Mečevi Maksa Šmelinga i Džoa Luisa su bili daleko više od borbe za boksersku titulu profesionalnog prvaka sveta. Mečevi njih dvojice obeležili su sukob Sjedinjenih Američkih Država i Nacističke Nemačke. Iako je Maks Šmeling bio protivnik Nacista i Adolfa Hitlera, Gebelsu i njegovoj propagandnoj mašineriji to nije smetalo da kroz Šmelinga vrše svoju propagandu. I u Americi i u Nemačkoj borba sa Džo Luisom bila je označena kao sukob dobra i zla. Šta je u tome dobro, a šta zlo, zavisilo je od ugla, odnosno zemlje, gledanja.
Maks Šmeling je senzacionalno trijumfovao
Prvi meč između Šmelinga i Luisa održan je 19. juna 1936. godine. Šmeling je u ring ušao kao apsolutni autsajder. Njegove šanse za trijumf su pre meča procenjene na 10 prema 1. Tako da se sve sem lake pobede Luisa smatralo velikim iznenađenjem. Ipak, u 12. rundi meča, pred 60.000 gledalaca u Njujorku na rasprodatom „Jenki“ stadionu i dok 57.000.000 ljudi u SAD-u sluša radio prenos, sevnula je Šmelingova desna ruka i na podu se našao do tada u 27 borbi neporaženi Džo Luis. Ranije tokom borbe Šmeling je već slao na pod Luisa. Ipak, ovog puta je bilo drugačije, jer Džo Luis nije uspeo da ustane. Tim udarcem Maks Šmeling je utišao 60.000 gledalaca u Njujorku i napravio jednu od najvećih senzacija u bokserskoj istoriji, iako je pre meča najavljivao trijumf i tokom borbe bio mnogo bolji borac i po prvi put u karijeri poslao Luisa u nokdaun.
Nacistički režim proglasio je tu pobedu Šmelinga simbolom „arijevske nadmoći“. Hitler je linčo čestitao Šmelingu. On je poslao cveće njegovoj supruzi, uz čestitke od srce na Maksovoj pobedi. Iako je često korišćen u propagandi, iako se javno zahvaljivao Hitleru i govorio da je on „bio sa njim dok je boksovao“, Maks Šmeling nije bio nacista. Njegov trener Džo Dejkobs je bio Jevrej, a supruga Ani Ondra bila je filmska zvezda iz Češke. On se jeste nekoliko puta sastao sa Adolf Hitlerom i imao nekoliko dugih razgovora sa ministrom informisanja Gebelsom, ali je Naciste prvi put ozbiljno naljutio već 1935. godine. Tada je odbio da se učlani u Hitlerovu partiju, da otpusti trenera i da se razvede od Ani Ondre…
Revanš meč
Zanimljivo je da je za vreme zloglasne Kristalne noći, kada su Nacisti u Berlinu spaljivali knjige i redom palili sinagoge, Šmeling sa prezirom napustio glavni trg. On je u kući sakrio dva jevrejska dečaka ispred raspomamljenih Nacista. Uticaj je koristio i za spasavanje nekoliko jevrejskih prijatelja od koncentracionih logora. Sa druge strane Džo Luis je bio potpuno posvećen boksu. On je titulu povratio 1937. godine pobedom nad Bredokom. Ipak, tada je naglasio da neće sebe smatrati šampionom sve dok ne pobedi Šmelinga. Njihov revanš meč je održan 1938. godine na istom mestu, „Jenki“ stadionu u Njujorku. Ipak, za razliku od 1936. godine kada je Šmeling imao simpatizere i u Americi, te 1938. godine svi su navijali za Luisa. Taj „Meč veka“ završen je odmah na početku. U prvoj rundi razjareni „Crni Bombarder“ Džo Luis nokautirao je Šmelinga i bacio Ameriku u delirijum.
Trijumf Luisa je u Americi dočekan euforično. Javnost je bila presrećna što je „Crni Bombarder“ nokautirao tog „Nacistu“. Još pre meča borba je u SAD-u prikazana kao sukob dobra i zla, a tadašnji predsednik SAD-a Frenklin Ruzvelt je čak pozvao Luisa u Belu kuću i tom prilikom mu rekao da „mora“ da pobedi Šmelinga. Zanimljivo je da su se nakon meča Nacisti potpuno distancirali od Šmelinga. Oni su smatrali da ih je on obrukao i ponizio porazom od Luisa. „Kad sad razmišljam o tome, skoro da mi je drago što sam izgubio. Zamislite samo kako bi bilo da sam pobedio i tako se vratio u Nemačku. Nacisti bi mi dali orden, iako nisam imao ništa sa njima, a posle rata bih možda bio proglašen za ratnog zločinca.“ – Rekao je Maks Šmeling 1975. godine.
Maks Šmeling i Džo Luis su ostali veliki prijatelji do kraja života
Nakon rata Maks Šmeling je teško preživljavao, iako je u narodu postao heroj zbog prethodnog otpora Nacistima, i bio je primoran da se vrati u ring zbog novca. Borio se još pet puta, pre nego što je 1948. godine porazom od Valtera Nojsela okončao karijeru. Karijeru je završio sa 43 godine i sa 56 pobeda u 70 mečeva, uz 39 nokauta. Maks Šmeling je zarađeni novac u borbama posle rata iskoristio da kupi licencu firme „Koka Kola“ u Nemačkoj. Na taj način je uspeo da se obogati. Osim toga, maksimalno je koristio svoje ime i stečenu popularnost, da obezbedi sebi dodatne prihode.
Sama borba sa Džo Luisom donela je Šmelingu i više od slave. Donela mu je neraskidivo prijateljstvo sa „Crnim Bombarderom“, koje je trajalo do Luisove smrti 1981. godine. U trenucima kada je Luis osiromašio i kada je nekadašnjem heroju nacije Amerika okrenula leđa, za njega se zauzeo Šmeling i pokazao koliko je veliki čovek. U tajnosti je nekoliko puta poklanjao novac legendarnom šampionu i pomogao mu da „pregura“ teške dane. Kada je Džo Luis preminuo 1981. godine, Maks Šmeling je platio sve troškove oko sahrane ovog bokserskog velikana.
Rivalstvo Šmelinga i Luisa je jedno od najvećih u istoriji boksa. Osim po spektakularnim borbama u ringu, ovo rivalstvo pamtiće se i po neobičnom i neraskidivom prijateljstvu u teškim vremenima koje je trajalo decenijama.