Inter je u grupnu fazu Lige šampiona 2010. godine završio kao drugi, tri boda iza Barselone, a ispred Rubina iz Kazanja i kijevskog Dinama. Do finala je još savladao Čelsi 2:1 i 1:0, zatim u četvrtfinalu CSKA iz Moskve sa po 1:0 u obe utakmice i u polufinalu Barselonu sa ukupnih 3:2 posle minimalnog poraza od 1:0 u Kataloniji. A onda je usledilo cuveno finale sa Bajernom…
„Nero-azuri“ su tog 22. maja 2010. godine po treći put postali prvaci najprestižnijeg fudbalskog takmičenja, i to prvi put posle 1965. godine. Čini se da je za taj uspeh najzaslužnija taktika “gospodina posebnog”, Žozea Murinja čija je ekipa još jednom demonstrirala kako se opreznom, nešto tvrđom igrom i jednostavnošću ostvaruju najviši uspesi. Te noći mu je u ostvarenju cilja najviše pomogao argentinski napadač Dijego Milito, koji je dva puta lomio čuvare i sjajno završavao prelepe akcije, tresući mrežu Bavaraca u 35. i 70. minutu. Obe ekipe ušle su u meč veoma oprezno, mada je od uvodnih minuta Inter bio nešto agresivniji. U 5. minutu Milito je imao otvoren prostor ispred sebe, međutim nije uspeo da usmeri loptu ka praznom prostoru u šesnaestercu Bavaraca. Nemačka ekipa naopasnije napade izvodila je po desnoj strani gde Kivu nije uspevao da neutrališe prodore Robena. U 18. minutu Snajder je, iz slobodnog udarca sa nešto manje od 30 metara šutirao direktno na gol, ali golman But uspeo je da umiri loptu. Pet minuta kasnije Bajern je samo zapretio preko Olića i Robena. Iako su Bavarci imali daleko veći posed lopte, ekipa trenera Luja van Gala matirana je u svega četiri poteza u 35. minutu. Ispucavanje lopte od strane golmana Cezara Milito je iskoristio da je glavom spusti do Snajdera, a mozak ekipe nero-azura odmah mu je vratio, što je Argentincu bilo dovoljno da, primivši je između dvojice čuvara – varkom u trku zbuni Buta a onda iznad njegove glave lukavo pošalje loptu u mrežu Bajerna za vođstvo od 1:0. Van Gal je nastavio mirno da sedi, a Murinjo je nešto na brzinu upisao u tefter i partija šaha mogla je da se nastavi. Posle samo 15 sekundi igre u drugom poluvremenu, Van Galova ekipa propustila je fantastičnu priliku da poravna rezultat. Miler je ušao u kazneni prostor Intera i dobio loptu, ali nije uspeo da reaguje kako se nadalo oko 25.000 navijača Bajerna na tribinama Realovog stadiona. 
Minut i po kasnije napadač Intera, Pandev posle asistencije Milita nespretno je reagovao u pokušaju da uputi udarac na gol Bavaraca Bila je to više nego dobra najava uzbuđenja koja su usledila, a dva su priredili u nastavku znatno živahniji Bavarci – najpre je Kambijaso morao da spašava gol Intera posle šuta Lama, a onda je sjajan udarac Robena naišao na još bolju intervenciju Žulija Cezara za jednu od najlepših odbrana, a svakako najbitniju u dotadašnjem delu karijere. Kako su redovi nero-azura počeli da se povijaju pred naletima rivala po krilu, Murinjo je u 68. minutu odlučio da kapitena Zanetija povuče na mesto levog beka, a dotadašnji starter Kivu svoje mesto u postavi ustupio je Dejanu Stankoviću koji je zaigrao kao zadnji vezni i tako zabeležio jubilarni 75. nastup u Ligi šampiona. Pitanje pobednika rešeno je u 70. minutu. Olić je šutirao ka golu Intera ali je Kambijaso uspeo da izbije loptu pre nego je ova stigla do golmana ekipe sa severa Italije. Otvorila se kontra i loptu je, na dvadesetak metara od gola Bajerna prihvatio Milito. Usledila je majstorska egzekucija u kojoj je defanzivac Bajerna ostao ukopan na način na koji to nije dostojno igrača koji nastupa u finalu Lige šampiona, a Milito je novim pogotkom u levi ugao Butovog gola poveo Inter ka slavlju. Uzaludni su bili pokušaji Bavaraca da postignu gol, jer je čvrsta odbrana pod komandom Majkona i Lusija ostala dosledna besprekornom obavljanju posla. „Posebni“ je, kao što je to prethodno uradio sa Portom, ponovo odveo ekipu do evropskog trona, a kraj karijere na klupi Intera začinio je izvođenjem Milita iz igre u 90. minutu, kako bi sjajni Argentinac dobio zaslužene ovacije sa tribina stadiona Santijago Bernabeu.
