Nik Anderson - Karijera stala u četiri slobodna bacanja

Nik Anderson – Karijera stala u četiri slobodna bacanja

U sezoni 1994/95 ekipa Orlando Medžika bila je najbolji tim Istočne konferencije NBA lige, reklo bi se na veliko zadovoljstvo većine fanova. Mlada ekipa koju su predvodili Šekil O’Nil i Peni Hardavej, a u kojoj su važne uloge igrali i Nik Anderson, Horas Grent, Denis Skot i Brajan Šo, igrala je vrlo atraktivnu košarku te sezone, zbog čega je prikupila simpatije gotovo svih ljubitelja NBA lige. Osim što su igrali prelepu košarku, oni su igrali i veoma takmičarski, pa iako je ekipa bila veoma mlada, nikoga nije iznenadilo kada su preko Bulsa sa tek iz penzije vraćenim Džordanom, uspeli da se plasiraju u veliko NBA finale. A tamo ih je čekala ekipa aktuelnih šampiona Hjuston Roketsa…
Orlando je imao bolji skor u regularnoj sezoni, pa je imao i prednost domaćeg terena u finalnoj seriji, koja je otverena duelom na Floridi 7. juna 1995. godine. Iako je Hjuston imao odličnu ekipu koju je predvodio legendarni Hakim Olajdžuvon, mnogi ljubitelji NBA lige verovali su da Orlando može do titule, a već na startu prvog duela činilo se da takva verovanja nisu pogrešna. Igrala je ekipa Medžika odlično, imala je dvocifreno vođstvo i pomislili su mnogi da će povesti u finalu, ali… Hjuston kreće mnogo bolje u drugom poluvremenu, pravi preokret i ubedljivo slavi u trećoj četvrtini. Ipak, Orlando se vraća u poslednjem periodu i potom sledi vrlo neizvesna završnica, u kojoj su domaći košarkaši ušli sa 3 poena prednosti u poslednji minut regularnog dela.

Nik Anderson je imao priliku da postane junak trijumfa Orlanda.
Nik Anderson je imao priliku da postane junak trijumfa Orlanda.

Naredni napad domaćih potrajaće skoro ceo minut, jer će posle svakog promašaja uslediti ofanzivni skok, pre nego što će na nešto više od 10 sekundi do kraja Robert Ori faulirati Nika Andersona. Bili su domaći navijači “u delirijumu”, neki su već i počeli da slave trijumf, jer je tim za koji navijaju imao tri poena prednosti i dva slobodna bacanja za košarkaša koji ima preko 70% uspešnosti sa penala, a na semaforu je bilo tek nešto više od 10 sekundi do kraja. Pomislili su mnogi da nema šta da krene po zlu, ali mimo svih očekivanja Nik Anderson je vrlo nesiguran sa linije za slobodna bacanja i promašuje oba penala. Ipak, tada se sreća malo osmehuje Andersonu i lopta posle odbitka završava ponovo u njegovim rukama, pre nego što ga igrači Roketsa opet fauliraju, a na semaforu je ostalo tek manje od 8 sekundi do kraja. Nik Anderson se ljuti na sebe zbog prethodnih promašaja, ali ga saigrači bodre i pomislili su mnogi da nema šanse da ponovo promaši oba penala u situaciji gde je samo jedan pogodak donosio domaćinu gotovo nedostižnu prednost. Međutim…
Pošto je u prva dva pokušaja bio “kratak”, Nik Anderson ovog puta šalje loptu jače, ali i prejako, pa opet beleži oba promašaja sa linije za slobodna bacanja. Anderson je bio “besan” zbog promašaja, ali će oni dodatno dobiti na značaju pošto gosti uhvate loptu, a onda posle tajm-auta Keni Smit pogodi trojku iz veoma teške pozicije i odvede meč u produžetak, u kojem će dodatnu “so na ranu” Orlandu sipati Hakim Olajdžuvon pogotkom za trijumf na tri desetinke pre kraja. Bio je to šokantan rasplet meča, posle kojeg mladi tim Orlanda nije uspeo da se oporavi do kraja te serije i posle tri poraza u narednim susretima “počišćen” je u finalu. Svima je bilo jasno da najveću krivicu za takav ishod finala snosi Nik Anderson, ali će se posledice njegovih promašaja tek osetiti u Orlandu…

