo da se bavi u sarajevskoj Bosni, kao desetogodišnjak. Bio je na pragu prve ekipe Bosne početkom 1992. godine, ali je onda odlučio da napusti Bosnu i pređe u Partizan. Pokojni profesor Aca Nikolić i legendarni trener Željko Obradović, čim su videli Harisa kako igra, odmah su odlučili da sa njim potpišu ugovor. U Partizanu mu je odmah po dolasku dodeljena uloga naslednika Predraga Danilovića, ali je ipak kao i većina mladih igrača u to vreme, prvo morao na “kaljenje” i to u čačanski Borac. 
Vratio se u Partizan na početku sledeće sezone i u Partizanu proveo narednih 6 sezona. Sa Partizanom je osvojio tri titule prvaka države i tri nacionalna Kupa, a u sezoni 1997/1998, predvodio je sjajnu generaciju „crno-belih“ do učešća na fajnal-foru Evrolige u Barseloni. Kad je preuzeo Budućnost 1998. godine, bivši trener Partizana Miroslav „Muta“ Nikolić imao je veliku želju da sa sobom dovede Harisa Brkića i Dejana Tomaševića. U nameri da dovede Tomaševića je uspeo odmah, a na kraju svoje prve sezone u Budućnosti, popularnom Muti se u Podgorici pridružio i Haris Brkić. Budućnost je 1999/2000 završila ne doživevši poraz u prvenstvu Jugoslavije, bila je to verovatno najveća dominacija u istoriji košarke na ovim prostorima, a Haris Brkić je bio jedan od najboljih igrača Budućnosti te sezone.
Haris je sezonu 2000/2001. počeo u Budućnosti, ali se onda vratio u “svoj” Partizan. Ubrzo pošto se vratio među „crno-bele“, 12.12.2000. godine, na parkingu ispred dvorane „Pionir“, posle treninga košarkaša Partizana, nepoznati napadač je pucao tri puta u glavu Harisa Brkića. Košarkaš je od zadobijenih povreda preminuo tri dana kasnije, a javnost je o razlozima ubistva, uglavnom nagađala. Košarkaška Evropa je bila u šoku, stradao je sportista koji nije bio sklon konfliktima.
Haris Brkić je sa mladom reprezentacijom Jugoslavije osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Turskoj 1996. godine, a bio je i povremeni član seniorskog državnog tima Jugoslavije. Za Partizan je odigrao 290 utakmica i deseti je na večnoj listi. Sa 3709 poena nalazi se na osmom mestu večne liste strelaca „crno-belih“.
U čast ovog izuzetnog igrača, svakog leta se održava memorijalni turnir mlađih kategorija koji nosi njegove ime, a na kome učestvuju klubovi za koje je nastupao u karijeri – Bosna, Partizan, Borac i Budućnost. Navijači Partizana i dan danas vrlo često tokom utakmica pevaju pesmu jednom od svojih ljubimaca Harisu Brkiću, momku koji je zaustavljen u nameri da ispuni svoje snove i koji je prerano otišao u legendu. Uživajte u nekim od najboljih poteza u karijeri košarkaškog umetnika Harisa Brkića.