Kada neko godinama drži titulu svetskog prvaka i uspešno je brani u više navrata, onda bi trebalo svi da se slože da je on odličan bokser. Ipak, kada je u pitanju Nikolaj Valujev to nije bio slučaj. Njegovu dominaciju u ringu su mnogi osporavali. O tome da li su bili u pravu i danas vladaju podeljena mišljena…
Među najtalentovanijim sportistima u zemlji
Nikolaj Valujev rodio se u Sankt Petersburgu (tadašnjem Lenjingradu) 1973. godine. Iako su mu oba roditelja niska rastom i visoka jedva preko 160 centimetara, on se od malena razlikovao od druge dece po visini. Bio je viši i krupniji od sve ostale dece. Navodno je mnogo podsećao na svog pradedu, koji je bio „gorostas“. Zbog svoje korpulencije mnogi su tvrdili da je Nikolaj veliki sportski talenat. Na njihov savet roditelji su ga sa 13. godina poslali u sportski školski internat, gde su bila najtalentovanija deca u Rusiji. Valujev je tamo u početku odlično igrao košarku, da bi se potom prebacio na atletiku. Fantastično je bacao disk i sa 19 godina postao juniorski šampion zemlje. Smatralo se da je potencijal za osvajanje medalje na Olimpijskim igrama u Atlanti za 4 godine, pa je poslat u specijalizovan sportski institut kako bi radio sa najboljim trenerima i razvio svoj talenat. Ali…
Kada je došao u sportski institut u Sankt Petersburgu Nikolaj Valujev verovatno nije ni slutio koliko će mu se život promeniti. Njega je ubrzo primetio bokserski trener Oleg Šalajev. On će ubediti Nikolaja da ostavi atletiku i pređe na boks, gde je verovao da može da postigne mnogo. Ispostaviće se da će Šalajev biti u pravu i da će Valujev zaista u boksu postići mnogo. Ipak, početak je bio veoma težak…
Teški bokserski počeci
Nikolaj Valujev je krenuo da trenira boks sa 20 godina. On je imao isto godina kao Majk Tajson kada je postao najmlađi šampion u teškoj kategoriji. Zbog toga su i njegovi bokserski počeci bili veoma teški. „U početku mi je bilo mnogo teško. Većina boksera su počela mnogo mlađa da treniraju. Za mene je sve bilo novo. Nikada do tada nisam ni zadao udarac u životu. Veliki izazov je bio i da udaram u vreću, preskačem konopac, sparingujem i radim bilo koje bokserske treninge.“ – Govorio je o svojim počecima Valujev. Pošto je kasno počeo uopšte da trenira, Nikolaj Valujev je imao samo kratku amatersku karijeru u kojoj se nije istakao, pa je vrlo brzo prešao među profesionalce…
Iste godine kada je počeo da trenira boks, Nikolaj Valujev imao je i prvu borbu. On je na debiju u profesionalnom ringu savladao malo poznatog Džona Mortona, tehničkim nokautom. Iako se videlo da mu bokserska tehnika nije na zavodnom nivou i da se ne odlikuje velikom brzinom, Valujev je ubrzo privukao pažnju bokserske javnosti. Razlog je bio njegov izgled. Visina od skoro 215 centimetara i težina od oko 150 kilograma, uz karakteristične crte lica i vrlo maljavo telo, načinile su od Nikolaja veoma interesantnu boksersku pojavu. Zbog toga su mnogi prometeri želeli baš njega da vide u ringovima širom planete.