Nik Anderson je promašajima sa linije za slobodna bacanja postao tragičar prvog meča finala NBA lige 1995. godine.
Nik Anderson je promašajima sa linije za slobodna bacanja postao tragičar prvog meča finala NBA lige 1995. godine.

Iako su i naredne sezone igrali dosta dobro, Majkl Džordan je igrao prvu punu sezonu posle povratka iz košarkaške penzije, u kojoj je bio briljantan, pa ekipa Orlanda nije imala nikakve šanse da dođe do finala lige. Uz to, počeli su da se pojavljuju problemi u ekipi, Šekil O’Nil je bio nezadovoljan, atmosfera više nije bila kao prethodnih godina, pa će se ekipa Orlanda ubrzo “raspasti”, jer će Šek otići u Lejkerse, a Peni Hardavej početi da ima velikih problema zbog učestalih povreda, posle kojih neće biti ni senka igrača kao nekad. Tako će za samo nekoliko godina ekipa Medžika proći put od kandidata za titulu do ekipe kojoj je uspeh ako se plasira u plej-of, a mnogi smatraju da bi sve bilo drugačije da je Nik Anderson pogodio bar jedno od četiri slobodna bacanja u prvom meču NBA finala protiv Hjustona.
Nije samo franšiza Medžika bila “žrtva” promašaja Andersona, jer je i njegova karijera posle tih promašaja krenula silaznom putanjom. Ubrzo je od jednog od najboljih šutera u ligi postao ispod prosečan šuter, a posebno su promašaji protiv Hjustona uticali na njegovu uspešnost i samopouzdanje sa penala u nastavku karijere, jer će ubrzo postati jedan od najgorih penaldžija u ligi sa procentom uspešnosti od ispod 50%. Da sve bude gore, takav rasplet se dogodio pošto je Nik Anderson odličnom igrom u finalu Istoka i savršenom odbranom nad Džordanom bio među najzaslužnijima što se Orlando plasirao u veliko finale, ali sve to je vrlo brzo palo u zaborav.

Nik Anderson je odličnom odbranom na Džordanu bio među najzaslužnijima za plasman Orlanda u finale lige, ali je to brzo palo u zaborav.
Nik Anderson je odličnom odbranom na Džordanu bio među najzaslužnijima za plasman Orlanda u finale lige, ali je to brzo palo u zaborav.

“Dozvolio sam da me ti promašaji mentalno unište. Posle njih izgubio sam ‘psa’ kojeg sam nosio u sebi, koji jeste i dalje bio tu, ali više nije ujedao.”  – objasnio je mnogo godina kasnije Nik Anderson šta se dešavalo sa njim posle promašaja protiv Hjustona. “Naši igrači su bili potpuno mentalno slomljeni posle te utakmice i bilo je veoma teško da ih vratimo na staro nakon toga.” – izjavio je mnogo godina kasnije tadašnji trener Orlanda Brajan Hil o uticaju promašaja Andersona na celokupnu ekipu.
Delovalo je da će Nik Anderson sa penala “zapečatiti” trijumf Orlanda u prvom meču NBA finala protiv Hjustona, ali umesto toga, on će svojim promašajima “uništiti” svoju karijeru, ali i započeti “raspad” jednog tima koji su mnogi obožavali i za koji su mnogi verovali da će doneti šampionski prsten na Floridu. Kako su izgledali promašaji Andersona u finišu prvog meča NBA finala 1995. godine, koji su verovatno i odlučili celu seriju, možete pogledati na snimku koji je pred vama.

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Share This