Dejan Milovanović je bio jedan od onih fudbalera koji su u mladosti obećavali, i ispunili očekivanja. Sin Đorđa Milovanovića („Đoka bomba“), poznatog po snažnom šutu, Dejan je nasledio oca u stilu igre, u šutiranju sa distance, u slobodnim udarcima, u kreativnosti i odgovornosti. Rođen je 21. januara 1984. u Beogradu. Ponikao je u omladinskoj školi Crvene zvezde. Brzo je napredovao i debitovao za prvi tim Zvezde u novembru 2001. godine, sa svega 17 godina. Uporedo sa generacijom ’84 došao je da bude jedan od lidera tog talasa mladih igrača, imenima kao što su Boško Janković, Dragan Mrđa, Dušan Basta, Marko Perović…
Dejan Milovanović je postigao spektakularan gol
Milovanovićova pozicija je bila centralni vezni – požrtvovan, sa vizijom igre, sa dobrim pasom, ali ono što ga je najviše izdvajalo bilo je snažan šut sa distance i efikasni slobodni udarci. Te karakteristike su ga činile opasnim ne samo kada je ulazio u završnice napada, nego i iz daljine kad bi imao prostora da „raspali“ po lopti, kao što će se videti u utakmici protiv Kjeva. U prvom meču prvog kola Kupa UEFA 2002. godine, Zvezda je dočekala Kjevo u Beogradu. Rezultat je bio 0:0. To je ostavilo sve otvoreno za revanš…
Drugi meč se igrao u Veroni, na stadionu „Bentegodi“. Kjevo je želeo da koristi prednost domaćeg terena, ali Zvezda nije došla da se brani, već da igra. Igra je bila čvrsta, sa dosta borbe na sredini terena, a Zvezda je polako preuzimala inicijativu. Prvi gol je postignut u 70. minutu. Ivan Gvozdenović koristi stopostotnu šansu, posle kontranapada i postiže pogodak za nadu svih Zvezdaša. Ali pravi momenat koji se pamti desio se u 85. minutu. Tada Dejan Milovanović, sa distance od preko 25 metara, ispaljuje moćan šut, pravi projektil ka golu Kjeva, koji golman Lupateli nije uspeo da zaustavi. Taj pogodak je postavio konačan rezultat 2:0, dovoljan da Zvezda prođe dalje, jer je prva utakmica bila nerešena.
Gol za večnost
Ovaj gol je više od gola. On simbolizuje značaj mladih snaga u Zvezdi početkom 2000-ih, ali i Milovanovićevu ulogu. Biti centralni vezni, ali i sa sposobnošću da utičeš na utakmicu kada se raspline prilika, takvi igrači se pamte. Te večeri u Veroni, on nije bio samo lider, nego kreator, strelac, neko ko donosi rešenje kada se utakmica lomi. Navijači su ga zapamtili po tome što je koristio svoj šut: iz slobodnih udaraca znao je da pogodi izvan šesnaesterca ili čak preko zida, sa distance udarao precizno, jakim šutem, često kad se od njega to ne očekuje, a u trenucima kada je potrebno. Karijera Dejana Milovanovića bila je bogata. Tri šampionske titule, četiri nacionalna kupa sa Zvezdom, prelazak u inostranstvo (Lans), povratak u Zvezdu, pa kasnije i u Panionios, Voždovac.
Na žalost, Dejan je preminuo 16. septembra 2025. godine, tokom utakmice veterana, igrajući za Zvezdaru protiv PKB-a. Prvo je postigao gol u 7. minutu, a potom, pri izvođenju jednog kornera, izgubio svest i ubrzo preminuo. U medijima se navodi da je uzrok bio srčani udar.
Milovanović ostaje upamćen kao vođa i kapiten, stručnjak za šuteve sa distance, za slobodne udarce, fudbaler koji je umeo da preuzme odgovornost u važnim momentima. Gol iz Verone protiv Kjeva je jedan od onih momenata koji ne bledi. On pokazuje sve ono što je Dejan bio: mlad, hrabar, talentovan, i prkosan. U sećanjima navijača Zvezde i fudbalske javnosti, on će živeti baš takav kakav je bio te večeri u Veroni…