Tradicionalni, 23. “Akropolis kup“ u Atini, odigran 2010. godine, završen je neslavno. Utakmica između Grčke i Srbije, koja je trebalo da bude kruna trodnevnih borbi na turniru, prekinuta je dva minuta pre kraja zbog opšte tuče na terenu iz koje se najviše pamti kako je kapiten Srbije Nenad Krstić pogodio stolicom u glavu grčkog centra Janisa Burusisa.
Grčka je bolje otvorila meč, ali je Srbija do kraja prve i početka druge četvrtine uspela da nadoknadi minus. Domaći tim ponovo je povezao redove i uspeo da dođe do minimalne prednosti, pre svega pojačanom odbranom. Miloš Teodosić je i pored jake i često “prljave” odbrane rivala u drugom poluvremenu šutevima iz daljine svoju ekipu održavao “u životu“. Ipak, već u drugom poluvremenu je na terenu postalo vrlo napetu, bila je primetna velika nervoza u oba tima. Bilo je i dosta sumnjivih sudijskih odluka, zbog čega je Dušan Ivković prigovarajući sudijama zaradio čak dve tehničke greške i isključenje, nekoliko minuta pre početka skandaloznog incidenta.
Dva i po minuta pre kraja susreta na terenu je došlo do opšte tuče, koja je nastala posle koškanja Miloša Teodosića i kapitena Grčke Antonisa Focisa. Grk je tokom koškanja pljunuo srpskog plejmejkera, a onda su im se u incidentu “pridružili” Kešelj i Carcaris, što je bila inicijalna kapisla za opštu „šorku“ na terenu. U raspravu su se umešali gotovo svi igrači obe selekcije, a prednjačio je i po gabaritu najveći, centar Grčke Sofoklis Skorcijanitis, koga niko nije mogao da zaustavi. Miloš Teodosić je pokušao da smiri momka sa kojim je nekoliko godina igrao zajedno u istom klubu Sofoklisa Skorcijanitisa, ali nije uspeo, a “Sofovim” nasrtajem na Rašića sve je dodatno eskaliralo. U sukob se tada umešao i tokom karijere uvek smireni kapiten Srbije Nenad Krstić, koji je nekoliko puta udario najkrupnijeg čoveka na terenu direktno u glavu, a ovaj je pokušao odmah da mu uzvrati. Tada je ostatak obe ekipe probao da ih razdvoji, ali već je bilo kasno. Nenad Krstić je bežeći od “Sofoa” pokušao da se zaštiti uzevši stolicu, ali je onda umesto Skorcijanitisa pogodio u glavu centra Grčke Janisa Burusisa, koji nije bio u protokolu meča zbog povrede šake. Burusis koji je dobio rasekotinu po glavi je tada izgubio živce i pokušao da se fizički obračuna sa kapitenom Srbije, a oko pet hiljada zapanjenih gledalaca u atinskoj olimpijskoj areni je gledalo kako se košarkaši dva tima tuku. Dvoje, troje njih je čak ušlo na teren u nameri da se uključi u tuču, ali su brzo izbačeni iz dvorane.
Pre nego što su ih konačno razdvojili, košarkaši su se tukli i na izlasku sa terena, u tunelu koji vodi u svlačionice, a grčki košarkaši krenuli su za članovima rivalske ekipe u nameri da “raspravu” dovrše u prostorijama za presvlačenje, ali je sve konačno prekinuto naporom redara i članova stručnih štabova. Pošto su obe ekipe napustile teren pre poslednjeg zvuka sirene, arbitri su odlučili da se utakmica ne nastavi i Grčka je slavila pošto je u trenutku prekida vodila sa 74:73. Tadašnji kapiten “orlova” Nenad Krstić priveden je posle tuče, ali je posle razgovora sa grčkim vlastima pušten na slobodu, a Burusis je na nagovor Dušana Ivkovića odustao od pokretanja tužbe protiv Krstića.
“Posle svega što se desilo svi smo pod emocionalnim nabojem. Teško je analizirati utakmicu. Ali, to je sada najmanje važno. Ovaj incident nikome nije bio potreban. Odgovornost snose igrači oba tima, a posebno oni koji su ušli sa klupe na teren. Do toga nije smelo da dođe. Ali, sve je prouzrokovano izuzetno lošim suđenjem. Do sada smo u pripremnom periodu odigrali devet utakmica i ni u jednoj nismo imali niti jednu tehničku grešku. To može da se proveri u zapisnicima. Ovde je već na prvo širenje ruku Pauniću dosuđena prva tehnička greška. Meni su i prva i druga tehnička greška dosuđene u nekoj normalnoj komunikaciji sa sudijom. Postojala je određena nervoza. Verovatno da sam bio na terenu, pretpostavljem da bih to iskontrolisao na neki drugačiji način. Pošto sam osim naših, trenirao i mnoge igrače iz grčkog tima, nadam se da će sve da se smiri i da će ti mladi ljudi nastaviti da budu dobri prijatelji, u duhu velikog prijateljstva srpskog i grčkog naroda.” – bio je prvi komentar incidenta tadašnjeg selektora “Plavih” Dušana Ivkovića, a potom je objasnio kako je izgledao sam incident iz njegovog ugla:
„Najiskrenije mislim da se Krstić uplašio situacije i nekoliko polugolih navijača koji su uleteli na teren. U samoodbrani je podigao stolicu i ona mu je u tom strahu ispala i zakačila Burusisa.“ Grci su sa druge strane imali drugačije viđenje incidenta, a za to je imao uticaj i sukob igrača Olimpijakosa i Panatinaikosa tokom te sezone, koji je bio na vrhuncu kada je Dijamantidis tokom trećeg meča finala plej-ofa grčkog prvenstva pljunuo Teodosića. “Napišite slododno da je Teodosić dobar momak.” – ironično je poručio tada “Grčki dijamant” Dimitris Dijamantidis. “Postoje ljudi koji jedu hleb u Grčkoj, a stalno stvaraju probleme. Mi ne smemo da zatvorimo oči pred tim pojavama. Postoje talentovana grčka deca i neko mora da shvati da bi njima trebalo dati novac, a ne onima koji ga ne zaslužuju.” – rekao je za grčke medije njegov saigrač iz kluba i reprezentacije Kostas Carcaris, koji je svojom izjavom aludirao na Miloša Teodosića.
Situaciju je na kraju pokušao da smiri glavni akter sukoba Nenad Krstić: “To je ružno, ali se dešava u sportu. Neke ranije odluke unele su nervozu u utakmicu. Došlo je do nepotrebnog sukoba. Nikad nije lepo videti to na terenu, a kamoli protiv Grčke, gde igraju mnogi naši igrači. Teško je reći ko je kriv, ali ja sam izvukao najdeblji kraj. Pokušao sam da se izvinim Burusisu posle utakmice, jer nisam hteo nikoga da pogodim. Uradio sam to u afektu, ali sam se branio.” – bile su prve Nenadove reči posle incidenta.
Presudu je na kraju donela FIBA, koja je odlučila da Miloša Teodosića, Nenada Krstića, Sofoklisa Skorcijanitisa i Antonisa Focisa označi kao krivce za incident i kazni ih sa zabranom igranja na prvih nekoliko mečeva Svetskog prvenstva, koje se održavalo te godine u Turskoj. Kako je izgledao incident koji svakako nije bio u duhu tradicionalnog prijateljstva dva naroda, a u kojem su “radile” pesnice, kung-fu udarci, a i poletela je jedna stolica, možete se podsetiti u snimku koji je pred vama.