Nikolaj Valujev je beležio pobedu za pobedom
Ređale su se pobede na početku karijere za Valujeva. Ipak, one nisu zabeležene protiv kvalitetnih protivnika i na atraktivan način, pa niko nije verovao da će Rus ostvariti zapaženiju karijeru. Šta više, mnogi su verovali da će biti zapamćen samo kao neobična bokserska pojava. Iako je do 2003. godine (za desest godina karijere) zabeležio preko 30 pobeda, uz samo jedan nerešen meč, činilo se da karijera Valujeva „tapka u mestu“ i da nikada neće postati šampion. Međutim, te 2003. godine sve se promenilo…
Kada je Nikolaj Valujev potpisao ugovor sa promoterom iz Nemačke Vilfredom Zaurlendom i krenuo da sarađuje sa trenerom Manuelom Gabrijelanom, njegova karijera je „eksplodirala“. Protivnici Valujeva postajali su sve ozbiljniji, a borbe su se održavale isključivo u Nemačkoj. Savladao je Nikolaj Valujev nekoliko poznatih bokserskih imena poput Etijena i Lerija Donalda, postao internacionalni šampion i profilisao se kao jedan od najboljih teškaša na planeti, da bi konačno 17. decembra 2005. godine dobio priliku da se bori za svetsku titulu u Berlinu. Njegov protivnik je bio Džon Ruiz, aktuelni šampion u WBA verziji…
Kontroverzna borba sa Ruizom
Bila je to teška i ujednačena borba. Trajala je svih 12 rundi. Na kraju su sudije odlučile pobednika. Iako je Ruiz naneo povrede Valujeva tokom meča, mada treba reći i pretrpeo ozbiljne udarce u osmoj rundi posebno, i verovao da će sigurno pobediti, sudije su dodelile pobedu Valujevu. Dvojica sudija su bodovala u korist Rusa, dok je treći meč bodovao nerešeno. Nikolaj Valujev je tako postao prvi Rus profesionalni šampion sveta u teškoj kategoriji, ali i sa 213 centimetara i 147 kilograma zvanično najviši i najteži šampion ikada. Oko 10.000 navijača u Berlinu zviždalo je kada su sudije saopštile svoju odluku. I dok je Ruiz objašnjavao da je i to dokaz da je pokraden, iz tabora Valujeva su tvrdili da je publika zviždala zbog nesportskog ponašanja Ruizovih sekundanata.
Dok je svet nagađao o potencijalnom revanšu sa Ruizom, Nikolaj Valujev napravio je veliki skandal. On je u rodnom gradu pretukao jednog čuvara starog preko 60 godina. Čuvar je opomenuo Nikolajevu suprugu, koja se nepropisno parkirala automobil, uputio joj je i neke ružne reči, da bi ona tada pozvala bokserskog šampiona, koji je ubrzo došao i brutalno pretukao čuvara koji je završio u bolnici. Valujev nikada nije optužen za incident, a u javnosti se branio da je samo štitio svoju suprugu koja je bila napadnuta.
Nikolaj Valujev se rastao sa Gabrijelanom
Prve tri odbrane pojasa Valujev je lako rešio. Prekidama je savladao Ovena Beka, Montea Bereta i Džamila Meklina, a onda je došla na red borba protiv Ruslana Čagajeva. Uzbekistanac, kojeg su zvali „Beli Tajson“, bio je skoro 30 centimetara niži od Valujeva. On je bio neporažen u profi ringu, a prethodno je i Čagajev posle kontroverzne odluke sudija savladao Ruiza. Borba se održala u aprilu 2007. godine u Štutgartu. Iako fizički dosta slabiji, Čagajev je bio puno agresivniji, zadao je više ozbiljnijih udaraca i posle 12 rundi zalsluženo slavio jednoglasnom odlukom sudija i oduzeo šampionski pojas Valujevu. Nezadovoljan svojim izdanjem u toj borbi, Nikolaj Valujev će nakon meča prekinuti saradnju sa trenerom Manuelom Gabrijelanom.
Naredne dve borbe, protiv Beržerona i Lijahoviča, Valujev je dobio sudijskim odlukama. Tim pobedama napravio je uvod za revanš meč sa Čagajevom. Iako je Nikolaj Valujev želeo da se revanšira Čagajevu za jedini dotadašnji poraz u karijeri, borba se nije dogodila. Ruslan Čagajev se ozbiljno povredio, a njega je u ringu zamenio Nikolajev „stari znalac“ Džon Ruiz. Bio je to preslikan meč prethodnom. Opet za WBA šampionski pojas, ponovo ujednačena borba i ponovo sudije dodeljuju pobedu Valujevu, ovog puta jednoglasno, dok publika zviždi, a Ruiz ne može da veruje. „Mislim da sam pobedio u borbi. Ne znam šta se ovo više dešava sa sudijskim bodovanjem.“ – Izjavio je nakon tog duela Džon Ruiz. Usledila je žalba WBA federaciji, koja je naredila da se Ruiz bori za titulu protiv boljeg iz duela Čagajev – Valujev, ali je Ruiz odustao i nije se ponovo borio protiv Nikolaja Valujeva…
Nikolaj Valujev je imao i „kontroverznu“ borbu sa Holifildom
Pošto je Čagajev i dalje imao zdravstvene probleme, naredni protivnik Valujeva bio je Ivander Holifild. Legendarni borac je tada imao punih 46 godina, ali je odlično parirao šampionu. Bila je to borba u Cirihu u kojoj nije viđeno puno udaraca i koja jeste malo razočarala publiku, ali Nikolaj Valujev je uspeo da zadrži pojas, posle nove kontroverzne odluke sudija. One su podeljenom odlukom dodelile pobedu Valujevu, iako su mnogi smatrali da je borba morala biti u najmanju ruku nerešena. Neki su išli dotle da su tu sudijsku odluku proglasili za jednu od gorih u bokserskoj istoriji. Ivander se i zvanično žalio na ishod, WBA komisija je ponovo pregledavala borbu, ali promene odluke nije bilo…
Nikolaj Valujev je sledeću odbranu titule imao protiv Dejvida Heja u Nirnbergu, 7. novembra 2009. godine. Borba je nazvana „David protiv Golijata“, a bila je slična kao mnoge koje je Rus imao prethodno. Nije bilo puno sadržaja, ali je Hej izgledao bolje i na kraju slavio sudijskom odlukom, koja opet nije bila jedinstvena. Hej je u borbi slomio ruku, a tvrdio je da je to posledica udarca u glavu Valujeva, za koju je govorio da je tvrđa od zida. Tri dana posle poraza od Heja, Nikolaj Valujev je odlučio da okonča boksersku karijeru. Imao je punih 36 godina. Karijeru je završio sa 50 pobeda, 2 poraza i jednim nerešenim duelom, uz 35 trijumfa nokautom.
Osporavanja i nadimci
Ono što je pratilo celu karijeru Nikolaja Valujeva jeste osporavanje stručnjaka, sa čijim mišljenjem su se uglavnom slagali i ljubitelji boksa. Govorili su mnogi treneri da je Valujev najgori šampion u teškoj kategoriji ikada, da je iskoristio slabu konkurenciju i da je postao šampion isključivo zbog neverovatnih fizičkih predispozicija. Pričali su da je prespor, da slabo udara i da je „uvreda“ za boks. Ipak, bilo je i onih koji su smatrali da su ovakve ocene preterane i da je Rus zasluženo postao šampion. I fizički izgled Valujeva privlačio je puno pažnje. Neki mediji su ga nazvali „Rusko čudovište“ i „Zver sa Istoka“, a bilo je zanimljivih reči o Rusu i nekih čuvenih bokserskih promotera…
„On je osmo svetsko čudo! On je veseli „crveni džin“! On je pravi King Kong! Podigao je „Empajer Stejt Bilding“. Brži je od metka. Preskače „Sirs kulu“ u jednom potezu. On nije ptica. Nije ni avion. On je Super Nikolaj Valujev!“ – Rekao je jednom prilikom za njega legendarni Don King. „Nisam zver, čudovište, ni supermen. Roditelji su me nazvali Nikolaj, a prezivam se Valujev. Ja sam Nikolaj Valujev i za mene ne postoji drugo ime. Nadimci su za malu decu.“ – Govorio je o svojim nadimcima Valujev.
Rezultati pokazuju da je Nikolaj Valujev veliki bokserski šampion. Ipak, sa time se mnogi neće složiti i za njih Valujev nikada neće biti bokserski velikan, a ko je od njih u pravu, procenite i sami.