1. septembra 2015. godine, posle 45 dana priprema za Evropsko prvenstvo čija se završnica igrala u francuskoj, selektor Srbije Aleksandar Đorđević odredio je kojih će 12 igrača na šampionatu kontinenta predstavljati u tom trenutku zvaničnog vicešampiona sveta. Samo nekoliko dana pred početak prvenstva, Đorđević je odlučio da na prvenstvo ne povede Nemanju Dangubića i Vladimira Štimca.
„Bila je ovo veoma teška odluka, sigurno jedna od najtežih. Nemanja Dangubić i Vladimir Štimac su fantastično radili i ponašali se od prvog dana pripremnog perioda. Zaista su i ovoga puta odlučivale nijanse. Oni su svakako dokazali da su deo ovog tima i da na njih računamo u budućnosti. Ponoviću po ko zna koji put da mi je žao što ne mogu svi da igraju na Evropskom prvenstvu, već samo njih 12.“ – rekao je o svojoj odluci „Sale Nacionale“. I dok je ovakva odluka negde i bila očekivana, jer su prednost u odnosu na Štimca dobili Raduljica, Kuzmić i Erceg, a u odnosu na Dangubića Kalinić, Simonović i Milosavljević, ono što se potom dogodilo iznenadilo je mnoge koji nisu poznavali prilike u srpskoj nacionalnoj selekciji, ali i koji nisu bili upoznati sa karakterom i ljubavlju prema domovini Vladimira Štimca.
Momak koji nikada po igračkom kvalitetu nije bio među najvažnijim igračima u srpskoj selekciji, ali i koji je možda manjak igračkog kvaliteta nadomešćivao neverovatnom borbenošću i odnosu prema dresu sa nacionalnim grbom kakav je retko koji drugi igrač u istoriji imao, oglasio se posle odluke selektora Đorđevića: „Žao mi je što neću uzeti zlato, ja mislim da će ovi momci biti šampioni! Saletu i njima želim sve najbolje, mnogo zdravlja i sreće. Što se tiće mene i mog odnosa prema grbu, uvek ću se rado odazvati na svaku akciju reprezentacije, pa bilo to i za trening. Živeli!“ – izjavio je Vladimir Štimac. On je ovom izjavom pokupio dodatne simpatije srpske javnosti, koja je posebno isticala da je za veliko poštovanje odnos koji popularni Štiki ima prema nacionalnom dresu, posebno u vremenima kada košarkaši zarađuju ogromne svote novce i kada mnogi od njih pre biraju da leto provedu odmarajući sa porodicom nego „krvareći“ u reprezentativnom dresu. Isticali su tada mnogi kojima je reprezentacija Srbije u srcu, da je Vladimir Štimac zaslužio zbog svog odnosa prema reprezentaciji i borbenosti koju je uvek prikazivao kada je dobijao priliku da zaigra za Srbiju, da bude u nacionalnom timu na prvenstvu Evrope i da kada bi svi srpski sportisti imali odnos prema nacionalnom timu kao što ima on, reprezentacije Srbije beležile još bolje rezultate.
Bez Vladimira Štimca u timu, reprezentacija Srbije je na Evropskom prvenstvu na kraju osvojila „samo“ četvrto mesto, a ispostaviće se kasnije da je Evropsko prvenstvo 2015. godine bilo jedino veliko takmičenje koje je u „eri“ Aleksandra Đorđevića propustio Vladimir Štimac. „Bio je veliki primer odnosa srpskog igrača prema dresu reprezentacije!“ – rekao je „Sale Nacionale“ o Vladimiru Štimcu, pošto je Štimac odlučio 2017. godine da okonča reprezentativnu karijeru.
Kada jednog dana bude završio košarkašku karijeru, o igračkim kvalitetima Vladimira Štimca će se verovatno voditi polemika. Neki će ih više hvaliti, neki manje, za neke će Vladimir Štimac da bude odličan igrač, za druge možda „samo“ dobar ili prosečan, ali ono što sigurno niko neće osporavati i što će verovatno mnogima biti prva asocijacija na Štimca jeste njegov odnos prema dresu reprezentacije, za koji se slobodno može reći da je tih godina u svetu košarke retko ko imao.