Trener Intera Žoze Murinjo čekao je na titulu u Ligi šampiona od 2004. godine, kada je na vrhu Evrope bio sa ekipom Porta. On je tako postao treći trener u istoriji koji je ovo takmičenje osvojio sa dve ekipe (pre njega Ernst Hapel i Otmar Hicfild). Argentinac Dijego Milito bio je raspamećen od radosti posle duela sa Bajernom, pa je istakao da ništa slično nije doživeo. „Mislim da nikada u životu nisam osetio ovoliko uzbuđenje i sreću nego posle postignutih golova. Ovaj trofej prvo posvećujem našem predsedniku Masimu Moratiju, koji je dugo čekao na ovaj trenutak… 
Imam 30 godina i dugo sam čekao da osvojim pehar kao što je ovaj, ali fudbal je takav da ti uvek daje šansu da se dokažeš. Nemam reči da se zahvalim Moratiju i naravno Murinju.“ – rekao je heroj “Nero-azura”. Šef stručnog štaba Bajerna Luj van Gal istakao je da je Inter zasluženo osvojio Ligu šampiona. „Nismo bili dovoljno dobri da uspostavimo našu igru, a Inter je odlično odreagovao i iskoristio šanse. Zasluženo je prvak Evrope, jer su njegovi igrači davali golove u odlučujućim trenucima.“ – naglasio je Van Gal. Trener Intera Žoze Murinjo u suzama je završio konferenciju za medije posle trijumfa u finalu Lige šampiona, ali se na taj način i oprostio od italijanskog kluba. „Želim da budem jedini trener koji je sa tri različita kluba osvajao Ligu šampiona, ali voleću ovaj Inter zauvek. Ovaj trenutak je predivan i ne bi trebalo da se spuštamo na zemlju, nego da uživamo u radosti i uspehu. Hvala vam svima i nemojte da zaboravite nikoga, od ekonoma do predsednika! Želim da se oprobam u Realu.“ – rekao je Murinjo.
Englez Hauard Veb držao je čas iz suđenja u Madridu. Bilo je to jedno od najbolje suđenih finala Lige šampiona. Tome je doprineo i veoma mali broj prekršaja, svega 20, zatim samo tri kartona i nijedan ofsajd. Veb je znao da prepozna svaku situaciju, pravovremeno je prekidao igru, odnosno puštao da se razvije. Organizatori finala 55. Lige šampiona izneli su prve procene da je utakmicu putem TV ekrana uživo ispratilo više od 170 miliona navijača! Holanđanin Vesli Snajder proglašen je za najboljeg igrača finalne utakmice Lige šampiona po izboru zvaničnog sajta UEFA. Fantastični vezista Intera bio je pokretač gotovo svih akcija italijanskog kluba, pošto je bio glavni distributer lopti za napadački trio Eto – Pandev – Milito. Preciznije, Snajder je asistirao za vodeći pogodak, imao je četiri udarca u okvir gola i jedan van okvira, napravio je jedan prekršaj, ali je četiri puta bio fauliran. Zbog toga je dobio ocenu 4,2, dok je dvostruki strelac i zvezda večeri Dijego Milito ocenjen s 4,1. Posle madridskog finala, ekipa Intera se, čim je avionom stigla u Milano, ujutru u pet sati, odmah uputila autobusom na San Siro, gde ih je dočekalo oko 40.000 navijača. Erupcija oduševljenja izbila je kada je na teren izašao kapiten tima Havijer Zaneti sa pobedničkim peharom u rukama, tačno u momentu izlaska sunca, u 6.07 sati. Najglasnije je pozdravljen Interov napadač Dijego Milito, koji je postigao oba gola u finalu. Interov trener Žoze Murinjo, koji je karijeru posle ove utakmice nastavio u Real Madridu, nije se pojavio na San Siru. Podsetite se Militovih majstorija sa ovog velikog finala Lige šampiona: